Naime, predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan, odjednom se zalaže za radikalno rešenje - preseljenje izbeglica na deo sirijske teritorije koji kontrolišu Sjedinjene Američke Države i Kurdi. U suprotnom, Evropa će morati da se suoči sa novim talasom sirijskih migranata, bio je jasan Erdogan.
Predsednik Erdogan je prethodno zatražio stvaranje svojevrsne tampon zone između turske i sirijske granice, kako bi se zaštitio od kurdskih snaga koje smatra bezbednosnom pretnjom.
Kako ta ideja nije zaživela, turski predsednik je odlučio da je postavi drugačije i na spornu teritoriju "izveze" izbeglice iz Sirije, što ima smisla ako se uzme u obzir ogorčenje Turaka prema Sirijcima koji su utočište našli upravo u njihovoj zemlji.
- Naš cilj je da u toj bezbednoj zoni preselimo najmanje milion naše braće i sestara iz Sirije -izjavio je turski predsednik u Ankari prošle nedelje i dodao da će se tamo, ako bude potrebe, biti podignuti gradovi i okruženje pogodno za izbegle Sirijce.
Mada se nijedna od sila upletenih u rat sa Sirijom nije u potpunosti usaglasila sa Erdoganovom idejom, to njega nije sprečilo da zahteva rešavanje problema po hitnom postupku. U suprotnom će, kako je sam rekao, uzeti stvar u svoje ruke i izbeglice poslati u Evropu, kao što je to učinio 2015. godine.
- Ovaj problem ne može biti rešen bez sigurne zone - poručio je turski predsednik prošle subote.
Kako piše "NJujork Tajms", Erdogan je dugo važio za nekog ko može da se izbori sa izazovom koji predstavljaju migranti iz Sirije, ali izgleda da je tome došao kraj. Pretpostavlja se da je radikalni zaokret u politici prema izbeglicama posledica ponižavajućeg poraza predsednikove partije na istanbulskim izborima ove godine.
Zbog svega toga, Turska započinje svojevrsni lov na izbeglice: državni organi ih kažnjavaju zbog ilegalnog rada, stanodavci povećavaju kiriju, provladini mediji vode kampanju protiv njih, a društvene mreže su preplavljene negativnim komentarima na njihov račun.
Promene su evidentne u pojedinim kvartovima Istanbula, gde se oko stotinu autobusa na nedeljnom nivou obezbebeđuje za transport Sirijaca. Turci, sudeći po onome što se može pročitati u tekstu pomenutog američkog lista, ne kriju radost zbog odlaska neželjenih gostiju.
Sa druge strane, za sirijske izbeglice koje su utočište pronašle u Turskoj, promena politike vlasti predstavlja veliki šok.
- To je katastrofa za sve Sirijce - rekla je Mohaned Gabaš, aktivistkinja koja radi za jednu nevladinu organizaciju u pograničnom gradu Gazijantepu.
- Mi nismo teret. Došli smo u Gazijantep i pokrenuli biznis sopstvenim novcem. Pustite nas da živimo - rekao je Muhamed Al- Azur, čija je porodica u sirijskom gradu Alepo vodila poznatu poslastičarnicu.
Bilo kako bilo, Sjedinjene Američke Države i Turska su načelno dogovorile uspostavljanje sigurne zone koju će zajedničkim snagama kontrolisati, mada još uvek nije postignut konsenzus oko pojedinih detalja.
Američki zvaničnici su prvenstveno fokusirani na sprečavanje sukoba između turskih i kurdskih snaga.
- Sadašnje stanje stvari ne omogućava dostojanstven povratak izbeglicama, ali su pojedine oblasti u Siriji ipak prepoznate kao stabilne te je u skladu sa tim priznato pravo sirijskim građanima da se vrate u svoju zemlju - rekla je Lana Volš, potparolka Međunarodne organizacije za migracije.
Sirijske izbeglice su, pak, i dalje oprezne kada je reč o sigurnoj zoni. Mnogi od njih se protive vojnoj ekspanziji Turske u Siriji, a neki vide ovu zemlju kao svog jedinog saveznika.
Američki borbeni avioni, koji su leteli 560 kilometara na sat, za dlaku su promašili dvojicu britanski padobranaca, pokazao je izveštaj vojne komisije. Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: Blic/The New York Times
