Stranka slobode i pravde, Dragana Đilasa, Narodna stranka – Vuka Jeremića, Dveri – Boška Obradovića, Pokret za preokret – Janko Veselinović, kao i Udruženi sindikati Srbije Sloga – Željka Veselinović. Osim njih, za bojkot se opredelila i inicijativa Ne da(vi)mo Beograd, odnosno pojedine lokalne članice Građanskog fronta, dok pokret na čijem je čelu Sergej Trifunović – Pokret slobodnih građana – tek treba da donese konačnu odluku. On je prvo gostujući u Utisku nedelje najavio da će to biti 19. septembra, a onda je na Tviteru postavio objavu kojom to koriguje podsećajući na pismo PSG evropskim institucijama:
„Ispravka brzopletog: 19. septembar je rok za vlast da se obaveže da će ispuniti uslove za slobodne izbore. Nakon toga ćemo sazvati organe PSG i doneti odluku, ali ne pre nego dobijemo odgovor EU. Jer kog smo onda đavola pisali ono pismo. Stay tuned“, napisao je Trifunović.
Na strani bojkota je i Dosta je bilo, Saše Radulovića. Vanparlamentarni Građanski demokratski forum je protiv bojkota izbora, ali i parlamentarne partije: Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenada Čanka i Liberalno demokratske partije Čedomira Jovanovića, Stranka moderne Srbije Tatjane Macure (otcepljeno krilo DJB).
Uslovno odluku o bojkotu ili učestvovanju koja bi bila doneta kada izbori budu raspisani najavili su Nova stranka Zorana Živkovića i Demokratska stranka Srbije Miloša Jovanovića.
Sem parlamentarnih stranaka, ili onih koje poput Građanskog demokratskog foruma imaju odbornike u lokalnim skupštinama, i jedno udruženje u nastajanju najavilo je da je protiv bojkota, poput organizacije Glas Nikole Samardžića.
Protiv bojkota je i SPAS, stranka Aleksandra Šapića, predsednika opštine Novi Beograd. Mediji su izvestili da su propali pregovori Šapića i Jovanovićevog DSS-a o koaliciji, kojoj bi se navodno pridružio još i Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i osnivač SZS koji se pasivizirao u toj grupaciji. Deo javnosti očekuje da će do nekog dogovora među njima ipak doći i da će oni izaći na izbore kao desni blok.
Same najave pojedinih stranaka ili udruženja da će učestvovati na izborima međutim mogu ostati samo to – najave, jer je potrebno skupiti određen broj overenih potpisa građana za predaju svake liste, i parlamentarne i odborničke. Za parlamentarnu listu to je 10.000 potpisa što u realnosti mogu prikupiti samo oni koji imaju organizaciju na terenu ili pomoć vlasti. Nevladine organizacije koje prate izbore ističu da je na prethodnim opštim izborima 2016. godine, identifikovano oko 15.000 falsifikovanih potpisa podrške i da još uvek nisu procesuirani.
Političke organizacije, koje se zalažu za bojkot izbora, svoju odluku obrazlažu, razumljivo, vrlo sličnim argumentima, kao i time da su prošli svi rokovi dati tokom zimskih demonstracija „1 od 5 miliona“ da se izborni uslovi poprave. Ili da se barem promenom u sastavu Regulatornog tela za elektronske medije pokaže volja da se ispuni makar jedan zahtev opozicije.
Neuspeli pokušaji Fonda za otvoreno društvo da za zajedničkim pregovaračkim stolom opozicije i predstavnika vlasti približi dve suprotstavljene strane, odnosno otvori prostor u kojem bi postojao i najmanji stepen poverenja da je moguće uspostaviti bilo kakav dogovor i izaći u susret zahtevima onih koji će bojkotovati predstojeće izbore, propao je odmah nakon prvog susreta.
Među najzanimljivijim razlozima koji zagovaraju bojkot izbora, nalazi se i onaj da bi što ubedljivija pobeda Aleksandra Vučića na izborima bila u direktnoj vezi sa uspešnošću bojkota. Takođe, kako sada stvari stoje, opozicija koja se zalaže za bojkot, pozvaće građane da umesto na birališta izađu na ulice. Uzdaju se u energiju građana za pobunu koja bi uslovila raspisivanje novih izbora.
Novi okrugli sto 18. septembra
Milan Antonijević iz Fonda za otvoreno društvo ponovio je u Utisku nedelje da nije bilo nikakvih pritisaka iz inostranstva da ova nevladina organizacija organizuje okrugli sto vlasti i opozicije. On je izrazio razumevanje za stranke u bojkotu koje su odustale od učešća i najavio novi okrugli sto za danas.
Rusija u kratkom periodu tri puta blokirala Izraelace da bombarduju Siriju. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Danas
