Piše: mr Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-Ruskog centra Majak
Dok u jezičkoj strukturi srpski jezik govori 43% a crnogorski 37% stanovništva i još tu dodamo 6% onih koji govore bošnjačkim i bosanskim dolazimo do praktično brojke od 80% stanovništva koji govore srpskim jezikom iako ga nazivaju politički korektnijim nazivom svojih etničkih zajednica.
Možemo zaključiti da se u Crnoj Gori od popisa do popisa može dogoditi da imamo veliku fluktuaciju stanovništva iz nacije u naciju ali samo na papiru. Crnogoraca opredeljenih iz egzistencijalnih razloga i Crnogoraca opredeljenih politički zbog vlasti ali i jedan deo koji se stvarno tako oseća i naravno Srba je 75% ukupno. Dakle ništa se tu ne menja, samo su okolnosti te koje diktiraju brojnost glavne etničke grupe.
Koliko je takva situacija neodrživa vidi se i na primeru podrške protestima pravoslavnih vernika u Crnoj Gori. Nikome skoro nije pošlo za rukom da ovako ujedini Srbe a stara krilatica kaže Samo Sloga Srbina Spasava i to gledamo na delu širom Crne Gore gde po svim gradovima možemo videti mirne litije predvođene našim sveštenicima koje nikada glasnije nisu govorile da je ovo kap previše u čašu žuči.
Da li su svi oni Srbi? Hercegovci, Crnogorci, Bosanci, Slavonci, Banijci, Krajišnici, Brđani, Šumadinci, Timočani i razni drugi. Naravno da ne! Ima tu uvek i Hrvata, Mađara, Slovaka, Albanaca, Goranaca, Roma, Bunjevaca, Rusina. Ali uglavnom su Srbi pa makar kako im se zvala regionalna geografska odrednica.
Srbin ateista sa bogatim komunističkim nasleđem i željom za doživotnim uživanjem na grbači naroda je rešio da pravi svoju ličnu crkvu u Srpskoj Sparti. Ova rečenica bi bila komična da u nju nije uložen sva moć državnog aparata koja na silu provodi antisrpsku politiku protiv sopstvenog naroda bez obzira da li se on naziva Srbinom ili Crnogorcem.
Izgleda da je ovo korak koji je možda korak napravljen u pravcu propasti montenegrinske vlasti. Ako se ovde setimo stiha Sloga biće propast vragu onda je ovde probuđena nada da ,na litijama koje organizuje Srpska Pravoslavna Crkva na koje izađe skoro trećina stanovništva države, srpski narod se može osloboditi još jednog zlotvora.
Šta god ko mislio ali u Srbiji se vodi mnogo nezavisnija politika zahvaljujući Aleksandru Vučiću nego što je to bio slučaj do pre par godina. Republika Srpska je tvrd orah, zahvaljujući Miloradu Dodiku, za zapadne moćnike ali i komšije koji bi da je ponište i ukinu a vidimo da i u Crnoj Gori Srbi neće mirno i bez otpora da gledaju kako ih svakim danom sve više ponižavaju počevši od ukidanja srpskog jezika preko priznanja Kosova, Ulaska u NATO na prevaru protivno volji većinske Crne Gore bez referenduma pa sve do negacije Srpske Pravoslavne Crkve koju praktično žele da unište ovim nazovi zakonom kojom hoće da otmu Srpskom narodu i boga. Ali taj vrhovni ateista je zaboravio čuvene stihove Tvrd je orah voćka čudnovata koje je napisao Srbin Knjaz Crne Gore i Vladika Srpske Pravoslavne Crkve pa je zaboravio i da je i on ateista kao današnji vladalac bez obzira koliki izrod bio ipak Srbin.
Miraš koji sebe vidi kao budućeg prvog montenegrinskog sveca je svoj jadni život posvetio borbi protiv svega što je srpsko ali ta borba mu ne ide kao i ništa do sada u životu. Samoproglašeni patrijarh u svojoj praznoj crkvi bez vernika i bez duše i bez Boga je samo karikatura koje će se i njeni kreatori uskoro stideti i želeti da zaborave kao što svaki glumac trećerazrednog filma ne želi da se spominje u tom kontekstu nakon nekog vremena. Tužan izkompleksirani i izlapeli dedica koji prijatelje nalazi među ustašama i podršku za svoj sramotni slepi put skuplja svuda gde su neprijatelji srpskog naroda unapred je osuđen na propast ali i sprdnju. Neuspeli pokušaj plivanja za bogojavljanski krst u njihovoj organizaciji nije uspeo jer je došao samo jedan zalutali vernik. I u toj prilici lažnom patrijarhu ne bi jasno da se i tu Bog javi i ukaza mu na njegove grehe i pokaza mu put jer samo par kilometara dalje skupiše se desetine hiljada vernika demonstrirajući veru u Boga ali i podržavajući svoju jedinu osam vekova staru Srpsku Pravoslavnu Crkvu. Ali i demonstrirajući protiv politike vlasti Crne Gore po pitanju Srpskog Kosova i Metohije. Širom regiona Srbi se ponovo sabiraju i jasni su u svojoj podršci braći u Crnoj Gori ali jasni i u svojoj nameri da opstanu uprkos svima i uprkos svemu.
Kakva je veza između američkog generala i crnogorskog Zakona o slobodi veroispovesti, saznajte OVDE!
Izvor: majak.rs
