Piše: Đorđe Mamula
Ursula von der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je da do širenja EU neće doći za niz godina. Ništa nije novo rekla i o tome se više razmišlja. Nema priče o dobijanju datuma. Prema pisanju EU štampe, korupcija na godišnjem nivou tamo iznosi 120 miljiardi evra na godišnjem nivou. Miroslav Lajčak, visoki funkcioner EU je podsetio da je prošlo vreme kada su i kako su Bugarska i Rumunija primljene u Uniju. Ovde dobro znamo da su ušle zbog toga što se graniče sa Rusijom, a prepreka nije bila i to što je Bugarska imala 150 nerasvetljenih profesionalnih ubistava. Za takve države je nekadašnja socijalistička Jugoslavija bila Evropska Unija.
U Hrvatskoj, po prijemu u EU živnula je desnica, položaj Srba je i dalje težak, rizičan. Hrvatska nije otvorila poglavlje o pravosuđu, dakle bez reformi pravosuđa je primljena u EU. Jednim delom u Hrvatskoj je manje više na delu „ustaštvo sa ljudskim licem“. Godine 1997.g. Slavko Goldštajn je o Hrvatskoj napisao kljigu „1941. godina koja se vraća“. I jednim delom se vratila. Nemački poltički razlozi i korist su doveli do prijema Hrvatske u tu familiju. A i ko da se suprostavi Nemačkoj, u tadašnjoj i sadašnjoj ravnopravnosti.
U Sloveniji, članici EU, najveća manjina, Srpska, nije priznata kao manjina. Italija ima jaku desnicu koja je po dolasku na vlast odmah htela ministarstvo unutrašnjih poslova. Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka (Višegradska grupa, od 1.maja 2004.g. su u EU) sa svojim vladama nepodsećaju na EU iz boljih vremena De Gola, Vili Branta, Čerčila ili Bruna Krajskog. U ekonomskom pogledu su iza bogate Slovenije i imaju status pobunjenika.
Evro je od početka politički projekat, a ne finansijski. Takođe je sve jasnije da Španiju ne razbija Katalonija, već evro. A i u evrozoni je sve teže.
Danas bar polovona država EU koje bi odlučivale o prijemu drugih u EU, pa i Srbije, neispunjavaju uslove koje su ispunile u trenutku prijema.
Do jučerašnja Crna Gora Mila Đukanovića je blizu približavanja vratima EU. Nije bila prepreka ni to što je u poslednje dve godine američka DEA, naglo postala uspešna. Zaplenjeno je nekoliko tovara kokaina na Atlanskom okeanu, kako je o tome pisala domaća štampa, ali i štampa u EU. Onda je pre nekoliko meseci opozicija u parlamentu Crne Gore primetila da više nema novca u državnoj kasi. A litije su uveliko tekle ne samo kao velike, dnevne, povorke vernika sa molitvama i crkvenim zastavama, već i kao vid pasivnog otpora koji vlast nije slomila, ali je zube polomila, da parafraziram NJegoša.
Demokratski front je izneo podatke o mega kriminalu za poslednjih 30 godina u Crnoj Gori ali su uslovi za EU bili ispunjeni.
Protiv Zakona o slobodi vjeroispovjesti i svojoj bojazni je progovorio hercegovački Hodža;
Majk Pompeo u svom izveštaju;
Izveštaj Stejt dipartmenta;
Vaseljenski patrijarh:
Papa;
Pravna služba Skupštine Crne Gore;
Onda je bilo više prigovora povodom litija i Bogosluženja u hramovima širom Crne Gore, kao i govora Mitropolita crnogorsko primorskog, zahumskog i skenderijskog gospodina Amfilohija Radovića i episkopa nikšićko- budimljanskog, gospodina Joanikija, da je u Crnoj Gori na delu Pravoslavna DŽamahirija, mračni srednji vek, delovanje popova koji preuzimaju vlast.
Lajoš Tekeš, protestanski episkop se pobunio protiv rumunskih vlasti tvrdeće da je njemu zapovednik Bog i da ga vlast ne može iseliti. Sukob sa vlašću je doveo do većeg broja poginulih protestantskih vernika i on je pobedio. Postao je poslanik, kao episkop u Narodnoj Skupštini Rumunije, nastavljajući politiku odvajanja Transilvanije od Rumunije kao lider radikalnih mađarskih secesionista. Godine 2013. je bio potpredsednik evropskog parlamenta, što bi mogao biti primer za ugled.
Engleska kraljica je istovremeno i poglavar Anglikanske crkve. Švedski kralj je takođe i poglavar švedske Protestanske crkve, dok je predsednik Francuske deli verski presto sa Urhijevskim biskupom.
U pogledu mešanja Srbije u unutrašnje odnose u Crnoj Gori, valja podsetiti da se Milo Đukanović javno hvalio da je bar tri vlasti u Srbiji smenio: Đinđićevu, Koštunicinu i Tadićevu, a aludirao je na Tomislava Nikolića u razgovoru sa Aleksandrom Vučićem, da bi neko iz Šumadije mogao biti predsednik Srbije. Drugi kandidat je bio Boris Tadić.
Da se ne govori o tome da je Vukašin Maraš postavio crnogorske obaveštajce po Srbiji, jer je svojevremeno taj zanat ispekao u Auto Moto Savezu Jugoslavije.
Eto, ovi dani i stanje stvari.
Doktrina nesvrstanih u kontekstu novog Hladnog rata! Više o tome OVDE.
Izvor: Pravda
