U dokumentu pod nazivom "Vizija američkih odnosa sa BiH DŽoa Bajdena", stoji da se on obavezuje da će pozvati partnere iz Evropske unije i NATO saveznike da zajednički razviju strategiju za čvrsto vezanje Zapadnog Balkana u evroatlantskim institucijama.
Navodi se da je bivši američki potpredsednik dokazani prijatelj Bosne i Hercegovine "od najmračnijih dana u toj zemlji i genocida do kontinuirane borbe za stabilnost i pravdu".
Kako se dodaje, Bajden zna da je sada vreme za hrabro i odlučno vođstvo SAD u promovisanju i sprovođenju reformi i pomirenja, i da će se ponovo obvezati na postizanje "našeg dugogodišnjeg cilja Evrope kao celovite i mirne".
"DŽo Bajden razume zašto je Bosna i Hercegovina važna za Ameriku i da je u američkom interesu da obezbedi da cela BiH krene napred u NATO i Evropsku uniju", piše u tekstu.
Kako prenosi Fena, u uvodu dokumenta se prvo nabraja šta je Bajden učinio za BiH do sada.
Ističe se da je, kada je devedesetih godina na Balkanu izbilo nasilje, kao senator "imao ključnu ulogu u nastojanjima Senata da se zaustavi genocid u BiH" i da je "uprkos širokom protivljenju intervencijama u regionu, tvrdio da SAD ne bi mogle da stoje po strani dok su nevini civili silovani, ubijani i sahranjivani u masovnim grobnicama".
Dodaje se da je bio je ključan u naporima da se promeni dinamika na terenu u Bosni i Hercegovini, da je na kraju, pomogao da se Vlada SAD, kao i ključni evropski saveznici uvere "da zaustave brutalnu kampanju genocida koju provodi Slobodan Milošević".
U tekstu se podseća da je Bajden u julu 2008. godine nagrađen nagradom "Srebrenica 1995".
U dokumentu se kaže i da je u februaru 1991. godine Bajden sazvao jedno od prvih saslušanja u Kongresu posvećenom predstojećem raspadu Jugoslavije i bio "jedan od prvih i najjačih glasova koji se oglasio protiv srpskih napada na Bosnu i Hercegovinu".
Sastao sa Slobodanom Miloševićem i "optužio ga za učešće u ratnim zločinima"
Podseća se da je u aprilu 1993. godine posetio Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Hrvatsku, kao i da se sastao sa Slobodanom Miloševićem i "optužio ga za učešće u ratnim zločinima".
Nakon tog putovanja, dodaje se, Bajden je pozvao na ukidanje embarga na oružje Bosni i Hercegovini i zahtevao da SAD predvode Zapad u odgovoru na, kako se navodi, "srpsku agresiju".
Kako piše u dokumentu, Bajden je 30. jula 1993. godine predložio detaljan plan za opstanak Sarajeva, koji uključuje odredbe za ukidanje embarga Ujedinjenih nacija na oružje za Bosnu i Hercegovinu, povećanje humanitarne pomoći i pojačan diplomatski pritisak na pregovore i sporazum o prekidu rata.
Navodi se i da je nastavio da pokazuje blizak interes za Bosnu i Hercegovinu nakon Dejtonskog mirovnog sporazuma 1995. godine, kojim je rat okončan.
"Nakon putovanja 2001. godine u region, uključujući Bosnu i Hercegovinu, Bajden je Senatu podneo izveštaj u kojem se navodi da "Balkan nije strateška sporedna predstava", ističe se u dokumentu.
Kaže se i da je jedno od prvih stranih putovanja DŽoa Bajdena kao potpredsednika SAD bilo u Sarajevu, u maju 2009. godine, kada se obratio parlamentu BiH, "jasno stavljajući do znanja da je budućnost Bosne i Hercegovine u evroatlantskim institucijama, ali da bi se krenulo ka daljoj integraciji, rukovodstvo BiH mora učiniti više na premošćavanju etničkih podela i u zajedničkom delovanju u korist svih Bosanaca".
U tekstu se podseća da su tokom administracije bivšeg predsednika Baraka Obame, SAD, predvođene Bajdenom, uvele sankcije Miloradu Dodiku zbog "aktivne opstrukcije Dejtonskog sporazuma, šaljući snažan signal da SAD neće tolerisati pretnje suverenitetu ili teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine".
U dokumentu se navodi da DŽo Bajden "zna da je, ako hoćemo da BiH uspe, potrebna stabilna i stalna podrška SAD".
Dodaje se da je "nažalost, pod predsednikom Donaldom Trampom uticaj SAD u regionu izbledeo jer je Evropsku uniju smatrao za protivnika i dovodio je u pitanje vrednost NATO-a".
Kakvo pojačanje je dobio Lukašenko, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug/RTS
