Poseta ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova našoj zemlji, zakazana za 28. i 29. oktobar, znak je da odnosi Srbije i Rusije nisu narušeni, slažu se sagovornici „Politike”.

Već mesecima se u jednom delu javnosti polemiše o šumovima na relaciji Moskva–Beograd, pogotovo nakon potpisivanja sporazuma u Vašingtonu i tvita portparolke ruskog Ministarstva inostranih poslova Marije Zaharove, koja je susret Aleksandra Vučića i Donalda Trampa predstavila scenom iz filma „Niske strasti”.

Iako se Zaharova izvinila zbog neprimerenog tvita i objasnila da njena poruka nije poslata na račun Srbije, usledile su nove spekulacije u vezi s navodnim otkazivanjem posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beogradu, koja, uzgred budi rečeno, nije bila ni zakazana. Dolazak Lavrova u dvodnevnu posetu Beogradu definitivno stavlja tačku na sve nedoumice, ako ih je uopšte i bilo.

Sagovornici lista slažu se da su odnosi Srbije i Rusije tradicionalno čvrsti, o čemu svedoče i najnoviji događaji. Ne samo da je najavljeno otvaranje predstavništva ruskog Ministarstva odbrane u okviru MO Srbije, već je ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov u okviru balkanske turneje otkazao posetu Zagrebu, a produžio boravak u Beogradu. Marija Zaharova potvrdila je juče da će Lavrov posetiti Srbiju i Republiku Srpsku.

„Predviđen je sastanak s predsednikom Srbije, kao i prisustvovanje svečanosti povodom završetka unutrašnjeg uređenja Hrama Svetog Save i paljenja ’večnog plamena’ na Groblju oslobodilaca Beograda”, najavila je Zaharova.

I ambasador Srbije u Rusiji Miroslav Lazanski izjavio je juče za televiziju Pink da je dobro što Lavrov dolazi u Beograd. Podsetio je da je ovo druga ovogodišnja poseta Lavrova našoj zemlji. To govori, kako je naglasio, da su odnosi Srbije i Rusije „odlični i da imaju kontinuitet i racio”. S druge strane, dopisni član SANU i dugogodišnji ambasador u Rusiji dr Slavenko Terzić ocenjuje da poseta Lavrova Srbiji i Balkanu svedoči da Rusija ima svoje interese u ovom regionu i da nije spremna da se povlači.

Diplomata Živadin Jovanović smatra da je reč o važnoj poseti budući da je Rusija jedna od zemalja koje su najviše pogođene epidemijom virusa korona. „Poseta ministra Lavrova u uslovima kada je diplomatska aktivnost proređena izuzetno je značajna i znak je da Srbija i Rusija i u ovim uslovima održavaju redovan dijalog na strateškom nivou.

Ona daje podsticaj učvršćivanju tradicionalnih prijateljskih odnosa između naše dve zemlje”, izjavio je Jovanović za „Politiku”. Ovaj iskusni diplomata kaže da je siguran da je Rusija s posebnom pažnjom pratila razgovore delegacija Beograda i Prištine u Vašingtonu i analizirala sve papire koji su tamo potpisani.

„Rusiji sasvim sigurno ne odgovaraju stavke koje govore o diverzifikaciji saradnje u oblasti energetike. Takozvani vašingtonski sporazum je neobičan po mnogo čemu jer su se tamo Srbija i Amerika dogovarale o tome kakav bi odnos Srbija trebalo da ima prema trećim zemljama. To ukazuje na izvesna ograničenja u nezavisnosti naše spoljne politike. Mi možemo pričati da smo nezavisni, ali to neće promeniti realnost”, kaže Jovanović i dodaje da će „papiri iz Vašingtona” biti predmet analize u mnogim zemljama.

Kaže da je primetio da imamo potrebu da se „pravdamo Zapadu” kada god započnemo pregovore s Rusima. „Širenje saradnje s Rusijom nije nikakva rusofilija već nasušna potreba Srbije i njene bezbednosne politike. Naši odnosi s Rusijom i Kinom su strateški, a to nemamo u odnosima sa SAD, EU i NATO-om”, dodaje Jovanović.

Kada je u pitanju otvaranje ruskog predstavništva pri Ministarstvu odbrane, Jovanović podseća da zvanični sporazum nije potpisan, niti su saopšteni detalji. On podseća da humanitarci iz Srpsko-ruskog humanitarnog centra kraj Niša nisu dobili diplomatski imunitet i da je bilo mnogo pokušaja da se diskredituje rad ovih ljudi.

„Pod pritiskom Amerike, nekoliko ruskih državljana koji rade u centru nije dobilo imunitet koji uživaju hiljade vojnika iz NATO-a”, kaže naš sagovornik. NJega ne iznenađuje činjenica da Vladimir Putin neće posetiti Srbiju, kao što je dogovarano, jer su, kako podseća, u većini zemalja u kriznim situacijama šefovi država u obavezi da budu na raspolaganju 24 časa.

Pre nekoliko dana upravo o tome je govorio i predsednik Aleksandar Vučić, navodeći da Putin jedva čeka da dođe u Srbiju i raduje se tome, ali da nije trenutak budući da Rusi imaju 15.000 obolelih od korone i 300 mrtvih dnevno. Da ne treba tražiti šumove u odnosima Srbije i Rusije siguran je direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović.

On naglašava da su naši odnosi tradicionalno dobri. „Poseta Vladimira Putina Beogradu nikada nije bila zakazana. Zbog velikih zdravstvenih izazova s kojima se suočavamo sasvim je razumljivo da se od toga odustalo. Rusija je naš zaštitnik i to dokazuje činjenica da je Lavrov otkazao posetu Zagrebu kako bi produžio boravak u Beogradu”, kaže Karanović.

Smatra da Rusija, kao ni Evropska unija, nisu s preteranom naklonošću gledali na postizanje vašingtonskog sporazuma i na učvršćenje veza Beograda i Vašingtona, ali navodi da to ne može da poremeti naše geostrateške odnose.

„Ukoliko Rusija ima interes da razvija odnose sa Srbijom, taj sporazum ih ne može narušiti. Rusija je shvatila da su se političke prilike u Srbiji promenile, nema bojazni da ćemo postati član NATO-a, što njima puno znači. Mi jesmo na putu ka EU, ali održavamo bliske i prijateljske odnose sa svim globalnim činiocima”, kaže Karanović i podseća da Srbija nije učinila ništa na štetu Rusije.

„Nismo im uveli sankcije 2014. godine, a u međuvremenu je naš državni vrh imao mnogo susreta s Putinom i drugim funkcionerima”, podseća Karanović i dodaje da su naši odnosi bliski i nenarušeni.

Terzić: Moskva uvek stajala iza načela „Balkan balkanskim narodima”

Nekadašnji ambasador Srbije u Rusiji Slavenko Terzić kaže za da Rusija, kao i sve velike sile, ima svoje prioritete i da Balkan, možda, nije u vrhu tih prioriteta, ali da su koreni ruskog prisustva ovde duboki i traju vekovima.

„Često se zaboravlja da je Rusija, i kad je sledila svoje geopolitičke interese, presudno doprinela emancipaciji Balkana i da je uvek stajala iza načela ’Balkan balkanskim narodima’. Rusija pokazuje da je zainteresovana za stabilnost Balkana”, kaže Terzić.

On dodaje da ne postoji nikakva „ruska opasnost”. To je stari mit, kako navodi, kojim se prikrivaju sopstvene agresivne namere.

„Sergej Lavrov je vodeće ime svetske diplomatije i stoji na čelu sjajne diplomatske škole. Ruska podrška Srbiji na međunarodnom planu od izuzetnog je značaja. Reč je o podršci strateške važnosti koja nadilazi trenutne ’kombinacije’”, stav je našeg sagovornika.

Dodik: Sastanak i ručak u Istočnom Sarajevu

Povodom posete ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova član Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je juče da Republika Srpska ima odlične odnose s Rusijom, bez obzira na sve pritiske koji nisu mali.

Dodik je rekao novinarima u Šipovu da su nekorektne optužbe za navodno rusko mešanje u ovdašnje unutrašnje poslove i da se upravo oni koji iznose takve optužbe najviše mešaju.

Naglasio je, kako prenosi Tanjug, da je veoma važno što Lavrov dolazi u Republiku Srpsku, dodavši da je zvanična poseta Bosni i Hercegovini samo neko formalno pokriće.

Istakao je da će sastanak rukovodstva Srpske s Lavrovom biti organizovan u Istočnom, odnosno Srpskom Sarajevu. Dodik je rekao da je planiran i zajednički ručak, nakon čega odlaze zajedno u Beograd.

Putinovu definiciju jake države pročitajte OVDE.

Izvor: Politika