U onoj mnogo goroj i opasnijoj, dešavale su im se stvari koje podsećaju na mafijaške obračune - tačnije nestajali su i to tako da ih nikada ne pronađu, ali su i ubijani ili su živote okončavali pod vrlo sumljivim okolnostima, od samoubistava, preko stradanja u saobraćajkama, do toga da su ih pronalazili mrtve u svojim kućama, automobilima...
Preciznih podataka o tome nema, ali pojedini mediji spekulišu da je od 2001. godine do danas ubijeno čak 13 svedoka, koji su bili spremni da progovore o zločinima OVK, o mučenjima, odmazdi, i svim drugim delima za koja će, čini se, konačno ipak neko odgovarati.
Odgovaraće, izgleda, i "krupne ribe" i one malo sitnije, imajući u vidu da su kroz haški tribunal u poslednje vreme prodefilovali neki od najviših funkcionera OVK, poput Hašima Tačija i Agima Čekua, ali i neki drugi, niže kotirani.
Ono što je zajedničko za sve njih, jeste da se nisu libili oružja i, kako su neki i priznali, najtežih krivičnih dela, pre svega ubistava.
Hapšenje zbog zastrašivanja
Za svo to vreme, priča koja nije prestala da bude aktuelna, jeste ona koja se odnosi na svedoke njihovih zverstava, a glavno pitanje i ranijih godina, pa do dan danas jeste - da li su oni sigurni?
Iako je tužilaštvo radilo na tome da oni i njihove porodice budu zbrinuti i bezbedni to se, u jednom broju slučajeva, nije dogodilo, naprotiv. Za njih su nekadašnji pripadnici OVK saznavali na razne načine, a onda su počeli da nestaju.
NJihovo zastrašivanje nije ni prestalo sve do danas, čemu su doprineli sada već veterani OVK, koji su se upravo zbog iznošenja pojedinih imena u javnost našli ovih dana na haškoj optuženičkoj klupi.
Nasim Haradinaj i Hisni Guncati, uhapšeni su i ekspresno sprovedeni u Hag i to upravo zbog sumnje da su izvršili krivična dela zastrašivanje svedoka, odmazda i povreda tajnosti postupka.
Oni su, kako kaže tužilaštvo, objavili informacije iz istrage i imena potencijalnih svedoka, i davali informacije o njihovom prebivalištu i druge lične podatke.
Sve ovo se, u najmanju ruku, može nazvati zastrašivanjem koje je, izgleda, ekspresno sprečeno.
Zaštićeni svedok pronađen mrtav
Međutim, bilo je i situacija gde se to nije dogodilo jer oni koji su bili spremni da progovore, više to ne mogu. Nikada.
Poslednji slučaj za koji su mediji pisali da ima veze upravo sa mogućim svedočenjem protiv pripadnika OVK dogodio se početkom ove godine, kada su pripadnici ove organizacije uveliko leteli za Hag na davanje izjava, i kada se isčekivalo podizanje prvih optužnica pred Specijanim sudom.
Tada je kod jezera Badovac u blizini Prištine, pronađeno je beživotno telo šumskog inspektora Nazima Rustemija (63), koji je bio jedan od zaštićenih svedoka slučajevima protiv OVK.
Članovi porodice rekli su tada da je tokom sukoba na Kosovu Rustemi bio talac OVK, a samo tri meseca pre nego što je ubijen, dao je iskaz tužilaštvu i dobio status zaštićenog svedoka. On je samo jedan od primera.
Nestajanje Haradinajevih svedoka
Mnogo drastičniji su oni vezani za bivšeg kosovskog premijera u dva mandata Ramuša Haradinaja, za koga se godinama unazad spekuliše da ima veze sa nestajanjem svedoka, tim pre što se sam u čak dva navrata našao u Haškom tribunalu, i to upravo za zločine počinjenje na KiM. Međutim, on je oba puta oslobođen, oba puta zbog nedostatka dokaza.
Taj nedostatak dokaza, prištinski mediji i deo javnosti povezivali su sa "nedostatkom svedoka", kojih je u slučaju Haradinaja bilo je više od 80, od čega je njih 34 davalo iskaze pod zaštitnim merama.
Takođe, pisano je da je reč o gotovo 30 svedoka i članova njihovih porodica koji su "nestali sa lica zemlje", a koji su imali veze sa ratnim zločinima bivšeg komandanta OVK.
Bilo je spekulacija da su neki od svedoka ubijeni vatrenim oružjem, a da su neki drugi stradali u saobraćajnim nesrećama.
Upravo ovo drugo bio je slučaj sa Kjutim Berišom, koji je stradao u Podgorici. On je, inače, svedočio tokom postupka u Hagu o tome kako su mu Haradinajevi vojnici silovali suprugu, njega mučili strujom, a Srbe ubijali kod Radonjičkog jezera.
Pisalo se i da je još jedan od svedoka, Bedri Curi, svojevremeno ubijen kod Glogovca, ali to nije bilo sve. Godinu dana kasnije je u Kosovu Polju njegova ćerka Bleranda pregažena automobilom.
Takođe, mediji su navodili da je jedan broj onih koji su bili spremni da svedoče protiv Haradinaja, od kojih su neki takođe bili pripadnici OVK, ubijeni mahom iz vatrenog oružja, i to na raznim mestima na Kosovu i Metohiji.
Upozorenja sa svih strana
Da se zastrašivanje svedoka zaista i dešavalo, znali su svi. Ilustracije radi, kada je Haradinaju ukinuta prva presuda, predsedavajući sudija Patrik Robinson govorio je o "zastrašivanju svedoka koji se nisu usuđivali da svedoče protiv Haradinaja". Upravo je delom i zbog toga suđenje ponovljeno, ali je Haradinaj pušten da se brani sa slobode, uprkos protivljenju tužilaštva.
O zastrašivanju su javno govorili i glavni tužioci Haškog tribunala, svojevremeno Karla del Ponte, a nakon nje i Serž Bramerc, na šta su se i žalili Savetu bezbednostu Ujedinjenih nacija (UN). I haško Žalbeno veće je imalo komentare na tu temu, opisujući situaciju kao "atmosferu raširenog i ozbiljnog zastrašivanja svedoka bez presedana". Izveštaj o zastrašivanju svedoka na Kosovu usvojen je i u Savetu Evrope.
Isti slučaj bio je i u Srbiji, o čemu je govorio i nekadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kazao da ih (svedoke), "uklanjaju po mafijaškom principu".
- Prvo ih opominju, pa im zastrašuju porodicu, prete, ponekad podmićuju i na kraju likvidiraju. Tako je ubijeno više od 20 ljudi i taj problem je i Dik Marti zapazio u svojoj rezoluciji - rekao je Vukčević početkom ove godine.
Svojevremeno je pojasnio da je "u slučaju Ramuša Haradinaja bilo ključno da je ubijeno više svedoka, a skoro svi su bili zastrašivani i pod pritiskom".
Poljska čeka pravi trenutak da Ukrajini oduzme Volin i Galiciju! Više o tome OVDE.
Izvor: Blic
