Piše: Vladimir Marjanović

Poslednjih decenija u Evropi su učestale debate o pominjanju hrišćanskih korena u zakonskim aktima ili debate o nošenju i upotrebi verskih simbola u javnim institucijama (npr. predstave raspeća u državnim školama, bolnicama, sudovima, i sl.).

Nacrt ustava Evropske unije takođe je bio predmet rasprave. Hrišćanske crkve su insistirale na pominjanju Boga i/ili hrišćanskih korena Evrope, dok su se zagovornici sekularizma tome protivili. Humanistički sekularizam u svom radikalnom vidu u EU sve više odnosi prevagu nad hrišćanstvom u javnoj sferi. Ipak, postoje i drugačiji primeri u Evropi, pa i u članicama EU.

Osim što je akt najveće pravne snage, ustav izražava i određene vrednosti na kojima država počiva. Ustavi pojedinih evropskih zemalja uglavnom su izrazito sekularnog karaktera, ali postoje i oni koji uključuju religijske vrednosti, kao npr. reference o Bogu, verskom nasleđu, hrišćanskim korenima ili državnoj crkvi. Hrišćanstvo je ipak u velikoj meri oblikovalo evropsko društvo.

Referenca koja se odnosi na pominjanje Boga može imati dvojak karakter. Treba razlikovati „nomination” (pominjanje Boga u ustavu) i “inovocatio” (pozivanje na Boga, tj. donošenje ustava „u ime Boga“). U evropskoj praksi pojavljuju se oba primjera u zavisnosti o kojoj državi je riječ.

Grčka

Grčki ustav je jedinstveni primer u pravoslavnom svetu jer u preambuli stoje  sledeće reči: „U ime Svete i Jednosuštne i Nerazdeljive Trojice“. U trećem članu ustava kojim se uređuju odnosi Crkve i države  navodi se da je „preovlađujuća religija u Grčkoj Istočna Pravoslavna Crkva Hristova“. Grčka je jedina država pravoslavnog hrišćanskog sveta koja se eksplicitno definiše kao pravoslavna i kojoj Pravoslavna crkv ima status zvanične državne religije.

Irska

Preambula ustava Irske počinje sledećim tekstom: „U ime Presvetog Trojstva, od kojeg je sva vlast i kojem, kao naš krajnji cilj, moraju biti upravljene  sve  radnje  kako  ljudi,  tako  i  država,  (…)  mi,  narod  Irske,  ponizno  priznajući  svoje  obaveze  prema  našem  Božanskom  Gospodu,  Isusu  Hristu,  koji  je  podržao  naše očeve tokom vekova iskušenja …” Osim preambule, Bog se spominje na još nekoliko mesta u ustavu Irske.

Švajcarska

Preambula ustava Švajcarske počinje rečima: „U ime Svemogućeg Boga! Švajcarski narod i kantoni usvajaju sledeći Ustav.“ Pozivanje na Boga je deo duge tradicije ustavnosti u Švajcarskoj.

Mađarska

Mađarska je 2011. godine usvojila novi ustav koji je izazvao velike polemike. Ustav počinje rečima: „Bog čuva Mađare“. Osim toga, preambula Ustava Mađarske uključuje i reference u kojima se kaže da je „zemlja hiljadu godina deo hrišćanske Evrope “ i da se „priznaje uloga hrišćanstva u očuvanju nacije“.

Nemačka

Ustav Savezne republike Nemačke sadrži sledeći tekst: „Svesni svoje odgovornosti pred Bogom i ljudima, ispunjen odlučnošću da služi miru u svetu kao ravnopravan partner u ujedinjenoj Evropi, nemački narod, vršeći svoju ustavotvornu vlast usvaja Osnovni zakon.“ Hrišćanske vrednosti u nemačkom ustavu imaju poseban značaj jer se odnose na odbacivanje totalitarnog sistema vlasti.

Poljska

Ustav Poljske je specifičan jer osim pominjanja Boga i onih koji veruju u NJega uključuje i referencu koja se odnosi na sve one koji u Boga ne veruju ali zastupaju univerzalne vrednosti. Reč je o kompromisu između zahteva Rimokatoličke crkve sa jedne i levo-liberalnih krugova sa druge strane. Prembula ustava između ostalog sadrži sledeće odredbe:

„Mi poljski narod – svi građani Republike, kako oni koji veruju u Boga kao izvor istine, pravde, dobra i lepote, tako i oni koji ne dele takvu veru, ali uz poštovanje ovih univerzalnih vrednosti koji proizilaze iz drugih izvora (…) za našu kulturu ukorenjenu u hrišćanskom nasleđu naše nacije i univerzalnim vrednostima priznajemo svoju odgovornost pred Bogom ili sopstvenom savešću, ovim uspostavljaju Ustav Republike Poljske.“

Ukrajina

Preambula ukrajinskog ustava uključuje nekoliko stavki od kojih se jedna odnosi na pominjanje Boga: „Svesni naše odgovornosti pred Bogom, naše savesti, prošlosti, sadašnje i buduće generacije.“

Albanija

Albanija je dugi niz godina bila poznata kao prva ateistička država. Međutim, savremeni Ustav Albanije počinje ovim rečima: „Mi, narod Albanije, ponosni i svesni naše istorije, sa odgovornošću za budućnost, i sa verom u Boga i/ ili drugim univerzalnim vrednostima, mi donosimo ovaj Ustav.“

Ustavi pojedinih evropskih država ne sadrže spominjanje Boga ali uključuju  pozivanje na hrišćanske korene, nasleđe i uopšte na religijske vrednosti. Takav je slučaj sa ustavom Norveške u kojem piše da „osnovne vrednosti ostaju naše hrišćansko i humanističko nasleđe“, dok se u slovačkom ustavu poziva na „duhovno nasleđe Ćirila i Metodija“.

Koja teritorija se odvaja od Francuske, saznajte OVDE.

Izvor: Sedmica