Na hiljade ljudi sjatilo se ispred Hrama u Podgorici sa namerom da upute poslednji pozdrav svom verskom vođi. Molitve su neprekidno trajale, više od 24 sata je sveštenstvo neprekidno slavilo, kako su u nekoliko navrata istakli, besmrtnost njihovog mitropolita.
“Zauzeo je mesto do Svetog Petra Cetinjskog i NJegoša”, moglo se u više navrata čuti od govornika i okupljenih kod Hrama u Podgorici, koji su na Cetinju, prolivali suze za svog Đeda.
S druge strane, u istom gradu, u Srpskoj kući, dešavala se predstava na koju narod u Crnoj Gori, za razliku od onog u Srbiji, nije navikao.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić držao svoju čuvenu konferenciju za novinare, gde je po običaju predstavljao svoja dostignuća. Ovoga puta u Crnoj Gori. I to za vreme trajanja opela mitropolitu Amfilohiju.
Ponosno je usklikivao predsednik Srbije kako je naša država mnogo uložila u susednu zemlju, da će to činiti i dalje i da ga ne dotiču kritike onih zluradih kojima smeta što on mnogo novca daje za Crnu Goru. Štaviše, zlim jezicima je poručio da će, ukoliko oni nastave da kritikuju njegovu širokogrudost, on još više pomagati Srbe u Crnoj Gori.
“Mogao je naću neki drugi dan da se promoviše. Zar mu ništa nije sveto”, pitao nas je Jovo iz Golubaca, dok smo pokušavali da mu postavimo pitanje kako komentariše dolazak predsednika Srbije.
“Ne bi bilo dobro da mu zvižde, iako je zaslužio. Nije ovo mesto za to”, poručio je jedan sveštenik dok se pripremao da uđe u Hram kako bi se pridružio molitvama za Amfilohija.
Uprkos potrebi da uvek bude u prvom planu, ideja predsednika Vučića se ovoga puta potpuno izjalovila. Vladike su stavile veto na njegov govor, a i izostali su i aplauzi na koje je navikao. Umesto toga, pomen njegovog imena od strane drugih govornika bio je potpuno ignorisan od okupljenih. Iako je čak i Dodik dobio aplauz.
I dok je obezbeđenje pripremalo špalir za Vučića, narod okupljen ispred Hrama odbijao je da se skloni i napravi prolaz za predsednika Srbije.
“Nismo mi ovde došli zbog Vučića, već zbog Amfilohija”, odgovarali su ljutito građani na molbe naprave prolaz šefu srpske države.
“Ovde narod ne možeš tek tako da kupiš. Nijesmo mi od onih koji aplaudiraju na račun”, rekao je ljutito jedan od prisutnih ispred Hrama kad su ga upitali zašto je izostao poseban pozdrav za šefa srpske države.
“Ne bio mu ja u koži danas. Trebalo je to izdržati. Znaš i gde dolaziš i šta ljudi misle o tebi. Na sve to, sediš među episkopima koji ti otvoreno kažu da te ne podnose”, govori Danilo iz Mojkovca kako je doživeo posetu Vučića.
Tako je još jedan igrokaz režiran od srpskih vlasti doživeo potpuni fijasko u glavnom gradu Crne Gore. Priče o ulaganju i ulagivanju nisu kupile one koji su došli da se oproste od mitropolita koji je srušio Vladu Mila Đukanovića. Vučić je ostao sporedni lik u crnogorskoj priči Amfilohija Radovića. NJegovo ime i pojava ostali su u senci starca sa krunom, čoveka koji je za života i te kako umeo da mu stane na žulj. Juče ga je odlazivši porazio, pokazavši tako da nema nedodirljivih. To nije bio ni Milo, a to nije ni Vučić.
Mitropolit Amfilohije je imao poslednju želju - ispunio mu je vladika Anatasije. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: nova.rs
