Piše: Slobodan Samardžija
To nepostojanje konkretnijeg manevarskog prostora prirodno je preusmerilo pogled Moskve ka drugim destinacijama. Na Istoku, ka Kini, Severnoj Koreji, Indiji, pa i Japanu, mnogo toga već je urađeno i daje plodove. Neophodan je korak dalje, razmišljaju u Kremlju. U tom smislu kao novo polje interesovanja javlja se Afrika.
Kako su preneli svetski mediji, Moskva je od Kartuma nedavno dobila zeleno svetlo da u Sudanu, smeštenom na severu „crnog kontinenta” i uz obalu Crvenog mora, formira vojnu bazu, „Centar za materijalno-tehničko snabdevanje Vojno-pomorske flote Rusije”. Ugovor je potpisan na 25 godina, a predviđena je i mogućnost njegovog produženja. Kako je najavljeno, baza u Sudanu imaće funkciju sličnu onoj koja već deluje u Tartusu, u Siriji, smeštenoj uz obalu Sredozemnog mora.
Crveno more je 1.900 kilometara dugačak zaliv na severu Indijskog okeana, između Afrike i Azije, a okružuju ga Egipat, Izrael, Jordan, Sudan, Saudijska Arabija, Jemen, DŽibuti i Eritreja. Stacioniranje ruskih pomorskih snaga moglo bi u velikoj meri da utiče na bezbednosnu situaciju na ovim prostorima, slažu se analitičari.
Interesovanje za Afriku već duže vreme iskazuju i Amerikanci koji su 2008. formirali vojni sistem AFRIKOM (komanda za Afriku), čiji osnovni zadatak jeste da omogući kontrolu na ovdašnjim prostorima, prirodnim i drugim bogatstvima, kao i da olakša multinacionalnim kompanijama snabdevanje tržišta SAD neophodnim sirovinama, retkim metalima i energentima. U početku AFRIKOM je naišao na nepovoljne reakcije u državama „crnog kontinenta”, ali posle američke invazije na Libiju, ubistva tamošnjeg predsednika Muamera el Gadafija i uništavanja cele zemlje, korumpirani afrički lideri pognuli su glave i priklonili se Amerikancima.
Kako stoji u sporazumu Rusije sa Sudanom, najveća država na svetu moći će u svom vojnom centru da stacionira brodove na nuklearni pogon (do četiri istovremeno) i najviše 300 ljudi. Sudanu će biti isporučeno naoružanje i vojna tehnika za uspostavljanje protivvazdušne odbrane u luci u Port-Sudanu na severoistoku zemlje. Rusiji je odobreno i preletanje njenih vojnih i civilnih transportera za potrebe novouspostavljene baze.
Prema rečima Viktora Kravčenka, načelnika Glavnog štaba Vojno-pomorske flote RF, Rusija je sporazumom sa Sudanom „faktički dobila bazu za snabdevanje i remont svojih vojnih plovila u regionu punom napetosti”.
Mada je prisustvo Rusa u Crvenom moru zvanično objašnjeno potrebom da se tamošnji plovni putevi zaštite od učestalih napada gusara, kao i da se preseku mnogobrojne švercerske rute, teško je verovati da je za takve poslove bilo neophodno angažovati plovila na nuklearni pogon i vojno potpuno opremljena.
Ideju o osnivanju ruske pomorske baze prvi je izneo nekadašnji predsednik Sudana Omar Hasan el Bašir tokom posete Moskvi 2017. Naime, posle propasti Arapskog proleća (2010–2013), talasa protesta, demonstracija i pobuna u arapskom svetu, otvorila se značajnija potreba za ruskim prisustvom u ovom delu Afrike. Neadekvatna uloga Amerike u pomenutim događajima, a pre svega izostanak podrške Vašingtona zvaničnim vlastima arapskih zemalja, usmerila je iste na priklanjanje evro-azijskom džinu.
Ne treba ni sumnjati da će postojanje ruske vojne baze u Sudanu biti nepovoljno primljeno u SAD. Amerikanci odavno pokušavaju da se nametnu kao glavni igrač na afričkim prostorima i svoje planove su, uglavnom, sprovodili rušenjem tamošnjih režima i vojnim akcijama sa velikim posledicama po lokalno stanovništvo i ekonomije država koje su im se našle na meti.
Rusi grade podmornicu-nosač na nuklearni pogon za strateško naoružanje! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Politika
