On dodaje da poruke rezolucija odlazečeg Senata SAD, usvojene povodom obeležavanja 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazumau treba razumeti slično kao i saslušanje koje je nedavno organizovano u Spoljnopolitickom komitetu Predstavnickog doma na čijem je čelu odlazeći kongresmen Eliot Engel i skreće pažnju da potrebna "visoka doza" opreza kako u Banjaluci, tako i u Beogradu, jer bi taj konsenzus mogao politiku Zapada u značajnoj meri vratiti u okvire iz 90. godina prošlog veka.
"Bajdenova administracija će nesumnjivo slediti taj kurs, ali ostaje da se vidi koliko će pitanje BiH biti visoko postavljeno na listi spoljnopolitickih prioriteta, te koliko intenzivne pritiske prema političkim akterima u BiH i regionu će biti spremna da primenjuje", objašnjava Starović.
Shodno procenama, tvrdi on, da bi upravo BiH mogla predstavljati polje na kojem je najlakše uspostaviti željeno saglasje SAD i kljucnih država EU, nužna je "visoka doza" opreza kako u Banjaluci, tako i u Beogradu, jer bi taj konsenzus mogao politiku Zapada u značajnoj meri vratiti u okvire iz 90. godina prošlog veka.
"Upravo zbog toga je veoma važno da se srpski politički faktor konstruktivno postavi prema inicijativama za ustavne reforme u BiH koje će biti intenzivirane naredne godine, ne odbijajuči razgovore same po sebi, ali uz jasnu poruku da ne može biti nametanja rešenja jednom od dva entiteta ili bilo kojem od tri konstitutivna naroda u toj državi", objašnjava Starović.
Iako nema velikih razlika u pogledima americkih demokrata i republikanaca na BiH, tvrdi on, potrebno je sačekati ishod izbora za dva člana Senata koji se održavaju 5. januara.
"Nakon toga će biti jasno koja partija kontroliše gornji dom Kongresa, te ko će konkretno voditi komitete i potkomitete relevantne za region u kojem se nalazimo", pojašnjava Starović.
Kaže da je sada na srpskoj diplomatiji da u narednom periodu proaktivno deluje u Vašingtonu, tražeći u svim institucijama američkog političkog sistema saveznike koji prepoznaju dubinske promene na Balkanu u odnosu na period devedesetih i spremni su da u Srbiji vide partnera, a ne večitog antagonistu.
"S tim u vidu, imenovanje politički snažne i uticajne licnosti poput Marka Đurića za ambasadora u SAD predstavlja dobar potez i znak da će zvanični Beograd nastojati da izazovi koje donosi izbor nove predsedničke administracije u Vašingtonu budu prevaziđeni na što bezbolniji način", zaključuje Starović.
Jovanović: Senat želi da ubrza jednosmena rešenja na Balkanu
Rezolucija odlazećeg sastava Senata SAD o Bosni i Hercegovini izrazito je negativna i nepovoljna politička činjenica koja odslikava želju "starih ljudi" u američkoj politici da njome obavežu novoizabranog predsednika DŽozefa Bajdena, ocenjuje bivši diplomata Vladislav Jovanović.
Jovanović za Tanjug kaže kako je Rezolucija sročena se ciljem da ubrza kretanje na Balkanu u korist jednosmernih i jednoznačnih rešenja koja Amerika hoće da "izdiktira" drugima.
Senat američkog Kongresa je juče usvojio Rezoluciju o Bosni i Hercegovini, povodom 25 godina Dejtonskog sporazuma, koja poziva narod i vladu BiH da nastavi putem reformi i učlanjenja u evroatlantske strukture te da se nastavi napredak ka ustavnim reformama odnosno rešavanju ustavnih problema u BiH.
Jovanović naglašava da je Senat SAD pomenutom rezolucijom poručio , da se "hoće otvorena, centralizovana i unitarna Bosna i Hercegovina" dok se, istovremeno, kako ističe, mirno prelazi preko međunarodnog mirovnog sporazuma iz Dejtona koji senatori tumače kao "prelazno rešenje".
"Pozivaju BiH da uđe u NATO što je suprotno zvaničnim izjavama da NATO samo prihvata one koji žele da uđu. Prema najavama koje smo slušali, NATO samo poziva države, ne prinuđuje ih i otvoren je za članstvo onih koji prethodno izraze želju. U slučaju BiH se ne traži izražavanje želje nego se politički unapred prejudicira članstvo te države u NATO što ukazuje na neiskrenost izjava čelnika NATO da taj Savez nikoga ne tera da uđe u članstvo", objašnjava Jovanović.
On podseća da u BiH planova o učlanjenju u NATO nema "jer je jedna polovina države, tačnije entitet Republika Srpska je kategorički protiv".
Upitan očekuje li u narednom periodu pritiske na Srbiju, da odustane od proklamovane politike neutralnosti, Jovanović kaže da se pojačani pritisak otvoreno najavljuje i da će, kako smatra, ići u dva smera: zbog takozvanih "malignih uticaja" Kine i Rusije i u kontekstu odnosa u BiH, odnosno prema Republici Srpskoj.
"Na probi i na ispitu će biti srpska konstruktivnost. I sam Bajden je naglasio da mu je borba protiv Rusije par ekselans prioritet. A ako je to tako, onda su elementi prisustva Rusije na Balkanu, sa stanovišta interesa SAD nepoželjni. Očekujem koordinirane pritiske i spolja ali i iznutra", navodi Jovanović i dodaje da se ti pritisci iznutra još ne vide, ali će se sigurno pojačavati.
To je, zaključuje, oprobana metoda korišćenja "unutrašnjih elemenata" za pritisak da Srbija "spusti gard" i prihvati sve ono što se od nje bude tražilo i očekivalo u budućem periodu.
O zdravstvenom stanju Milorada Dodika pročitajte OVDE.
Izvor: Tanjug
