Најновије

ОПРЕЗ У БЕОГРАДУ И БАЊАЛУЦИ: Двопартијски консензус о БиХ у Сенату

Резолуцију америчког Сената у којој се наводи да власти у БиХ и народ те земље треба да наставе процес уставне реформе, треба схватити као још један покушај давања смерница новој Бајденовој администрацији, али и као широки двопартијски консензус у Вашингтону у погледу става САД о БиХ, оцењује Немања Старовић из Центра за друштвену стабилност.

Република Српска и Федерација БиХ (Илустрација: Правда)

Он додаје да поруке резолуција одлазечег Сената САД, усвојене поводом обележавања 25 година од потписивања Дејтонског споразумау треба разумети слично као и саслушање које је недавно организовано у Спољнополитицком комитету Представницког дома на чијем је челу одлазећи конгресмен Елиот Енгел и скреће пажњу да потребна "висока доза" опреза како у Бањалуци, тако и у Београду, јер би тај консензус могао политику Запада у значајној мери вратити у оквире из 90. година прошлог века.

"Бајденова администрација ће несумњиво следити тај курс, али остаје да се види колико ће питање БиХ бити високо постављено на листи спољнополитицких приоритета, те колико интензивне притиске према политичким актерима у БиХ и региону ће бити спремна да примењује", објашњава Старовић.

Сходно проценама, тврди он, да би управо БиХ могла представљати поље на којем је најлакше успоставити жељено сагласје САД и кљуцних држава ЕУ, нужна је "висока доза" опреза како у Бањалуци, тако и у Београду, јер би тај консензус могао политику Запада у значајној мери вратити у оквире из 90. година прошлог века.

"Управо због тога је веома важно да се српски политички фактор конструктивно постави према иницијативама за уставне реформе у БиХ које ће бити интензивиране наредне године, не одбијајучи разговоре саме по себи, али уз јасну поруку да не може бити наметања решења једном од два ентитета или било којем од три конститутивна народа у тој држави", објашњава Старовић.

Иако нема великих разлика у погледима америцких демократа и републиканаца на БиХ, тврди он, потребно је сачекати исход избора за два члана Сената који се одржавају 5. јануара.

"Након тога ће бити јасно која партија контролише горњи дом Конгреса, те ко ће конкретно водити комитете и поткомитете релевантне за регион у којем се налазимо", појашњава Старовић.

Каже да је сада на српској дипломатији да у наредном периоду проактивно делује у Вашингтону, тражећи у свим институцијама америчког политичког система савезнике који препознају дубинске промене на Балкану у односу на период деведесетих и спремни су да у Србији виде партнера, а не вечитог антагонисту.

"С тим у виду, именовање политички снажне и утицајне лицности попут Марка Ђурића за амбасадора у САД представља добар потез и знак да ће званични Београд настојати да изазови које доноси избор нове председничке администрације у Вашингтону буду превазиђени на што безболнији начин", закључује Старовић.

Јовановић: Сенат жели да убрза једносмена решења на Балкану

Резолуција одлазећег састава Сената САД о Босни и Херцеговини изразито је негативна и неповољна политичка чињеница која одсликава жељу "старих људи" у америчкој политици да њоме обавежу новоизабраног председника Џозефа Бајдена, оцењује бивши дипломата Владислав Јовановић.

Јовановић за Танјуг каже како је Резолуција срочена се циљем да убрза кретање на Балкану у корист једносмерних и једнозначних решења која Америка хоће да "издиктира" другима.

Сенат америчког Конгреса је јуче усвојио Резолуцију о Босни и Херцеговини, поводом 25 година Дејтонског споразума, која позива народ и владу БиХ да настави путем реформи и учлањења у евроатлантске структуре те да се настави напредак ка уставним реформама односно решавању уставних проблема у БиХ.

Јовановић наглашава да је Сенат САД поменутом резолуцијом поручио , да се "хоће отворена, централизована и унитарна Босна и Херцеговина" док се, истовремено, како истиче, мирно прелази преко међународног мировног споразума из Дејтона који сенатори тумаче као "прелазно решење".

"Позивају БиХ да уђе у НАТО што је супротно званичним изјавама да НАТО само прихвата оне који желе да уђу. Према најавама које смо слушали, НАТО само позива државе, не принуђује их и отворен је за чланство оних који претходно изразе жељу. У случају БиХ се не тражи изражавање жеље него се политички унапред прејудицира чланство те државе у НАТО што указује на неискреност изјава челника НАТО да тај Савез никога не тера да уђе у чланство", објашњава Јовановић.

Он подсећа да у БиХ планова о учлањењу у НАТО нема "јер је једна половина државе, тачније ентитет Република Српска је категорички против".

Упитан очекује ли у наредном периоду притиске на Србију, да одустане од прокламоване политике неутралности, Јовановић каже да се појачани притисак отворено најављује и да ће, како сматра, ићи у два смера: због такозваних "малигних утицаја" Кине и Русије и у контексту односа у БиХ, односно према Републици Српској.

"На проби и на испиту ће бити српска конструктивност. И сам Бајден је нагласио да му је борба против Русије пар екселанс приоритет. А ако је то тако, онда су елементи присуства Русије на Балкану, са становишта интереса САД непожељни. Очекујем координиране притиске и споља али и изнутра", наводи Јовановић и додаје да се ти притисци изнутра још не виде, али ће се сигурно појачавати.

То је, закључује, опробана метода коришћења "унутрашњих елемената" за притисак да Србија "спусти гард" и прихвати све оно што се од ње буде тражило и очекивало у будућем периоду.

О здравственом стању Милорада Додика прочитајте ОВДЕ.

Извор: Танјуг

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube