Piše: LJuban Karan, magazin Pečat
Moderne varijante agresije
Hibridni rat je „moderna varijanta“ agresije baš zato što ne podleže međunarodnom pravu. Koliko je upotreba oružane sile za obavljanje „nezavršenog posla na Balkanu“ manje verovatna, toliko je hibridni rat izvesniji. Na tom „završetku posla“ insistiraju najmoćnije evropske pristalice DŽozefa Bajdena, ali i one balkanske, a tek ćemo videti da li je njegov interes da to ignoriše.
Već sada se čini da su hibridni napadi na Srbiju samo privremeno zamrznuti. Čekao se odlazak Donalda Trampa, uz primenu taktike odugovlačenja i krađe vremena, kako bi se sprečio svaki dogovor koji bi uvažavao i srpske interese.
Sada već bivši američki predsednik, i pored brojnih pokušaja, nije uspeo da uspostavi kontrolu nad moćnim obaveštajno-bezbednosnim sistemom SAD.
Na osnovu prljavih igara pre i tokom američkih predsedničkih izbora, moglo bi se reći da je upravo zbog te činjenice Tramp izgubio drugi mandat. No za nas je sada bitno samo pitanje da li će hibridne operacije protiv Srbije i srpskog korpusa na Balkanu biti odmrznute.
Efekat Bajdenove pobede
Srbija je dugo očekivanu promenu američke politike osetila tek pred kraj Trampovog mandata, dok su se pravi efekti mogli očekivati u njegovom drugom mandatu. Da li će Bajden nastaviti putem koji je Tramp trasirao veliko je pitanje, i teško da se s time može računati.
Čim je Bajdenova pobeda postala izvesna, počelo je odmrzavanje hibridne strategije prema Srbiji i prestrojavanje obaveštajnih i agenturnih faktora za novi hibridni napad na Srbiju. Nagomilana negativna energija prema Srbiji eksplodirala je u otvorenu mržnju i ozbiljne pretnje, najpre iz SAD, zatim iz EU, i na kraju od strane unutrašnjih destruktivnih snaga.
Balkanski NATO sateliti iz našeg okruženja su pobedu DŽozefa Bajdena prepoznali kao novu šansu za ostvarenje svojih ciljeva koje bi, po već proverenoj praksi, vešto uklopili u interese zapadnih sila. Štaviše, svesni su da im je to možda i poslednja prilika da ostvare svoje teritorijalne ambicije i dovrše etnička čišćenja Srba, jer im globalne promene odnosa snaga ne idu naruku.
Čini se da je ovo faza zastrašivanja, kada ne treba delovati prikriveno, pa nam je glavne pravce delovanja nove hibridne strategije prema Srbiji namerno otkrila predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Sonja Biserko.
U njenom vapaju da „međunarodna zajednica mora ukloniti maligni uticaj srpskih pretenzija u BiH“, po reči „maligni“ prepoznaje se stil i rukopis zapadnih propagandista. Optužbe koje je ona javno iznela toliko su teške da se iz njih jasno vidi njen zadatak u novim planovima hibridnog rata. NJena uloga je da, u duhu starog podmetanja, lansira novi povod za napade na Srbiju.
Stvaranje osovine
Montirani povod je vrlo sličan „Račku“, „Markalama“ i „Tuzlanskoj kapiji“, samo bez rafala i eksploziva. Kao povod za oružanu agresiju podmetanja su vršena oružjem, dok su za hibridni napad dovoljne lažne optužbe.
Izbor medija za lansiranje teksta Sonje Biserko – „Dojče vele“ a zatim udarne hrvatske novine i portali – sugeriše da će evropski lider antisrpskog delovanja biti Nemačka preko BND, a balkanski Hrvatska preko SOA.
Da je u pitanju obična Sonjina izmišljotina, bila bi objavljena preko naših medija. Ali pošto je to nova strategija koju je kreirao aktivirani centar za hibridno ratovanje, on bira način njenog lansiranja.
Biserkova panično upozorava na „dva veka srpskog imperijalizma“ i tvrdi da je jaka Srbija s Aleksandrom Vučićem na čelu ključni problem za uspostavljanje mira na Balkanu. NJen zahtev „međunarodnoj zajednici“ da mora biti osujećena izmišljena osovina Beograd – Banjaluka – Podgorica – Kosovska Mitrovica samo je maska za osovinu koja se stvarno formira: CIA – MI6 – BND – hrvatska SOA, s drugim balkanskim satelitskim službama. Reklo bi se, ništa novo, sve je to već viđeno, ali nije baš tako.
Signalni pištolj
Zaključak da maltene treba slomiti kičmu Srbiji govori da Zapad, zbog čvrstog stava o nezavisnosti i neutralnosti Srbije, više ne računa na njenog predsednika, i da je rušenje aktuelne vlasti u Srbiji ključni cilj nove hibridne operacije.
Nažalost, vidi se i nešto drugo – da su stavovi nama dobro poznate antisrpske ekipe (Madlen Olbrajt, Danijel Server, Eliot Engel i Januš Bugajski), koje su izneli na sednici Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma Kongresa SAD, već ugrađeni u buduću strategiju hibridnog rata i da je njihov nastup bio samo „signalni pištolj“ za evropske i balkanske partnere da se akcija pokrene.
Ali naivno bi bilo očekivati da će i buduće prljave igre svojih obaveštajnih službi zvaničnici Bajdenove administracije i NATO-a najavljivati ili signalizirati.
Oni će javno govoriti slično onome što je nedavno rekao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltemberg: „Jačaćemo saradnju sa Srbijom, uz poštovanje njene neutralnosti.“ Međutim, njihove prave namere videće se samo kroz nove aktivnosti njihovih obaveštajnih službi.
Ne treba nasedati na procene da su ovi srbomrsci „senke prošlosti“, da je njihovo izlaganje na sednici odbora bilo „bal vampira“, da oni više nemaju nikakvog uticaja i da nikome više ne mogu doneti ni dobro ni loše. Možda neće biti ništa od najave Servera da će „Madlen Olbrajt biti uključena u dijalog Beograda i Prištine, svidelo se to Srbima ili ne“, ali njihov uticaj na zakulisne radnje i hibridne aktivnosti obaveštajnih službi ne treba potcenjivati.
Bio bi pogrešan zaključak da oni Bajdenu sada nisu potrebni i da mu čak smetaju. Bajdenova pobeda bila je zaista tesna, tako da se njihov doprinos može posmatrati i kao odlučujući. Tramp optužbama za krađu na izborima već sada podriva Bajdena i najavljuje bespoštednu borbu. Da se u takvim okolnostima Bajden odrekne albanskih lobista i albanske mafije koja je među najjačim na svetu, bilo bi veliko iznenađenje.
Srpski NATO lobisti
Već se vidi da srpski NATO lobisti imaju značajnu ulogu u primeni buduće antisrpske hibridne strategije, i da su s njom dobro upoznati. NJihova uloga može da se svede na tri ključna zadatka – da uticajem na aktuelnu vlast definitivno poremete srpsku vojnu saradnju s Rusijom, ekonomsku saradnju s Kinom, i da u javnosti stvore klimu kako se odlaskom Trampa ništa nije promenilo i da pakleni planovi Zapada prema Srbiji uopšte ne postoje.
Oni predstavljaju „crnu maramu“ kojom Srbiji treba vezati oči kako bi što nespremnija dočekala hibridne udare. Osnovna karakteristika njihovog delovanja sastoji se u tome što je njihov nastup najperfidniji i najpodmukliji. Oni se javno predstavljaju kao najveća podrška predsedniku Vučiću i njegovoj politici, dok im je stvarni cilj ulazak Srbije u NATO uz ispunjavanje svih zapadnih ucena i uslova.
NJihovo istraživanje puteva za ostvarenje cilja – Srbija u NATO-u – dugo traje. Sve su do sada isprobali, i odlučili se za perfidno uvlačenje Srbije u NATO taktikom trojanskog konja, gde se deklarisane i najsrčanije pristalice ulaska Srbije u NATO učlanjuju u SNS i kao stranački kadrovi zauzimaju bitne pozicije u Skupštini, Vladi i drugim državnim institucijama.
U novim okolnostima, mogli bismo se kladiti, upravo oni će praviti razdor u SNS-u i raditi na rušenju predsednika Vučića iznutra. Perfidno podrivanje već je počelo, samo ga treba prepoznati.
Dok u medijima napadaju Rusiju i ruskog predsednika Vladimira Putina da ponovo „valjaju Srbe u rusko blato“, da će „ponovo prodati Srbiju i da nam nikada ništa dobro nisu doneli“, predstavljaju se kao članovi SNS-a i saradnici predsednika Vučića na važnom poslu uspostavljanja boljih odnosa s Amerikom.
U ovoj poplavi kontradiktornih informacija i zakulisnih igara, bez obzira šta je istina a šta ne, Srbija treba da se priprema za najtežu varijantu raspleta. Tvrdnje NATO lobista da je nepovoljan scenario nemoguć su zamka koju treba ignorisati.
Predsednik Vučić shvata značaj ovoga i sve vreme pokušava da uspostavi korektne odnose sa SAD. Međutim, male su šanse da nova američka administracija, poznata po svojoj politici ucena i diktata, uvaži bilo kakve srpske interese.
Prvi zahtev će biti priznanje „Kosova“, drugi unitarna BiH, zatim će zahtevati prekid veza s Rusijom i Kinom, sve dok nas ne naviknu da moramo ispuniti sve što se od nas bude tražilo. Zabrinjava to što ovih dana u medijima svoju ulogu u normalizaciji srpsko-američkih odnosa veličaju baš one ličnosti čije su krajnje namere sumnjive.
Nameću zaključak da su njihov ugled i veze u SAD bili ključni faktor uspeha. Zna se da oni tamo imaju jake veze, kao što se zna i priroda i istorija tih veza, i u tome je osnovni problem – njihova podrška predsedniku Vučiću trajaće dok ne izgube nadu da preko aktuelne vlasti mogu Srbiju uvući u NATO.
Orkestrirani napadi
Sumnju u njihovu iskrenost podstiče veliki raskorak između onoga što oni tvrde i situacije u praksi. Odmah nakon saznanja da je Bajdenova pobeda osigurana dobili smo sijaset negativnih poruka iz SAD, EU i našeg okruženja na Balkanu.
Ponovo se jasno vidi orkestriranost tih napada. Naravno da moramo analizirati sve okolnosti, i pripremati se za varijantu da je lavina hibridnog rata pokrenuta i da će se obrušiti na Srbiju. Zabrinjavajuće najave i pretnje u vezi s pregovorima Beograda i Prištine, i nekakvi planovi s Republikom Srpskom kroz revidiranje Dejtonskog sporazuma, već jesu ogroman pritisak na Srbiju i srpsko rukovodstvo.
Jaka je sumnja i da srpsku manjinu u Hrvatskoj u potpunosti kontroliše hrvatska SOA. Bošnjačka OSA pod kontrolom je SDA i usmerena na razbijanje Republike Srpske. Bugarska ponovo pokazuje teritorijalne aspiracije, za sada prema Severnoj Makedoniji, a tek ćemo videti zašto se aktivnosti njihove obaveštajne službe toliko osećaju u Srbiji.
Ako je odluka o rušenju Aleksandra Vučića i njegove političke garniture definitivna, i ako je stvarno na Zapadu prepoznata kao idealno rešenje svih problema na Balkanu, prvi potez stratega za vođenje hibridnog rata biće da udruže, koordiniraju i potpomažu aktivnosti svih struktura u Srbiji koje na tome već duže vreme rade.
Pored unutrašnje agenture tu su i srpski tajkuni sa svojim novcem i medijima, ali i najjači mafijaški karteli koji deluju u Srbiji a protiv kojih je upravo pokrenut definitivni obračun.
Istovremeno, odabraće ili stvoriti nove političke garniture koje su spremne da bespogovorno ispunjavaju njihove zahteve. Oni će, svi zajedno, biti zaduženi da aferama, protestima, neredima i nasiljem destabilizuju Srbiju, u čemu će kroz zvanične izjave i jaku propagandu imati potpunu podršku sa Zapada.
Gotovo je sigurno da će ucene i neka vrsta sankcija predstavljati pokušaj kanalisanja srpske politike. Potrudiće se da nam njihovi balkanski sateliti, svaki na svoj način, stvaraju probleme. Izbori, umesto simbol demokratije, postali su mehanizam hibridnog rata i dežurni povod za nasilnu promenu vlasti. Naravno da će se i taj mehanizam prvom prilikom isprobati u Srbiji. Kao i ranije, novac će biti jako sredstvo omasovljavanja protesta i sveukupne destrukcije.
Međutim, iako se sve to, tako udruženo, čini za nas isuviše moćno, odbrana je sasvim moguća. Raskrinkavanje i objašnjavanje suštine hibridnih napada je uspešna strategija odbrane. Sem toga, nismo mi više ni slabi, ni nemoćni, niti bez podrške. Zato se naše veze s Rusijom i Kinom ni pod kakvim pretnjama i ucenama ne smeju narušiti, a kamoli prekinuti. Naravno, ovo je najgora varijanta koja nas može snaći, ali za najgoru i moramo da se spremimo.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) December 27, 2020
Izvor: Pecat.co.rs
