Kad je reč o drugim pitanjima od najvišeg interesa, poput, na primer, evrointegracija ili borbe protiv korona virusa... konsenzus je već "nijansiraniji", bar prema onome što su za Tanjug rekli sagovornici iz nekoliko stranaka, a na pitanje - postoji li i šta je minimum nacionalnih interesa oko kojeg bi trebalo da se slože.
Tako SPS, Dveri i SPAS Aleksandra Šapića smatraju da bi konsenzus mogao da se postigne i u vezi sa odnosom države prema Srbima u rasejanju, dok je članstvo Srbije u EU za SPS, ali i za S SP Dragana Đilasa takođe nacionalni interes na kojem bi trebalo postići konsenzus.
"Sve stranke bi trebalo da imaju konsenzus oko nacionalnih i državnih interesa, koji ne treba da zavisi od toga da li je neko u vlasti ili opoziciji", smatra predsednik Skupštine Srbije i lider Socijalističke parrije Srbije Ivica Dačić.
Kako navodi, to su ekonomski razvoj Srbije, odbrana teritorijalnog integriteta oko Kosova i Metohije, članstvo u EU, briga o Srbima koji žive u regionu, a u ovom trenutku, pre svega - zaštita života ljudi u pandemiji.
Predsednik SPAS-a Aleksandar Šapić kaže da bi sama činjenica da su se svi politički faktori složili oko jedne stvari bila veliki pokazatelj, ako ništa drugo, jasno bi bilo i zemljama u regionu da Srbi višu nisu spremni da budu dežurni krivci i da se više ne može "igrati" na srpsko nejedinstvo.
Kao važne stvari oko kojih bi svi mogli da se slože Šapić vidi pitanje Kosova i Metohije, odnos prema Srbima u rasejanju i strategiju razvoja.
"Stalno slušamo da se u SAD menja vlast, da su spremni i na brutalnu kampanju unutar svoje države, ali, kada je u pitanju američki nacionalni interes i spoljna politika Amerikanaca, to se ne dovodi u pitanje", navodi Šapić.
On dodaje da mu smeta kada u našu zemlju dolazi neko sa strane da posreduje u razgovorima "dva Srbina i to na engleskom jeziku", napominjući da to kaže uz dužno poštovanje prema svim stranim diplomatama i evroparlamentarcima.
"Postoji nekoliko važnih tema koje se tiču srpskog nacionalnog interesa... Ako ništa drugo, tu je dugoročna strategija povećanja nataliteta, jer ne može niko da me ubedi da ne možemo da se dogovorimo oko toga da za 50 godina treba da bude jedan Srbin više nego danas", rekao je Šapić.
Kako kaže, to neme veze sa nekom visokom politikom, a ako i po tom pitanju ne može da se postigne dogovor, onda je to, kaže, veliki problem.
Takođe, objašnjava da je važno da se o svim Srbima van zemlje vodi računa i da država Srbija postane prava matica za sve njih.
Podseća da su tu napravljeni neki koraci, ali i da nisu prošli bez komentara tipa - zašto Aleksandar Vučić vodi računa o Srbima u Crnoj Gori, BiH i drugim državama...?.
"A, zašto da ne vodi", pita Šapić i dodaje da bi i oko toga trebalo da se postigne konsenzus.
I po pitanju KiM treba da se zauzme stav dok se situacija ne raščisti, jer, kako kaže, iako o svemu tome odlučuje geopolitika, ne treba dozvoliti Albancima sa kojima Beograd razgovara da prave političke poene na tome što unutar Srbije postoje "šumovi" prema spolja.
Šapić smatra da treba da postoji dogovor i u kom pravcu Srbije treba da ide u sledećih 100 godina, u smislu da se svi saglase da treba razvijati infrastrukturu, što kvalitetnije odnose u regionu i da Srbija bude ekonomski snažnija država.
Predsednik Dveri Boško Obradović kaže da postoji mnogo krupnih nacionalnih i državnih tema oko kojih ne bi trebalo da važe bilo kakve ideološke i političke razlike, pa ni trvenja na relaciji vlast-opozicija.
"To je, pre svega, borba za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, ali i osnovne demokratske vrednosti, poput slobode medija i poštenih izbora", rekao je Obradović.
Obradović smatra da treba da postoji jedinstvo i oko zaštite životne sredine, a svakako i po pitanju podrške zdravstvenom sistemu i domaćoj privredi koji su, tvrdi, ugroženi u vreme pandemije.
"Zajednicki stav sigurno može da se postigne i po pitanju brige o Srbima u regionu i rasejanju. U poslednjih 100 godina je problemsa njima bio to što su naši nacionalni i državni interesi žrtvovani vladajućim ideologijama jugoslovenstva, komunizma i evrointegracija, a zapravo bi oni trebalo da budu iznad bilo kakve ideologije", zaključio je Obradović.
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas smatra da bi danas trebalo da postoji saglasnost oko tri ključne teme: borbe protiv korone, EU i Kosova i Metohije.
"Siguran sam da bi se, da živimo u slobodnoj i demokratskoj zemlji, postigao konsenzus i da bi bilo normalno da postoje teme oko kojih bi se formirao zajednički stav većine političkih subjekata. Danas bi to trebalo da budu teme poput borbe protiv korone, ulaska Srbije u Evropsku uniju, stava da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije", rekao je Đilas.
Đilas kaže i da je, dok je bio gradonačelnik Beograda, postojao konsenzus vlasti i opozicije oko tipa linija za beogradski metro, ali i pomoći penzionerima, porodiljama i programu vantelesne oplodnje.
Da li Srbiji preti katastrofa, saznajte OVDE.
Izvor: Tanjug
