Za Milorada Kojića, direktora ovog Centra, oba podatka su od ključne važnosti.

– Činjenica da je prve godine rata ubijeno toliko Srba jasno govori da Srbi nisu bili agresori, već žrtve rata u Bosni. Istovremeno, činjenica da je Demografska služba Haškog tužilaštva punih 12 godina istraživala broj ubijenih i na kraju prećutala čak 21 odsto od ukupnog broja stradalih Srba govori o tome da ovaj sud od početka nije imao želje da utvrdi pravu istinu, već se otvoreno stavio samo na jednu stranu čime je izgubio svaki legitimitet – ističe Kojić.

Prema podacima Centra, u Sarajevsko-romanijskoj regiji stradalo je 7.600 Srba, u srednjem Podrinju koje obuhvata opštine Srebrenica, Bratunac, Milići, Vlasenica, Šekovići i Osmaci 2.704 osoba, a u zapadnokrajiškim opštinama 5.600 lica srpske nacionalnosti.

– Najveći broj Srba, više od 40 odsto, stradalo je u prvoj godini rata, njih 12.000. Upravo ta činjenica određuje karakter rata, jer jasno pokazuje da Srbi nisu želeli i nisu bili spremni za rat.

Sud BiH je samo u poslednja tri meseca potvrdio optužnice protiv aktuelnog i bivšeg predsednika Boračke organizacije Republike Srpske, Milomira Savčića i Pantelije Ćurguza, a direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica ističe da „tajming“ tih optužnica nimalo nije slučajan.

– Kada je u pitanju pravosuđe na nivou BiH, zapravo generalna politika Bošnjaka u odnosu na događaje iz poslednjeg rata u Bosni, sasvim sam siguran da optužbe na račun predstavnika Boračke organizacije Srpske nisu nimalo slučajne. One predstavljaju kontinuitet imajući u vidu raniju pravosudnu praksu i predmete koji se nalaze i u Tužilaštvu i u Sudu BiH. To je praksa stalnih podizanja optužnica protiv Srba. Sada smo došli u apsurdnu situaciju da su gotovo svi visokopozicionirani politički, vojni ili politički kadrovi iz Republike Srpske bili optuženi, već su osuđeni ili se u ovom trenutku protiv njih vodi postupak – ističe Kojić i dodaje da sve te procese povezuje želja pravosuđa u BiH da nastave praksu Haškog tribunala koji je sve zvaničnike RS uvezao u „udruženi zločinački poduhvat“.

– Otuda se pred Sudom BiH već uveliko koriste „presuđene činjenice“ iz Haškog tribunala po kojima se podrazumeva da niko iz komandnog ili političkog kadra Republike Srpske nije nevin. Otuda je i u slučaju generala Savčića sprovedena suluda logika da je odgovoran za događaje u Srebrenici mada je u sporno vreme bio najmanje pedeset kilometara na drugom mestu. Ali, sve se čini kako bi se razradila teza o genocidu koji je tada počinjen mada ništa od onoga što se desilo u Srebrenici 1995. godine ne odgovara međunarodnoj klasifikaciji krivičnog dela genocida – zaključuje Kojić.

Prema njegovim rečima, Republika Srpska će ove godine biti još jednom suočena sa pokušajima da joj se pripiše genocidni karakter zato što se obeležava 25 godina od događaja u Srebrenici.

– Bošnjaci su od tog događaja napravili jednu vrstu morbidnog bredna. Još od 1995. godine takvu tezu su nametnuli zahvaljujući međunarodnoj zajednici, a pre svega SAD i Velikoj Britaniji. Namera je bila da se u svetskoj javnosti jedna strana predstavi kao apsolutna žrtva, a druga kao jedina kriva za sve. Na taj način faktički oni žele da negiraju 35.042 poginula Srba iz BiH tokom raspada SFRJ – precizira Milorad Kojić, predsednik Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske.

Zvanična verzija

Demografska služba Haškog tužilaštva prezentovala je 2011. godine podatke o demografskim kretanjima i proceni ljudskih žrtava u BiH od 1992. do 1995, i to nakon 12 godina prikupljana podataka. Prema ovoj proceni koja se poslednjih godina uzima za „zvaničnu verziju“, život je izgubilo 105.000 osoba.

Najviše je stradalo Bošnjaka, više od 68.000, potom Srba skoro 23.000, Hrvata oko 9.000 i nešto manje od 5.000 onih koji su podvedeni pod kategoriju „ostali narodi“.

U oktobru oko Srebrenice

Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske kaže da bi nezavisna međunarodna komisija koja na poziv Republike Srpske detaljno ispituje sve okolnosti u vezi sa događajem u Srebrenici 1995. godine, trebalo da do oktobra javnosti predstavi rezultate svoje istrage. Težnja je da se razbije predrasuda da su u Srebrenici stradali isključivo muslimani, već i Srbi.

– Taj izveštaj očekujemo do oktobra. Zaista ne znam do kojih rezultata su došli zato što im je naš Centar samo tehnička podrška, a oni su potpuno nezavisni u istrazi. Uspostavili su svoju metodologiju rada i standarde prema kojima rade veoma ozbiljno i veoma su zainteresovani da zadatak kog su se prihvatili da obave u celosti. Međutim, ne ulazeći u to kakav će biti rezultat njihovog izveštaja, bitno je istaći da ga moramo prihvatiti, pa sve da bude bolan i težak za nas kao narod – naglašava Kojić.

Satanizacija bez kraja

Milorad Kojić kaže da sve više stranih dokumenata koja su do sada nosila oznaku tajnosti govori o dvostrukim aršinima kada je reč o raspadu SFRJ, ali i ratu u Bosni. Komentarišući dokumenta Nacionalnog britanskog arhiva sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a koji govore o bivšem visokom predstavniku u BiH Pediju Ešdaunu da je imao kontinuiranu politiku satanizacije Srba, Kojić kaže da istina počinje da izbija navidelo, pa i to da je Ešdaun zapravo bio pripadnik britanske obaveštajne službe.

– Očigledno je tada imao zadatak da kao parlamentarac sugeriše tadašnjem premijeru Velike Britanije u vezi sa određenim događajima iz 1992. i 1993. godine u BiH. Međutim, zabrinjava što je takav čovek koji se direktno i otvoreno stavljao na jednu od zaraćenih strana kasnije postao visoki predstavnik i glavni kasapin Srba i onoga što je bila nadležnost Republike Srpske. Svetska javnost je projektovala određenu politiku u odnosu na Srbe na Balkanu, ali posebno u odnosu na Srbe u BiH u delu koji se odnosi na ratne zločine, što potvrđuje našu tezu da oni žele da kroz optužnice i presude koje su donošene i u Haškom tribunalu, ali i u pravosuđu BiH dovedu u pitanje legitimitet Republike Srpske u današnjem obliku – ističe Kojić.

On je kazao da su službenici Centra već počeli da proučavaju dokumenta sa zvaničnih stranica arhiva Velike Britanije, ali i drugih arhiva država koje su imale svoju ulogu u ratu u BiH.

– Postigli smo dogovor sa Institutom za savremenu istoriju iz Srbije da se zajedničkim snagama radimo na istraživanju, ne samo stranih, nego i domaćih arhiva, kao i javnih dokumenata UN. Cilj nam je da na osnovu činjenica prikažemo domaćoj, ali i svetskoj javnosti, šta se ovde dešavalo – kaže Kojić.

Kakav haos Soroš pravi po Srbiji, pročitajte OVDE!

Izvor: vesti-online. com