За Милорада Којића, директора овог Центра, оба податка су од кључне важности.

– Чињеница да је прве године рата убијено толико Срба јасно говори да Срби нису били агресори, већ жртве рата у Босни. Истовремено, чињеница да је Демографска служба Хашког тужилаштва пуних 12 година истраживала број убијених и на крају прећутала чак 21 одсто од укупног броја страдалих Срба говори о томе да овај суд од почетка није имао жеље да утврди праву истину, већ се отворено ставио само на једну страну чиме је изгубио сваки легитимитет – истиче Којић.

Према подацима Центра, у Сарајевско-романијској регији страдало је 7.600 Срба, у средњем Подрињу које обухвата општине Сребреница, Братунац, Милићи, Власеница, Шековићи и Осмаци 2.704 особа, а у западнокрајишким општинама 5.600 лица српске националности.

– Највећи број Срба, више од 40 одсто, страдало је у првој години рата, њих 12.000. Управо та чињеница одређује карактер рата, јер јасно показује да Срби нису желели и нису били спремни за рат.

Суд БиХ је само у последња три месеца потврдио оптужнице против актуелног и бившег председника Борачке организације Републике Српске, Миломира Савчића и Пантелије Ћургуза, а директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица истиче да „тајминг“ тих оптужница нимало није случајан.

– Када је у питању правосуђе на нивоу БиХ, заправо генерална политика Бошњака у односу на догађаје из последњег рата у Босни, сасвим сам сигуран да оптужбе на рачун представника Борачке организације Српске нису нимало случајне. Оне представљају континуитет имајући у виду ранију правосудну праксу и предмете који се налазе и у Тужилаштву и у Суду БиХ. То је пракса сталних подизања оптужница против Срба. Сада смо дошли у апсурдну ситуацију да су готово сви високопозиционирани политички, војни или политички кадрови из Републике Српске били оптужени, већ су осуђени или се у овом тренутку против њих води поступак – истиче Којић и додаје да све те процесе повезује жеља правосуђа у БиХ да наставе праксу Хашког трибунала који је све званичнике РС увезао у „удружени злочиначки подухват“.

– Отуда се пред Судом БиХ већ увелико користе „пресуђене чињенице“ из Хашког трибунала по којима се подразумева да нико из командног или политичког кадра Републике Српске није невин. Отуда је и у случају генерала Савчића спроведена сулуда логика да је одговоран за догађаје у Сребреници мада је у спорно време био најмање педесет километара на другом месту. Али, све се чини како би се разрадила теза о геноциду који је тада почињен мада ништа од онога што се десило у Сребреници 1995. године не одговара међународној класификацији кривичног дела геноцида – закључује Којић.

Према његовим речима, Република Српска ће ове године бити још једном суочена са покушајима да јој се припише геноцидни карактер зато што се обележава 25 година од догађаја у Сребреници.

– Бошњаци су од тог догађаја направили једну врсту морбидног бредна. Још од 1995. године такву тезу су наметнули захваљујући међународној заједници, а пре свега САД и Великој Британији. Намера је била да се у светској јавности једна страна представи као апсолутна жртва, а друга као једина крива за све. На тај начин фактички они желе да негирају 35.042 погинула Срба из БиХ током распада СФРЈ – прецизира Милорад Којић, председник Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске.

Званична верзија

Демографска служба Хашког тужилаштва презентовала је 2011. године податке о демографским кретањима и процени људских жртава у БиХ од 1992. до 1995, и то након 12 година прикупљана података. Према овој процени која се последњих година узима за „званичну верзију“, живот је изгубило 105.000 особа.

Највише је страдало Бошњака, више од 68.000, потом Срба скоро 23.000, Хрвата око 9.000 и нешто мање од 5.000 оних који су подведени под категорију „остали народи“.

У октобру око Сребренице

Милорад Којић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске каже да би независна међународна комисија која на позив Републике Српске детаљно испитује све околности у вези са догађајем у Сребреници 1995. године, требало да до октобра јавности представи резултате своје истраге. Тежња је да се разбије предрасуда да су у Сребреници страдали искључиво муслимани, већ и Срби.

– Тај извештај очекујемо до октобра. Заиста не знам до којих резултата су дошли зато што им је наш Центар само техничка подршка, а они су потпуно независни у истрази. Успоставили су своју методологију рада и стандарде према којима раде веома озбиљно и веома су заинтересовани да задатак ког су се прихватили да обаве у целости. Међутим, не улазећи у то какав ће бити резултат њиховог извештаја, битно је истаћи да га морамо прихватити, па све да буде болан и тежак за нас као народ – наглашава Којић.

Сатанизација без краја

Милорад Којић каже да све више страних докумената која су до сада носила ознаку тајности говори о двоструким аршинима када је реч о распаду СФРЈ, али и рату у Босни. Коментаришући документа Националног британског архива са којих је скинута ознака тајности, а који говоре о бившем високом представнику у БиХ Педију Ешдауну да је имао континуирану политику сатанизације Срба, Којић каже да истина почиње да избија навидело, па и то да је Ешдаун заправо био припадник британске обавештајне службе.

– Очигледно је тада имао задатак да као парламентарац сугерише тадашњем премијеру Велике Британије у вези са одређеним догађајима из 1992. и 1993. године у БиХ. Међутим, забрињава што је такав човек који се директно и отворено стављао на једну од зараћених страна касније постао високи представник и главни касапин Срба и онога што је била надлежност Републике Српске. Светска јавност је пројектовала одређену политику у односу на Србе на Балкану, али посебно у односу на Србе у БиХ у делу који се односи на ратне злочине, што потврђује нашу тезу да они желе да кроз оптужнице и пресуде које су доношене и у Хашком трибуналу, али и у правосуђу БиХ доведу у питање легитимитет Републике Српске у данашњем облику – истиче Којић.

Он је казао да су службеници Центра већ почели да проучавају документа са званичних страница архива Велике Британије, али и других архива држава које су имале своју улогу у рату у БиХ.

– Постигли смо договор са Институтом за савремену историју из Србије да се заједничким снагама радимо на истраживању, не само страних, него и домаћих архива, као и јавних докумената УН. Циљ нам је да на основу чињеница прикажемо домаћој, али и светској јавности, шта се овде дешавало – каже Којић.

Какав хаос Сорош прави по Србији, прочитајте ОВДЕ!

Извор: vesti-online. com