Do tada, međutim, projekat treba da prevaziđe određene poteškoće. Sporazum o namerama koji su pre dve godine potpisale tadašnje dve ministarke vojske, Florans Parli i sadašnja predsednica EK Ursula fon der Lajen, zapeo je u međuvremenu zbog podele "kolača" među industrijskim koncernima koji bi trebalo da tenk stave na gusenice.
Očekuje se da bi, sada, projekat mogao da se ubrza, ali "Glavni borbeni sistem na zemlji" (MGCS), kako se (u ovom trenutku) zove ovaj budući supertenk, neće ući u upotrebu pre daleke 2035. godine.
MGCS je namenjen kao zamena za poznate tenkove, francuski "lekler" i nemački "leopard 2", koji su bazirani na zastareloj tehnologiji sedamdesetih i osamedesetih godina. U žargonu ga zovu još i "leopard 3".
Zamišljen je tako da određuje i identifikuje pretnju na velikoj razdaljini, dok se tehnologija, u vezi s okretnošću, materijalima i jačini udara još razrađuje.
To bi, s jedne strane, trebalo da bude veliki plus u prestižu i ojačanju evropske odbrambene politike. S druge, međutim, mnogi već sada postavljaju pitanje korisnosti tako glomaznih oruđa u savremeno doba. Tenkovi teški šezdeset, sedamdeset tona nisu se baš pokazali kao uspešni u borbenom okruženju. Teško ih je transportovati, a ako putuju železnicom pruge moraju da budu u besprekornom stanju.
Islamska država je poslednjih godina uništila nekoliko "leoparda 2" koje je Turska kupila od Nemačke. Indikativan je podatak da Francuzi, od 222 tenka "lekler" koliko ih poseduju, trenutno nijedan ne koriste u spoljnim operacijama!
Oni koji se protive glomaznim sistemima, ističu da je budućnost u lakim i okretnim vozilima, baš kao što bespilotne letilice mogu često da budu mnogo korisnije od borbenih aviona.
Avion tek 2040.
Po nekim procenama, novi francusko-nemački tenk bi možda mogao da se pojavi, čak, 2040. godine, kada bi trebalo da se u sastav uvede i novi zajednički avion, čiji se prvi prototip očekuje 2026. Za pripremu projekta letilice koju konstruišu komšije s dve obale Rajne, a čemu su se priključili i Španci, odvojeno je u prvoj tranši 65 miliona evra pre godinu dana, dok je o drugoj turi, od po 77 miliona koje treba da odvoje Pariz i Berlin, u sredu popodne odlučivao Bundestag. Španija bi trebalo da doda 20 miliona.
Pročitajte OVDE zašto bukti špijunski rat između Rusije i SAD.
Izvor: Večernje novosti
