Vakcinu je početkom 2010-tih razvijao Piter Hotez, stručnjak za infektivne bolesti Bejlorovog koledža za medicinu. Originalno je bila namenjena vakcinisanju protiv teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS), koji je vrsta korona virusa. Međutim, pre nego što je stigla do kliničkih ispitivanja vakcina je “stavljena u fioku”.
SARS, čija je epidemija vladala 2003, se odavno povukao, zaraza je okončana dobrom higijenom i drugim faktorima, a sada se Hotez nada da će izvući svoju vakcinu iz zamrzivača radi dodatnih testova – ukoliko obezbedi sredstva za to. Moguće je da je novi korona virus dovoljno sličan SARS-u da bi ista antitela delovala i učinila ga suštinski bezopasnim, piše Slate.com.
A ovo je samo jedna opcija – trenutno postoji nekoliko grupa stručnjaka koje rade na vakcini protiv novog korona virusa. Jedan tim – sa američkih Nacionalnih instituta zdravlja (NIH) i biotehnološke kompanije “Moderna” takođe ukazuje na sličnosti između dva virusa i prethodna istraživanja koja govore o vakcini protiv SARS-a kao šablon.
- Ja to zovem “uključi i igraj” – izjavila je krajem januara za “NJujork tajms” Kizmekija Korbet, glavna naučnica tima dr Barnija Grejema, zamenika direktora Istraživačkog centra za vakcine pri NIH.
Korbet i drugi naučnici su detaljno proučili S protein kod virusa SARS i MERS, koristeći ih da razviju eksperimentalne vakcine. One takođe nikad nisu stigle do tržišta jer je SARS uspešno zaustavljen javnim merama. Šiljati S protein formira “krunu” koronavirusa i prepoznaje receptore, ili ulazne tačke na ćeliji domaćinu.
Za razvoj nove vakcine trebaće vremena – potencijalno više nego što će se novi virus možda zadržati. Hotezova vakcina protiv SARS-a je upozorenje na ono što se događa obećavajućem leku jednom kad problem nestane sa svetske ili šire scene – fondovi presuše, a vakcina se vrati u zamrzivač.
Ipak, pre nego što se to dogodilo Hotez i njegove kolege su pokazali da njihova vakcina štiti životinje od virusa. Hotez je želeo da nastavi dalje, sa kliničkim ispitivanjima koja bi pokazala da je vakcina bezbedna i efektivna i za ljude, iako je pretnja SARS-a minula. Došao je na ideju o stvaranju zaliha vakcine, u slučaju da se ponovo pojavi SARS ili njemu sličan korona virus. Do tada je već bila 2016. godina i pojavio se Bliskoistočni respiratorni sindrom MERS-CoV, ukazujući da korona virusi – koji mogu da pređu sa životinje na čoveka – mogu predstavljati stalniji problem.
- Kad je pretnja u toku, svi su zabrinuti. Kad problem nije tu, gubi se interes – kaže Hotez.
On nije uspeo da obezbedi više sredstava i tako je njegova vakcina završila u zamrzivaču. Hotez je nešto novca potrošio na periodično testiranje njene stabilnosti. Početkom januara, kad se pojavio novi respiratorni virus, Hotez je uputio mejl kolegi iz Kine.
“Izgleda li poput SARS-a?”, upitao ga je.
Bio je u pravu – genomi virusa su bili čak 82 odsto identični. Sa prilivom novih sredstava Hotez bi mogao da se udruži sa kineskom organizacijom za razvoj vakcine, brzo završi testiiranja i primeni je protiv trenutne epidemije. Međutim, da li su sličnosti između dva virusa dovoljne, tek ostaje da se vidi.
Stenli Perlman, istraživač Univerziteta Ajova koji proučava korona viruse, nije uveren da će vakcina napravljena za SARS moći da se upotrebi protiv novog virusa.
- Možda će raditi, ali to ne bi bio moj prvi izbor – kaže on, dodajući da šiljci koji prekrivaju novi i virus SARS-a možda imaju nekih sličnosti, ali da to nije dovoljno da bi ta vakcina bila vidno efikasna.
Hotez i sam priznaje da je stopa neuspešnosti vakcine visoka i da je važno imati dosta opcija, ali ukazuje i na istraživanje iz 2017. koje je pokazalo da antitela koja mogu da se povežu sa SARS-om mogu da se povežu i sa sličnim korona virusima (iako to još nije testirano kod nove vakcine). On, međutim, veruje u svoj projekat i ističe da je jedna stvar sigurna:
- Korona virusi će ostati ovde – zaključio je Hotez.
Putin otkriva pravu cenu Erdoganovog prijateljstva dok se Vašington smeška. Pročitajte OVDE sve detalje.
Izvor: Blic
