Piše: Srđan Nogo, narodni poslanik (tekst preuzet sa njegovog Fejsbuk profila)
Druga redovna pojava u Srbiji su spiskovi nepodobnih. Svaka vlast je imala takve spiskove, na kojima se nalaze oni koji su svojim delovanjem ometali i ugrožavali poslove i pozicije vlasti. Takvi spiskovi i politička hapšenja posebno mesto zauzimaju u situacijama kada je na snazi vanredno stanje. Tako i sada, aktuelna vladajuća ekipa okupljena oko Aleksandra Vučića, ima spisak od 1000 nepodobnih građana. U vrhu tog spiska nalaze se novinari Milovan Brkić, glavni i odgovorni urednik magazina „Tabloid“ i Predrag Popović, njegov zamenik, kao i pola redakcije „Tabloida“. Zanimljivo je reći da su spiskovi svake vlasti, manje više, podudarni. Brkić se i u vreme bivše vlasti nalazio na takvim spiskovima, a nezakonito je pritvaran u vreme prethodnog vanrednog stanja 2003. godine u akciji Sablja. Nedavno je režimski Informer objavio kako i Dragan Đilas pravi spiskove nepodobnih. To je tačno, a ono što je zanimljivo, na tom spisku nije urednik Informera Dragan J. Vučićević, ali jeste Milovan Brkić. Spiskovi Vučića i Đilasa su gotovo podudarni.
Zašto toliko smeta Milovan Brkić? Magazin Tabloid, i on lično smetaju ovome sistemu, jer ogoljuju političko – mafijaški sistem u Srbiji, i stvari građanima prikazuju onakvim kakve jesu, zato što su jedini slobodan pisani mediji, i samo tu možete realno nešto pročitati i dobiti informacije, videti dokaze za ogroman kriminal i pravo lice sistema koji vlada Srbijom, i međusobne povezanosti vlasti i opozicije. Otvoreno govore o poslovima, vezama i dogovorima Vučića i Đilasa, a to je najopasnija stvar za sistem. Za sve pripadnike nomenklature sistema od životnog značaja samo jedna stvar – da se ovakav sistem u Srbiji nikad ne promeni, i da na vlast ne dođu drugačiji i neuprljani ljudi. Sve veći uticaj, čitanost tekstova iz Tabloida, kao i praćenje gostovanja članova redakcije ovog časopisa na raznim Ju tjub kanalima, dovelo je do toga da Tabloid postane najveća medijska pretnja kriminalnom političkom sistemu u Srbiji. Uostalom, i Tabloid u nastavku svoga imena ima upravo dodatak koji ga najbolje definiše – list protiv mafije.
Baš zbog toga je ovih dana, urednik „Tabloida“ Milovan Brkić, izložen medijskom linču od strane pojedinih centara moći, a sa ciljem da se iskoristi vanredno stanje i on liši slobode, a možda i života, jer je epidemija korona virusa idealna za takve stvari. Napad su pokrenuli TV Pink i Informer. Ovom prilikom ih upozoravam da im to slučajno ne pada na pamet.
Povod za napad bio je intervju Milovana Brkića pod nazivom „Građani imaju prirodno pravo da likvidiraju diktatora“ kanalu Slavija info, objavljen 1. aprila, u kome je Brkić ponovio stavove o ruci pravde koja mora stići srpske političare za kriminal i zločine učinjene svom narodu, što inače Brkić godinama zastupa. Šta je toliko isprovociralo Željka Mitrovića i Dragana J. Vučičevića dasada napadnu Milovana Brkića? Brkić je problem i meta, jer i u napadanom intervjuu kaže da pre Vučića treba da odgovara Đilas, i da u paketu moraju da budu uklonjeni iz politike i privedeni pravdi. To je za ceo sistem opasnost.
I Mitrović i Vučićević su prava slika sistema. Uspešno su služili svakoj vlasti, a zauzvrat su mogli da se bogate i budu izuzeti od primene zakona. I jednom i drugom, kao i ostalim pripadnicima tog sistema, bez obzira da li dolaze iz sveta politike, kriminala, medija, privrede, policije,... stalo je da se sistem očuva, a najbolji način za to je kontrolisani transfer vlasti sa Vučića i SNS na Đilasa i SZS, kao što se desilo 2012. godine. Samo tako oni će i dalje biti zaštićeni odgovornosti, i kriminalni poslovi će nastaviti da se odvijaju nesmanjenim obimom, samo će se promeiti onaj kome ide koverta.
Zbog toga se veštački pravi lažna polarizacija, lažan izbor političke scene, tobožnji izbor između SNS i SZS, između Vučića i Đilasa, a oni su u stavri deo iste ekipe i imaju istu politiku. E, zato je opasan Milovan Brkić, zato napadi na njega i zato žele da ga uklone. Zato što Tabloid i on lično, pišu i govore samo istinu, ne žele da budu deo nameštene predstave i onih koji uništavaju narod i državu. Milovan Brkić je problem ne zato što govori o kriminalu Vučića i njegovog kartela, i zalaže se za njihovu odgovornost, već zato što govori i o Draganu Đilasu, i potrebi da Đilas zajedno sa Vučićem, ili čak i pre njega odgovara.
Tabloid piše i o političkoj, poslovnoj i kriminalnoj povezanosti Vučića i Đilasa. I sve više ljudi čita Tabloid, i sve više ljudi prati gostovanja po Jutjubu gospodina Brkića i novinara Tabloida, i na taj način oni istinom ruše prevaru koja nam se podmeće. Zbog toga su na njega krenuli Mitrović i Vučićević. Jer jedini način da njih dvojica ne završe u zatvoru i ostanu bez nezakonito stečene imovine je da na vlast dođe Dragan Đilas.
Dragan Vučićević je pre nego što je postao saradnik Aleksandra Vučića bio saradnik Dragana Đilasa, zamenik glavnog urednika u dnevnom listu Pres, čiji je Đilas bio suvlasnik.Svojevremeno je Boris Tadić optuživao Vučićevića da je Đilasov plaćenik, i da ga je blatio po njegovom nalogu.
Vučićević je bio i suvlasnik u više firmi sa ljudima Dragana Đilasa, Đorđem Stefanovićem i Srđanom Kovačevićem. Đorđe Stefanović je bivši direktor Presa, a Srđan Kovačević je advokat iz Novog Sada, jedan od glavnih advokata u vreme vlasti DS u Srbiji.Advokat je i Draganu Đilasu, Nenadu Kovaču – Neši Romingu. Kada je nedavno uhapšena novinarka portala Nova S, Ana Lalić, hapšenje je opravdavao Dragan J. Vučičević. Advokat Ane Lalić je Srđan Kovačević. Slična dogovorena šema, jedan namešta hapšenje, drugi vadi iz zatvora, primenjena je sa hapšenjem studenata vezano za protest ispred RTS i Predsedništva, pre godinu dana. Vučić hapsi, Mitrović i Vučićević vode hajku, a advokati Gajić i Pejić zastupaju pritvorene, koji bivaju opet oslobođeni odlukom Vučića.
I Željko Mitrović je zaštićen od zakona i odgovornosti samo u opciji u kojoj Đilas i bivši režim se vraćaju na vlast. I on je bio poslovni parner Dragana Đilasa, koji je bio suvlasnik Pinka. Mitrović je i suvlasnik firme Globaltel u kojoj mu je partner Sava Terzić, zastupnik i suvlasnik Bus plusa. Advokat firme Globaltel je, već pominjani Goran Pejić, jedan od glavnih advokata Saveza za Srbiju. Pejić je i advokat Bus plusa, kao i pomenutog Save Terzića.
Poslovni partner Save Terzića je Nenad Kovač zvani Neša Roming. NJih dvojica su bili suvlasnici firme Lanus, koja je bila nosilac konzorcijuma za Bus plus. Bus plus je 2010. uveo tadašnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, u tenderu koji je namešten upravo za firmu Lanus. Od Bus plusa grad Beograd i GSP su pretpeli štetu, ali su Đilas, Kovač i Terzić za sebe pribavili veliku protivpravnu ekonomsku korist. Kada je krenuo u napade na Đilasa, Mitrović je prozivao Đilasa i da je Telekom dao preko 20 miliona evra za reklamiranje Bus plusa. Te podatke mu je dao upravo Sava Terzić, i služili su kao pritisak da Đilas izađe iz posla i prepusti svoj deo kolača, što se i desilo. Posle 2014. godine u taj posao umesto Đilasa ulaze Andrej Vučić, Nikola Petrović i Siniša Mali, baš kao što novim tenderom svoj udeo treba da preuzmu Ana Brnabić i Goran Vesić.
Sava Terzić i Nenad Kovač su prethodno oteli firmu i patent za elektronsko plaćanje od Dejana Dragojlovića, vlasnika firme Certus, i prebacili poslovanje sa Certusa na Lanus. Dragojloviću su kroz montirani krivični postupak, u režiji Prvog osnovnog javnog tužilaštva kojim rukovodi Kovačev kum LJubivoje Đorđević, na predlog advokata Pejića, namestili pritvor za delo koje nije krivično delo, čime je narušeno osnovno načelo krivičnog prava o propisanosti dela u zakonu. Rešenje o pritvoru izgurao je Vučićev sudija Goran Ramić. Advokat Save Terzića u ovom postupku bio je i Vladimir Gajić, glavni advokat u Savezu za Srbiju. Baš na ovom slučaju vidi se zajednički interes i vlasti i opozicije. I jedni i drugi su zajednički umešani u pljačku, progon, nezakonito pritvaranje i pokušaj ubistva Dragojlovića. Upravo ovaj slučaj je bio i inspiracija i povod za presudu Narodnog suda pravde, kojom je osuđeno 12 sudija na kazne zatvora i trajno udaljavanje iz pravosuđa, zbog krivičnog dela kršenje zakona od strane sudije. Ova presuda je upravo model kako će se očistiti pravosuđe u roku od godinu dana, kada ja postanem uskoro ministar pravde.
Suvlasnički udeo u Lanusu ima i Aleksandar Đorđević, vlasnik firme Pinoles, inače rođak Mlađana Đorđevića, kuma Dragana Đilasa. Suvlasnik u firmi Pinoles je Draško Petrović, koji je sa Vladom Lučićem, sivom eminencijom i glavnim čovekom u Telekomu za kriminal, učestvovao u otimanju patenta od Dragojlovića. Vlada Lučić je rukovodio akcijom kupovine Kopernikusa od strane Telekoma, koji je debelo preplaćen. Kao model za tu kupovinu iskorišćena je ranija kupovina TV Arena sport od strane Telekoma. I tom kupovinom rukovodio je Lučić, a TV Arena sport je takođe debelo preplaćena Draganu Đilasu. Krivičnu prijavu Dejana Dragojlovića za otimanje patenta, tri i po godine držao je u fioci, i potom odbacio, gle čuda, tužilac LJubivoje Đorđević. Isti taj LJubivoje Đorđević je odbacio i prijavu za nasilje u porodici protiv
Dragana Đilasa, kada je istukao svoju bivšu ženu i tasta, smatrajući da se otvorenom šakom ne može naneti teška telesna povreda koja se goni po službenoj dužnosti.
Sava Terzić i Nenad Kovač su bili uključeni u pranje novca narko klana Darka Šarića. NJihov partner i saradnik bio je Zoran Ćopić Ćopa, glavni perač para, pravnosnažno osuđen u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Iako su nadležne službe Srbije i Bosne i Hercegovine, u akcijama Balkanski ratnik i Mašina, pribavile dokaze o njihovoj umešanosti u krivična dela, zahvaljujući zaštiti u vrhu režima Borisa Tadića, ti dokazi su uklonjeni iz sudskih spisa, a oni su izbegli krivičnu odgovornost. Protiv Save Terzića, Neše Rominga i Nikole Petrovića sam podneo krivičnu prijavu za davanje lažnog iskaza.
Poslovni partner Nenada Kovača je Nikola Petrović, suvlasnik nekoliko zajedničkih firmi iz oblasti energetike, i glavni su za izgradnju mini hidroelektrana. Nenad Kovač je zaslužan i za imenovanje Ane Brnabić u Vladu Srbije, najpre na mesto ministra, a potom i na mesto predsednika Vlade. Preko svoje firme Enetel, uključen je u brojne lukrativne poslove digitalizacije koje sprovodi Vlada. Od strane američkih senatora u pismu potpredsedniku SAD Majku Pensu označen je kao jedan od 5 najmoćnijih ljudi u Srbiji, koji imaju monopol na infrastrukturne projekte u Srbiji.
Nenad Kovač je nedavno kupio firmu Win Win od Slaviše Kokeze i Andreja Vučića za 130.000.000 evra, i sada kao vlasnik Tehnomanije i Win Win– a ima monopol u trgovini elektronskih proizvoda. Takve stvari možete pročitati samo u magazinu Tabloid. To je jedini medij u Srbiji, sve ostalo su propagandna sredstva za obmanjivanje građana i saučesnici u kriminalu i pljačci. Zato je Brkić na spisku, zato su ga napali Vučićević i Mirović, zato Zlatibor Lončar podnosi krivičnu prijavu preko Marija Spasića, ranije zaposlenog u Ministarstvu zdravlja, protiv Brkića. Jer su svi umreženi zajednički u kriminalu i unosnim finansijskim interesima, i ne smeju da dozvole da izgube vlast. Brkić piše o zajedničkim poslovnim interesima i isprepletanosti vlasti i „opozicije“, kvari dogovore i kombinacije i otvara oči narodu. Zato žele da ga ućutkaju. Zato pružam podršku Milovanu Brkiću, kao i stotine hiljada građana ove države. Milovan Brkić nije sam. Svako ko misli da će se dolaskom SZS umesto SNS išta promeniti, sa njim nešto nije u redu, i njemu nema pomoći. Svi oni moraju jednom za svagda da odgovaraju, da im se imovina oduzme, a oni da završe na doživotnim robijama kao primer svima onima koji bi se ponovo drznuli ili samo pomislili da učine zločin svome narodu i državi kao pomenuti političari.
Vaskrs bez liturgije nikada i ni po koju cenu! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Pravda
