Bila je to još jedna epizode horor sapunice u koju se pretvorila pandemija koronavirusa u Srbiji: Kon je iscrpljeno piljio u prazninu, Brnabić se gubila u metaforama o bunarima i tunelima, a Nestorović je nezaustavljivo govorio o svemu i svačemu, potvrđujući još jednom da ga odgovorni mediji uopšte ne bi smeli pozivati u goste, a odgovorna vlast konsultovati.

Vučić i saradnici nisu u stanju upravljati sistemom

Bilo je mučno gledati tu za zdravi razum i dostojanstvo čoveka uverljivu propagandu, na koju Vučić i njegovi najbliži saradnici usred pandemije troše više vremena nego na borbu protiv širenja koronavirusa. Istovremeno je to bila savršena ilustracija zašto je Srbija tako spektakularno podbacila u zaustavljanju širenja zaraze te zašto je u njoj već više od dve hiljade testovima potvrđenih zaraženih i šezdesetak umrlih.

Aleksandar Vučić oko sebe u ovoj izvanrednoj situaciji nije uspeo okupiti tim kompetentnih stručnjaka, ni kada je reč o zdravstvenom aspektu pandemije, a još manje kada je reč o ljudima koji su u ovoj dosad nezabekeženoj situaciji sposobni učinkovito upravljati državnim sistemom. Problem naravno nisu samo Vučićevi saradnici, nego i on sam, jer se još jednom pokazalo da predsednik Srbije ne raspolaže kapacitetima za koje je uveren da ima, a i da je Superman, to nije dovoljno da se uspešno organizije borba državnog aparata protiv koronavirusa, a ni da se građane motivira na solidarno ponašanje i pridržavanje pravila. 

Sve je počelo skandaloznom izjavom krajem februara

Dodatni je problem što Vučić svojim kontinuiranim verbalnim ispadima, pretnjama, glumatanjem i samohvalom građanima Srbije konstantno šalje kontradiktorne poruke te proizvodi paniku koje u mnogo slučajeva uopštee ne bi bilo da predsednik opet nije izvalio nekakvu glupost.

Tragedija Srbije je započela krajem februara, kada je Vučić sazvao konferenciju za medije na koju je doveo i Nestorovića, koji se već tada proslavio ponašanjem koje jedan ozbiljan stručnjak u javnosti ne sme dopustiti. 

Nestorović je koronavirus nazvao “najsmešnijim virusom u istoriji” te svoje sumanuto izlaganje okrunio sada već antologijskom izjavom: “Žene, slobodno idite u šoping u Italiju, tamo su sada najveći popusti, štiti vas estrogen.” Dok je tako bezbrižno lupetao, Nestorović je umirao od smeha, a i Vučić koji je u tom trenutku stajao iza njega. Ministar zdravstva Zlatibor Lončar je izjavio da je “koronavirus dosta slabiji od obične gripe”.

Bilo je to 26. februara, a u tom trenutku su delovi Lombardije već bili pod karantinom, Italijani su masovno odlazili u panični šoping, a italijanski lekari shvatali da se suočavaju s nečime dotad nezamislivim. Potvrđenih slučajeva zaraze je u Italiji bilo oko 400.

Dok su se drugi pripremali, Vučić je umirao od smeha na seksističke fore

Hrvatska se već uvelike spremala na ono što sledi dok se Vučić smejao Nestorovićevim seksističkim pošalicama i vodio njegovim šarlatanskim procenama. Dalje je sve išlo nizbrdo za Srbiju i njene građane.

Sve što je od tada do danas Vučić učinio bila je serija manjih ili većih promašaja i propusta, od kojih su neki direktno doveli do pospešivanja širenja zaraze. 

Otprilike dve nedelje nakon skandalozne konferencije za medije s Nestorovićem Vučić je promenio ploču i krenuo s apokaliptičnom retorikom, usput tvrdeći da koronavirus niko nije nazvao “najsmešnijim virusom u istoriji”. Predsednik Srbije definitivno nije prvi državni lider koji je podcenio opasnost koju predstavlja koronavirus, ali se zato već nedeljama s američkim predsednikom Donaldom Trampom takmiči u tome ko će katastrofalnije za živote i zdravlje svojih građana upravljati nastalom krizom.

Glavni širitelj panike i haosa u Srbiji je predsednik države

Vučićeve verbalne akrobacije od kraja februara do kraja marta maestralno je sažeo satiričar Zoran Kesić u svojoj emisiji 24 minuta.

Predsednik Srbije je pandemiju u međuvremenu prvenstveno iskoristio za uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, suspenziju rada parlamenta i preuzimanje još veće moći u vlastitim rukama. Istovremeno je krenuo psihološko-policijski teror nad građanima Srbije kroz kombinaciju svakodnevnih javnih istupa i drakonskih mera ad hok ukidanja građanskih sloboda, a bez neke jasne strategije borbe protiv zaraze.

Vučićeve svakodnevne javne istupe s vremenom postaje nemoguće pratiti ako se želi zadržati zdrav razum, s obzirom na to da predsednik Srbije stalno nekome preti, drži sulude monologe, plače, dahće, stenje, lupeta sve i svašta. Umesto da se pokaže liderom kakvim se smatra, Vučić se iskazao kao glavni širitelj panike i haosa u Srbiji, primer svojom najavom da će odjednom uvesti 60-satni policijski čas u celoj zemlji, što je onda izazvalo stampedo građana prema supermarketima, jer je Vučić odlučio da građani više neće smeti ići u kupovinu.

Suđenja preko Skajpa?!

Da stvar bude još luđa, građanin Srbije koji je dan posle Vučićeve izjave na Fejsbuku ostavio status u kojem najavljuje da se uvodi 24-satni policijski čas je ekspresno uhapšen zbog širenja panike. Uvedena su i skandalozna suđenja preko Skajpa, a na jednom od njih je jedan građanin zbog kršenja mere samoizolacije po hitnom postupku osuđen na tri godine zatvora. Ponovimo to još jednom: čovek je preko Skajpa osuđen na tri godine zatvora!

U jednom članku je premalo prostora za sve Vučićeve ispade proteklih nedelja, no svakako vredi spomenuti kako je u jednoj od napada logoreje priznao da je lagao Nemačkoj o broju respiratora koje Srbija ima kako bi pokušao nabaviti više, ali su oni koji su insistirali da se javno objavi tačan broj respiratora osujetili njegov suludi plan. Tu su i bizarne propagande akcije zahvaljivanja Kini, koje uključuju i da Vučić lično na aerodromu dočekuje avion s medicinskim potrepštinama s Dalekog istoka, kao da predsednik države nema pametnije posla usred pandemije.

Potkapacitiranost kadrova Vučićeve vladajuće stranke

Koronavirus je razotkrio i razorenost institucija u Srbiji, kao i kolosalnu nekompetentnost kadrova njegovog vladajućeg SNS-a da se nose s ovom nedvojbeno izazovnom situacijom. Za razliku od hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, koji se može osloniti na iskusne aparatčike poput ministra unutarnjih poslova Davora Božinovića, koji je zanat upravljanja sistemom učio još u socijalizmu, Vučić je okružen skorojevićima, falsifikatorima doktorskih disertacija i alumnima Megatrenda, notornog privatnog sveučilišta poznatog po štancanju i veleprodaji diploma.

Počinjene su i brojne pacerske pogreške, poput toga da se koronavirusom zarazio celi garnizon vojske Srbije koji je sudelovao u organiziranju karantina za građane Srbije koje su se vraćali iz inostranstva. To se moglo dogoditi samo ako vojnici nisu imali odgovarajuću zaštitnu opremu ili se nisu pridržavali potrebnih protokola, a oboje je katastrofa zbog koje bi u normalnoj državi ministar obrane Aleksandar Vulin odmah podneo ostavku.

Skandalozno hapšenje novinarke koja je pisala o nedostatku medicinske opreme

Srbija ne uspeva sprovesti ni najbanalnije epidemiološke mere, čega je najnoviji primer masovno širenje zaraze u bolnici na beogradskom Dedinju: i dalje ne umeju utvrditi kako je koronavirus uopšte ušao u bolnicu i kako se tako proširio.

U celom tom haosu Vučić i premijerka Brnabić izvode skoro pa svakodnevne igrokaze koji vređaju inteligenciju građana.

Toga je možda najbolji primer skandalozno hapšenje novinarke Ane Lalić, koja je pisala o nedostatku opreme u novosadskoj bolnici. Hapšenje je izvedeno na temelju odluke vlade Srbije, dakle formalno premijerke Ane Brnabić, dok je Vučić u javnosti naricao o tome da je molio Brnabić da tu odluku povuče.

Kao da je sve to išlo mimo njega i kao da se inače ne busa u prsa svojom apsolutnom dominacijom nad svakim aspektom života u Srbiji. Na kraju je Brnabić odluku povukla na traženje “šefa”, kako je rekla. Nakon toga se bacila na važan zadatak pokazivanja javnosti fotografija Vučićeve dece kako volontiraju.

Nemoguće je pobrojiti sve načine na koje Vučić i njegova svita istovremeno terorišu građane Srbije i podbacuju u borbi protiv širenja zaraze, no paradigmatski primer toga je svakako stupidni dr. Nestorović, koji i dalje hoda po režimskim televizijama i nezaustavljivo prosipa laži i gluposti. Tako je Nestorović bio na TV-u te muljao o tome da je on svojim gluparijama krajem februara zapravo želeo sprečiti paniku u Srbiji. Izjavio je i nekoliko puta “Ja nisam debil”, što je rečenica koju nikad ne bi izgovorio netko ko nije debil.

I dok se u drugim evropskim državama, koje su reagovale na vreme i s kompetencijom, polako počinje razmišljati o trenutku kada će imati smisla postupno popuštati mere zaštite, Srbiji tek sledi katastrofa. 

I dalje bez jasne strategije

Vučić ni nakon više od tri nedelje otkako je konačno shvatio razmere opasnosti nije uspeo organizovati funkcionalan sistem, nego se sve i dalje radi ho-ruk i bez jasne strategije. Pitanje je shvataju li građani Srbije da ih aktuelni predsednik svojim poremećenim ponašanjem i haotičnom politikom u pandemiji koronavirusa vodi u propast, i mogu li se tome ikako suprotstaviti. 

U svakom slučaju, jasno je da se Srbija u ovom trenutku suočava s jednom prietnjom koja je opasnija od Kovida-19. Ta pretnja se zove Aleksandar Vučić.

Pogledajte OVDE slike koje su zapalile Srbiju! Vučić krši mere izolacije a zaključava građane!

Izvor: index.hr