„Sad vam kažem: neću se libiti nijednog trenutka, ne interesuje me šta će reći ljudi. Uvešćemo 24-časovni policijski sat sledeće nedelje ukoliko rezultati ne budu bolji“, rekao je Vučić, pojasnivši da čeka procenu kineskih lekara, kao i da bi ta mera bila uvedena na 14 dana.

Na pitanje šta to podrazumeva odgovorio je da to podrazumeva da „niko ne može na ulicu, nikada“. Pojasnio je da to znači da se ne ide ni u prodavnicu, a na pitanje kako će to onda funkcionisati odgovorio: „Ne znam, prvi put u životu ću to da vidim.“

Na Vučićevu najavu odmah je reagovao opozicioni Savez za Srbiju, saopštivši da je njegova izjava „da će uvesti karantin u trajanju 24 časa dnevno, pa tako ljudima onemogućiti da odu do prodavnica prehrambenih proizvoda i apoteka krajnje opasna i može da dovede do panike među građanima“, te da „niko bilo kakvim merama ne može građanima da uskrati pravo na hranu i vodu“.

Gradski odbor Srpske napredne stranke demantovao je tvrdnje da će građani biti ostavljeni bez hrane i vode i uzvratio optužbu o širenju panike.

Pravnici ukazuju da bi najavu ovakvih mera morala da prate precizna objašnjenja zbog čega se uvode i šta sve podrazumevaju.

Preti li novi juriš na supermarkete?

„Takva mera se donosi i saopštava kada su druge stvari zaokružene. U suprotnom imamo velike probleme. Znači, mora da se promisli sa svih aspekata. Da li će biti pogubnije uvođenje takvih mera ili će biti bolje zbog njih? Kada neko stavi u izgled svim građanima ove zemlje da će se, ako se ne budemo vladali kako treba, usvojiti takva mera, onda se postavlja pitanje šta pravi paniku. Da li danas nastaje pohara u apotekama, a mi ne znamo da li će biti ili neće biti te mere? Da li je sve proračunato, da li su ljudi pribavili lekove, hranu, sredstva za higijenu? Mi ne znamo odgovore na sva ta pitanja. I to se sve odjednom mora saopštiti da bismo znali da to ograničenje ima pozitivni efekat. Ovako se ja pitam koji je efekat stavljanja u izgled takve mere, takvog ograničenja prava?“, kaže Vida Petrović Škero, predsednica Centra za pravosudna istraživanja i bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije.

„Ako bi zaista bio uveden 24-časovni policijski sat, bez bilo kakve mogućnosti izlaska u prodavnicu, onda bi bilo neophodno pripremiti ljude na tako nešto, na vreme obrazložiti takvu odluku i objasniti kako će to funkcionisati u praksi“, kaže Saša Đorđević iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP). „Najvažnije je reći kako će se odvijati nabavka namirnica ili snabdevanje lekovima, što je najbitnije u trenutnim okolnostima“, dodaje.

Blagovremenim obaveštavanjem ili pripremom logistike za najgori scenario izbegla bi se situacija u kojoj su se mnogi zaposleni građani našli 16. marta, kada nisu znali da li da idu na posao ili da ostanu kod kuće i čuvaju decu jer im je veče pre saopšteno da se uvodi vanredno stanje i zatvaraju škole i vrtići.

Međutim, Vučićeva izjava da je spreman da takvu odluku donese „za pola sata“, ako kineski lekari procene da postoji potreba za pojačavanjem karantina, pre navodi na zaključak da bi takva odluka mogla da uhvati građane, ali i državu, nespremne. Na to upozorava i epidemiolog dr Zoran Radovanović.

Ko bi dostavljao hranu građanima?

„Nema kod nas dobre organizacije. U načelu, dobro je insistirati na razdvajanju i izolaciji, ali sve to treba činiti s merom. Ovako drastična odluka bi mogla da bude kontraproduktivna jer bi bez odgovarajućih pratećih mera dovela ljude do očajanja. Kako bi se snabdevali, ko bi obezbeđivao to? U Vuhanu je bio propis da po jedan član domaćinstva na dva dana može da izađe do samoposluge, a onda je obezbeđena i cela logistika“, kaže Radovanović.

„Mi ovde donosimo odluke, a da ne smislimo prethodno kako će one da se realizuju. Počev od starta, da se oni koji sumnjaju da su zaraženi prvo telefonom jave dežurnom epidemiologu kako ne bi šetali od jedne do druge zdravstvene ustanove. To je bila dobra odluka, ali se ispostavilo da je mnogima nemoguće da telefonom dobiju epidemiologa, bilo je malo linija. Ne znam kako bismo obezbedili hranu za sva ta domaćinstva ako bismo uveli zabranu kretanja 24 sata. A ako bi se desilo da ljudi ostanu bez hrane, onda bi morali da dozvole nabavku, pa bi nastao krkljanac, pa bi ljudi jedni druge ugrožavali“, objašnjava.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić pojasnio je da bi potpuna zabrana kretanja podrazumevala da Grad Beograd logistički organizuje dostavu namirnica po stanovima i kućama ili da bude dozvoljen odlazak do najbliže prodavnice i nazad.

Međutim, ako bi se išlo na prvu opciju, nejasno je ko bi donosio namirnice za više od milion i po građana Beograda. Da bi to mogao da bude problem vidi se već i na primeru snabdevanja penzionera, koji su već u 24-časovnom karantinu.

Broj prijavljenih volontera u prestonici nije dovoljan za sve penzionere, pa mnogi od njih koriste mogućnost da izađu u nabavku nedeljom od četiri do sedam ujutro, a mnogima namirnice donose deca.

Na sumnju da je Grad Beogad u stanju da organizuje snabdevanje hranom za sve građane navodi i činjenica da ni osam dana od najave nisu svi penzioneri čija je penzija manja od 250 evra dobili obećane pakete pomoći od gradskih vlasti.

Ako bi Srbija sledila neke druge primere sličnih zabrana iz evropskih zemalja (Španija, Slovenija, Italija) građanima mlađim od 65 godina bilo bi dozvoljeno da odu samo do najbliže apoteke i supermarketa. To bi donekle olakšalo problem, ali bi i u tom slučaju najstarijim građanima bilo otežano snabdevanje jer mnogi više ne bi mogli da se oslone na svoju decu ako ne žive u istom kraju grada. Nekima bi možda pomogle komšije, ali, imajući u vidu stepen otuđenosti u većim gradovima, gde mnogi ne poznaju ni najbližeg suseda, pitanje je koliko bi penzionera bilo spremno da nekom nepoznatom otvori vrata i da novac za namirnice i lekove.

Kako kontrolisati milione građana?

Najava 24-časovnog karantina povlači sa sobom i problem sprovođenja tih mera. Već sada država ima problem sa kršenjem 12-časovnog karantina. Prema Vučićevim rečima, hiljade ljudi dnevno krši „policijski čas“.

Pitanje je da li Srbija ima resurse za efikasno sprovođenje takve mere, i tehničke i kadrovske?

Đorđević kaže da je u ovom trenutku to teško proceniti, jer nema informacija o tome kako bi funkcionisala 24-časovna zabrana kretanja.

„Predstavnici vlasti su već saopštili sumnju u kapacitete zemlje kada su rekli da nemaju kapaciteta da zatvore Beograd ili neki drugi grad gde je žarište. Potpuna zabrana kretanja u zemlji od više miliona stanovnika je mnogo veći zalogaj od zatvaranja grada jer je, osim kontrole kretanja, potrebna logistika za dostavu namirnica i lekova. Bukvalno je potreban svaki policajac, vojnik, kamera, dron, telefon i ostala tehnologija za nadzor, te autobus, kamion, vozač. Plus, sprovesti ovako nešto u praksi je i ekonomski trošak“, objašnjava Đorđević.

Dr Radovanović smatra da ograničenje kretanja nije ključno u borbi protiv ove epidemije. „To je pasivna mera. Virus čeka i, kad se popusti s tom merom, on se ponovo vrati. Dakle, zabrana kretanja bi usporila epidemiju, ali kad ta mera bude ukinuta, a moraće da bude, onda će polako početi da se vraća bolest.“

„Svetska zdravstvena organizacija insistira na testiranju što većeg broja ljudi. Da se aktivno istražuju i otkrivaju oboleli, pa epidemiološka istraživanja za svakog obolelog, da se napravi spisak s kim je bio u kontaktu dva dana pre nego što se razboleo i od trenutka obolevanja, sve dok nije izolovan. Da epidemiološke ekipe obilaze te ljude, testiraju ih i sklanjaju pozitivne. To je neophodno. Mi to ne sprovodimo ne zato što ne znamo da tako treba nego što nemamo toliko testova. I sad se danima čeka na rezultat testova jer su laboratorije zagušene“, objašnjava Radovanović.

NJegov kolega, epidemiolog dr Predrag Kon, ocenio je da bi mera 24-časovne zabrane bila potrebna samo ako dođe do dramatičnog i naglog skoka broja zaraženih i umrlih, ali i da do toga neće doći ako građani budu disciplinovani.

A da građani nisu dovoljno disciplinovani primetio je u utorak i direktor Infektivne klinike Goran Stevanović, koji je taj dan ocenio najgorim do sada, jer je preminulo sedam osoba. „I dalje se intenzivno družimo, pokušavamo da izbegnemo mere koje su neophodne da bismo sprečili širenje bolesti. Ako nastavimo tako da se ponašamo, ne postoji zdravstveni sistem koji će uspeti da kompenzuje ovoliki broj obolelih“, naglasio je on, ne skrivajući zabrinutost da bi Srbija mogla da doživi scenario Italije i Španije ako ne bude promena u ponašanju.

Sličnu poruku ponovo je uputio i Vučić dva dana ranije. „Samo slušajte šta govorimo i ponašajte se u skladu sa odlukama države. Ostanite kod kuće.“, apelovao je na građane.

Apeli, čini se, ne utiču na one koji ne mogu bez bliskog kontakta sa drugim ljudima. Za šetnje u grupama, bavljenje grupnim sportovima vlast za sada ne kažnjava, iako epidemiolozi takvo ponašanje nazivaju rizičnim.

S druge strane, i pored visokih novčanih kazni za kršenje „policijskog časa“, koje se kreću od 400 do 850 evra, mnoge i dalje nisu odvratile od izlaska kad mu vreme nije.  Policija je tako u nedelju popodne na beogradskom mostu Gazela uhvatila na desetine vozača u kršenju zabrane kretanja.

Zbog toga, ne treba isključiti mogućnost da je Vučić 24-satni karantin najavio da bi uplašio građane i naveo ih da se doslednije pridržavaju saveta da ostanu kod kuće i drže distancu. On sam, međutim, još nije dao lični primer. Iako je 22. marta sa ministrom finansija Sinišom Malim otišao u Mađarsku, gde se sreo sa premijerom Viktorom Orbanom, po povratku u zemlju nije otišao u izolaciju, koja je obavezna za sve koji su boravili u inostranstvu.

Ograničenje kretanja nije protivustavno

Pojedini pravnici u Srbiji ukazuju da bi odluka o apsolutnoj zabrani kretanja bila u suprotnosti sa Ustavom Srbije, koji to pravo garantuje. Kritičari takve odluke kažu i da ni u jednoj zemlji u Evropi zabrana kretanja nije sprovedena na način da ljudi uopšte ne mogu da napuste kuću.

Predsednica Centra za pravosudna istraživanja i nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero kaže da nema pravnih prepreka za uvođenje takve mere jer Ustav Srbije propisuje u kojim je situacijama moguće ograničiti neka prava i koja.

U članu 39 Ustava Srbije navodi se da se sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu „ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka, zaštite javnog reda i mira, sprečavanja širenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije“.

Petrović Škero, međutim, navodi da treba postaviti pitanje koja je mera tog ograničenja. „Da li je mera proporcionalna onome što preti kao opasnost. To, naravno, treba da kažu stručnjaci. Oni su ti koji treba da odmere koje su pozitivne, a koje negativne stvari, kako je to izgledalo kad se primenilo, gde se primenilo i u kojoj meri, kao i da li mi imamo uslove da propišemo takvu meru.“

Lazanski iz Moskve nema dobre vesti za Srbiju. Više o tome čitajte OVDE.

Izvor: Al DŽazira