Da je i vlast svesna te mogućnosti, može se zaključiti i iz nedavne izjave premijerke Ane Brnabić, koja je rekla da se do sada pokazalo da posle vanrednih situacija mnogi ljudi tuže državu za razne stvari, na primer za izgubljenu dobit, kao i da će kad prođe vanredno stanje biti veliki broj tužbi i suđenja, te da će država morati da daje veliku sumu novca iz budžeta. Ipak, sve mere koje je donela, vlast je pravdala prioritetom očuvanja života građana.
S druge strane, za kritičare, mnoge od tih mera nisu sporne same po sebi, ali način na koji se donose jeste. Tako je Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP) podneo Ustavnom sudu Srbije inicijativu za ocenu ustavnosti dva člana Uredbe o merama za vreme vanrednog stanja, kao i Naredbe o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije.
U ovoj nevladinoj organizaciji smatraju spornim to što je Vlada Srbije Uredbom o merama za vreme vanrednog stanja Ministarstvu unutrašnjih poslova delegirala ovlašćenje za propisivanje različitih mera kojima se može ograničiti sloboda kretanja.
Ustav ni u jednoj odredbi ne kaže da Vlada svoje ovlašćenje da propisuje mere kojima se odstupa od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja može preneti na ministarstva. Ustav je sa razlogom odredio da će Vlada, kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, ceniti srazmernost mera odstupanja od ljudskih prava i ne postoji ustavni osnov da ovo ovlašćenje Vlada poveri nekom drugom državnom organu - kaže za "Al Jazeeru" Luka Mihajlović iz BCLJP.
JUKOM: Premijerka zabrinuta s razlogom
I u Komitetu pravnika za ljudska prava (JUKOM) smatraju da ne znači automatski da će ljudi čija su ljudska prava ograničena na osnovu akata koji su oglašeni neustavnim imati pravo na naknadu štete, budući da osnov za pojedina ograničenja ljudskih prava može da se nađe u drugim propisima - pre svega u samom Ustavu, Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i drugim aktima.
Ipak, ocenjuju da se predsednica Vlade osnovano brine zbog potencijalnih tužbi građana protiv države.
To je gotovo redovna posledica proglašenja vanrednog stanja. Naročito je problematično pravo na pravično suđenje, zbog čega možemo očekivati tužbe za naknadu štete zbog neosnovanog pritvora i kršenja prava okrivljenih. Ipak o tome da li će biti osnova za zahteve za naknadu štete odlučuju sudovi u Srbiji, kao i Ustavni sud, a sasvim je moguće da će se neki od ovih slučajeva naći i pred Evropskim sudom za ljudska prava - kaže Milena Vasić iz YUCOM-a.
Može li suđenje preko Skajpa biti pravično?
Ministarstvo pravde je zaista 26. marta uputilo dopis sudovima koji će voditi postupke protiv lica koja su prekršila mere samoizoilacije da ta suđenja organizuju putem video linka, u cilju zaštite kako zaposlenih, tako i lica protiv kojih se vodi postupak.
U ovom ministarstvu rekli su da je inicijativa potekla od samih sudija, kao i da suđenja preko video linka poštuju sva načela krivičnog postupka.
Ipak, ubrzo su predložili Vladi Srbije da to reguliše uredbom, što je i učinjeno 1. aprila. Iz Ministarstva pravde naglašavaju da nijedno ljudsko pravo ovakvim načinom suđenja (vođenja glavnog pretresa) nije narušeno.
U JUKOM-u, međutim, ukazuju da je pitanje šta će biti sa saslušanjima koja su održana posredstvom skajp aplikacije pre 1. aprila kada je doneta navedena uredba Vlade.
U Beogradskom centru za ljudska prava smatraju da su suđenja putem video linka sporna iz aspekta prava na pravično suđenje. Dodaju i da sprovođenje glavnih pretresa na ovaj način može da umanji garancije za zaštitu od zlostavljanja koje garantuju ustav i konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Na to je 1. aprila ukazao i zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić, naglasivši da je “u vanrednom stanju potrebno da Ministarstvo pravde preduzme mere i omogući pristup alternativnim sredstvima i načinima komunikacije (Skajp) okrivljenog i branioca u posebnoj prostoriji, bez prisustva trećih lica, uz nadzor gledanjem, a ne i slušanjem, bez ograničenja komunikacije na 30 minuta”.
Da li će se formirati prelazna Vlada, saznajte OVDE!
Izvor: aljazeera.net
