U razgovoru za Balkan Info, Vasiljković je na slikovit način dočarao kolika je ljubav srpske vojske bila prema Zvezdi u vreme rata. Prisetio se Kapetan Dragan čuvene utakmice u Bariju iz daleke 1991. godine kada su crveno-beli ispisali istoriju fudbala na ovim prostorim.
- Ta disciplina je bila neverovatna. Daću primer, u Italiji se 1991. u Bariju igrala utakmica za evropsku titulu, Crvena zvezda je igrala. Crvena zvezda za Krajišnike, to je... Sveti Sava. To je neverovatno. Delije Krajišnici, to su najjače Delije ja mislim. Oni su toliko posvećeni fudbalu i Zvezdi, Crvena zvezda im je sve. Bili smo na tvrđavi, i mi smo tada radili 16 sati dnevno, da pokušamo da završimo obuku za 21 dan. Morali smo tako, nismo imali vremena, ali ja sam imao tih 16 sati, i još sam tri sata radio administraciju, kad oni odu na spavanje, ja ostanem da radim administraciju. Baš sam bio premoren, davao sam maksimum.
- I najstariji među njima, Nikola Simić Ciga, svi ga znaju, dođe do mene, ukopa se i kaže, "gospodine kapetane, dozvolite mi da se obratim". Kažem, izvolite, večeras se igra najvažnija utakmica u istoriji našeg sporta, pa smo hteli da vas zamolimo, znamo da je povečerje, da idemo na spavanje oko 10 sati, a utakmica će se završiti u pola 11, tako nešto. Hteli smo da zamolimo da ostanemo budni duže, jako nam puno znači. Ja kažem "u redu, ali je ustajanje u 5". Kažu oni, nema problema. I svi su se obradovali. Ja sam stvarno bio toliko umoran, al je nekada trebalo da se "pajtaš" sa tim ljudima, ne možeš da stalno budeš strog. Pušio sam i nikad nisam nosio cigarete sa sobom, uvek sam se "grebao" od vojnika, jer to je jedan prijateljski odnos, daj mi jednu cigaretu. Kao, mi smo pajtosi sada, pa ja tražim od tebe cigaretu.
Onda je usledila i želja za druženjem tokom meča, kada je umor ipak bio jači.
- To je bio jedan način, i ja onda vidim priliku da gledamo zajedno utakmicu. Ja sam se malo udaljio od tog fudbala, i to pre interneta, niste mogli iz Australije. Ja sam kao mali navijao za OFK Beograd, Romantičar, Beograđanin. Drugi su mi bili Crvena zvezda i Partizan, drugi beogradski timovi. U Australiji nisam mogao da pratim, znao sam za Samardžića, Skoblara i Santrača, jako sam ih puno voleo...
- I oni su doneli 67 stolica u salu gde je bio televizor, poređali sve pod konac, i došli, seli, već je počela utakmica kada sam se ja spustio. Oni svi ustanu kad ja uđem, i ja rekoh, sedite momci. Onda su hteli da mi donesu stolicu, ja sam rekao da hoću da se izvalim kod kamina. Bilo je baš jedno mesto kod kamina gde sam mogao da se izvalim, neko je otrčao da mi donese jastuk. I ja kako sam stavio jastuk ispod glave, tako sam zaspao. I kako sam zaspao, u jednom trenutku čujem škripu stolica i pomeranje. Kažem, "aha, gotovo, hajde momci, svi na spavanje".
Na žalost po vojnike, bilo je to u poluvremenu, ali pospani Vasiljković to nije znao.
- I svih 67 prođe pored mene, nasmeše se, naklone, kažem laku noć, oni meni laku noć kapetane. Ja sam mislio da sam ispao džek u njihovim očima, svi nasmejani i veseli. I ništa, odem ja gore, skinem čizme i legnem da spavam, umoran kao pas. Taman sam zaspao, kada sam čuo rafalnu paljbu po Kninu. Ja ustanem, skočim, obujem čizme, zgrabim pušku, vidim dežurnog stražara, iznenađenog što me vidi sa puškom, i čita novine. Neobično mi, pitam ga, šta je ovo, šta se dešava? Ništa, pobedili smo, pa slave. Šta smo pobedili? Pa utakmica, Crvena zvezda pobedila. Ja ga pitam, pa zar to nije završeno pre nekog vremena? Kaže ne, to je bilo prvo poluvreme.
Kapetan Dragan je u tom trenutku shvatio šta je uradio vojnicima.
- Možete li da zamislite, da niko u tih 67 ljudi, uključujući i Cigu, a svako je mogao da me nosi u zubima, niko mi nije pogledom stavio do znanja da mu to smeta, da je ljut. Ja sutradan pred strojem, sramota me bilo, izdvojim Cigu.
- Pa zašto mi nisi rekao da je to prvo poluvreme?
- Mislio sam da znate. Šta sam znao, mislio sam da smo možda bili glasni.
- Ja se izvinim, stvarno oprostite, zaspao sam. Živeo kapetan Dragan, važno je da je Zvezda pobedila. Ali kada je takva disciplina, imate kontrolu nad njima. Zato niste čuli da je protiv mojih podignuta neka optužnica, niko od njih nije osumnjičen za neke zločine.
Vreme je da pustimo Klintonovu lažnu državu da propadne u sopstvenoj krvi! Više o tome OVDE.
Izvor: Kurir
