Svi detalji ove komandos-akcije nisu baš poznati, ali neke važne smernice za kratku priču o „Znaš li na koga si poš’o?“ – jesu.
Scena: Beograd, jul 1914. Mračna scena, zagušljiva od dima. Svuda i često eksplozije. Padaju granate ne samo blizu obale, već i širom grada. Oštećena „Grčka kraljica“ u Knezu, pogođeno englesko poslanstvo (ambasada), univerzitet beogradski takođe, jedna granata probila krov Dom učenica srednjih škola pa eksplozijom razorila više odeljenja prizemlja i prvog sprata. I tako redom. I tako svuda.
Atmosfera: Prost narod se uplašio. Kako i ne bi, bombe padaju. Bilo je i bežanja. Da se iz oskudnih kuća i totalno nebezbednih straćara, pre svega deca odvedu što dalje od dometa austrougarskih topova sa one strane dve reke. Ali, ideja osvajača „malo ćemo da ih rušimo, a mnogo ćemo da ih zaplašimo, pa ćemo ih lako pregaziti, ako se već dotad i sami ne predaju“, počela je da pada u vodu jer je narod video da ogromna većina, zapravo, ne mrda. I, da čak i oni najimućniji, ostaju na svome. Video narod da su tu i dalje i Đorđe Vajfert, i Nikola Spasić, i Šumenković, i Braća Bajići, Pavlovići… Ugledna imena tog doba, pa počeo narod da se seća da se strah pobeđuje tako što ne bežiš od njega, već se okreneš, suočiš, i shvatiš da je tog časa nestao. E, ali jedno je biti na svome. Trebalo je pokazati i onima „preko“, Austrougarima, koliko smo blizu predaje.
Akcija: Noć. Reka – Sava. Sa ove naše strane, starobeogradske, petoro rešenih da dostave poklon. Sa one druge strane, preko, („prek“ se i nazivalo sve što je preko Save i Dunava), austrougarski topovi. Tu u blizini, tačno prekoputa srpskog savskog pristaništa, ali malo dalje, iza neprijateljske artiljerije – austrougarska kasarna. Četvorica komita, specijalnih snaga naše vojske, koje su još i četnicima nazivani, a tu je i komita-devojka. Sofija Jovanović. Preplivali su Savu pod okriljem noći, prošli neopaženo kroz austougarske artiljerijske jedinice koje su bombardovanjem Beograda htele da izazovu predaju, a onda se ta petorka domogla kasarne osvajača.
I, baš tu, iza prvih neprijateljskih borbenih linija, u srcu austrougarske vojne postavke prema prestonici Srbije, baš u sredini kasarne, popeli su se na najviši vrh zgrade, pa na jarbol stavili poklon.
Bio je to poklon koji je sadržao odgovor na pitanje „Predajete li se, Srbi, već jednom?“.
Kada je svanula zora, Austrougari su usred svoje kasarne, na njenom najistaknutijem mestu, videli ogromnu srpsku trobojku.
„Predajemo se… al’ malo morgen“, otprilike je glasila ta akcija.
Šta je bio početak genocida nad Srbima saznajte OVDE.
Izvor: glas-srbije.rs
