Pevačica Svetlana Ceca Ražnatović ključni je svedok policijske akcije „Sablja”, u kojoj je otkrila zaveru zemunskog klana protiv premijera Srbije Zorana Đinđića. Premijer srpske vlade ubijen je 12. marta 2003. godine, a Ceca je ubrzo uhapšena, posle čega je tokom saslušanja ispričala detalje o tome kako se kriminalna grupa iz Šilerove ulice mesecima spremala da likvidira Đinđića. Da je Arkanova udovica svoja saznanja ranije ispričala policiji, možda bi drugi, martovski atentat na tadašnjeg premijera bio sprečen. Najveća akcija srpske policije „Sablja” izvedena je posle ubistva Đinđića, u vreme kada je u zemlji bilo proglašeno vanredno stanje. Među 12.000 uhapšenih, našla se Ražnatovićeva zbog bliskih veza s vođama zemunskog klana Dušanom Spasojevićem Šiptarom i Miletom Lukovićem, kao i bivšim komandantom Jedinice za specijalne operacije Miloradom Ulemekom Legijom. O njihovim bliskim kontaktima, između ostalog, svedočili su i emitovani video-snimci sa zajedničkih druženja Cece i ozloglašenih „zemunaca”.

Nakon hapšenja, inspektori SBPOK-a saslušali su pevačicu, a ona je ispričala dramatičnu situaciju uoči inscenirane saobraćajke kod hale Limes u kojoj je glavna meta bio srpski premijer. Kako je objasnila, pratila je utakmicu Obilića na stadionu kad ju je pozvao vođa zemunskog klana Dušan Spasojević Šiptar i usplahireno joj rekao da moraju što pre da se vide. Odgovorila je da trenutno ne može jer njeni igraju važnu utakmicu. Spasojević je insistirao, kazao je da je hitno. Shvatila je da mu gori pod nogama i rekla je da je pozove kad stigne kod Obilića.

Nije prošlo mnogo vremena, Ceci je zazvonio telefon, na vezi je bio Dušan. Već je stigao. Pevačica je nakratko napustila ložu. Ispred stadiona, u crnom polovnom automobilu sedeli su Spasojević i Luković. Čim su videli da ona dolazi, izašli su iz vozila. Dušan je, kako je objasnila, delovao uznemireno. Bacila je pogled na unutrašnjost vozila i na zadnjem sedištu ugledala njoj nepoznatu osobu izrazito plave kose. „Uljez” sa zadnjeg sedišta nije izlazio iz vozila niti je bilo šta rekao. Spasojević joj je tada saopštio da će im trebati njena pomoć kad se nešto desi. Onda je nervozno počeo da objašnjava kako ovaj (premijer Đinđić) hoće sve da ih pohapsi, i da, ukoliko se nešto desi, on treba da im u prvom momentu, nakratko, obezbedi štek u svojoj kući. Kako je objasnila inspektorima, nije smela direktno da kaže da to neće i ne može, već je počela da se izvlači na to da u njenoj kući borave kućne pomoćnice i pripadnici obezbeđenja i da će ih neko sigurno snimiti. Spasojević ju je, međutim, uveravao da nema razloga da brine, da će se stvar udesiti tako da će oni samo nakratko boraviti kod nje i da će se pojaviti tako da ih ne opazi niko ko se bude zatekao u kući. Nemajući kud, kako je rekla, pristala je. Potom se vratila na stadion, odgledala finiš utakmice, a dramatični razgovor s vođama „zemunaca” ispričala je od reči do reči svojoj sestri Lidiji. U narednim danima nije smela da gasi mobilni telefon da ne bi ispala providna, a s druge strane strahovala je da na displeju ne ugleda Šiptarev telefonski broj. Ništa se nije dešavalo sve do 21. februara, kada je na vestima čula da je izveden neuspešan napad na premijera Đinđića.

„Na autoputu E-75 kod hale Limes u Beogradu, teretno vozilo austrijskih registracionih tablica, bez vidljivog povoda, naglo je promenilo pravac kretanja i preseklo put koloni vozila u kojoj se nalazio predsednik Vlade Srbije dr Zoran Đinđić sa članovima delegacije koja je krenula na službeni put u Banjaluku. Krajnjom prisebnošću vozača predsednika Vlade, izbegnuta je tragedija. Vozač kamiona je pokušao da pobegne s lica mesta”, bila je udarna vest tog dana na svim televizijama. Ispostavilo se da je kamion vozio istaknuti član zemunskog klana Dejan Milenković Bagzi, koji je ubrzo uhapšen, a potom i pod nerazjašnjenim okolnosima pušten iz pritvora. Bagzi će kasnije postati svedok saradnik protiv zemunskog klana u procesu za ubistvo srpskog premijera, kao i za njihova brojna ubistva i otmice.

Inspektori su Cecin iskaz uzeli s rezervom, ali im je njene reči potvrdila pevačicina sestra Lidija Ocokoljić.

Inspektori koji su saslušavali Cecu uzeli su njen iskaz s rezervom jer im je trebala potvrda svega što je rekla. U narednim danima obavili su razgovor s Cecinom sestrom Lidijom Ocokoljić. Međutim, ona im ništa nije otkrila. S Lidijom je u kontinuitetu razgovarano najmanje šest dana, bezuspešno, da bi se sedmog dana konačno slomila i do detalja rekla sve što joj je Ceca poverila o susretu sa Spasojevićem ispred Obilićevog stadiona. Priče su im se do poslednje pojedinosti poklopile. Narednog dana, razgovor s Cecom obavio je tužilac za organizovani kriminal Jovan Prijić. Ceca je rekla da će po cenu života ponoviti sve što je rekla inspektorima. Tako je i bilo. Pre nego što će zvaničnu izjavu dati Prijiću, jedan od inspektora je Ceci rekao da je Lidija tvrd orah i da su je na jedvite jade naveli da ispriča šta joj je poverila o Spasojeviću i Lukoviću.

Ceca je na to rekla: „Znate, moj pokojni suprug često je znao da kaže da bi, kad bi sutra opljačkao banku, to jedino Lidiji mogao da poveri, jer od nje nema šanse da neko izvuče bilo kakvu informaciju.”

U pritvoru je provela četiri meseca, a u znak protesta što je toliko dugo drže u Centralnom zatvoru na Trgu republike, Ceci je juna 2003. godine održan koncert podrške.

"Da sam znala da ću završiti u CZ-u i biti jedini fudbalski lopov, a potom nositi nanogicu… Pa, mogla sam i ja lako da odem u stranputicu. Moraš da znaš koji su tvoji sledeći potezi, ili da trpiš i ćutiš, kao što sam ja uradila, ili da se buniš. Ali da sam se bunila, ništa ne bih uradila. Ja ne prihvatam to „slab sam, ne mogu”. Ne, moraš. Život je kontinuirana borba. Za šta sam se uhvatila, debelo sam platila" jedna je od Cecinih izjava nakon „Sablje”.

Cecin CZ i "Valter"

Prilikom pretresa porodične kuće u LJutice Bogdana 3, policija je pronašla i zaplenila veliku količinu oružja. Ceca je tada tvrdila da u kući postoji jedna prostorija kojoj je samo Arkan imao pristup i da nije znala šta se u njoj nalazi. Policija je, prema potvrdi o oduzetim predmetima iz 17. marta 2003. godine, u kući Ražnatovićeve pronašla arsenal oružja koji čine pištolji marke CZ99, „luger”, VDZ, „vzor 50″, revolveri „smit i veson”, „troper”, više različitih vrsta metaka, prigušivač za hekler, dvogledi, objektivi, nož, kape s prorezima, službene lisice i lisice za vezivanje palčeva, spisi s beleškama, diktafon i drugo. Iako je Svetlana Ražnatović tvrdila da ne zna šta se sve nalazilo u kući, među zaplenjenim predmetima su i dva oružna lista na njeno ime – za pištolje marke CZ i „valter”.

Folk pevačica nagodila se s Višim tužilaštvom u Beogradu i priznala da je protivpravno prisvajala novac od transfera fudbalera FK Obilić u inostrane klubove u zamenu za godinu dana kućnog zatvora i milion i po evra novčane kazne.

Tim sporazumom obuhvaćena je i njena sestra Lidija Ocokoljić, koja se nagodila s tužilaštvom da prizna da je pomagala sestri u malverzacijama s transferom fudbalera u zamenu za šest meseci kućnog zatvora. Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu protiv Svetlane – Cece Ražnatović zbog sumnje da je sa saradnicima protivpravno prisvojila oko četiri miliona nemačkih maraka i više od tri miliona dolara od transfera fudbalera FK Obilić u inostrane klubove. Posle osam godina istrage, koja je više puta proširivana, osim Ražnatovićeve, optužnicom su obuhvaćeni njena sestra Lidija zbog nezakonite prodaje 10 fudbalera i nekadašnji rukovodioci FK Obilić Dragiša Binić i Jovan Dimitrijević zbog prodaje jednog igrača. Posle podizanja optužnice, Više tužilaštvo je naložilo sprovođenje finansijske istrage protiv Ražnatovićeve i njenih saradnika kako bi se utvrdilo da li je njena imovina veća od legalno stečenih prihoda. Istraga protiv Ražnatovićeve pokrenuta je još u aprilu 2003. godine zbog nedozvoljenog držanja oružja, pošto je bila uhapšena u akciji „Sablja”, a u vili u kojoj je živela pronađeno je više komada vatrenog oružja.

P**ko, ti ne znaš ko stoji iza mene

Direktor FK Mladi proleter Aleksandar Olarević takođe je tužio Cecu i supruga njene sestre Lidije, fudbalera Predraga Ocokoljića za nasilničko ponašanje i nekoliko pretnji smrću, kako je opisano u dopuni Olarevićeve krivične prijave. U optužnici Prvog osnovnog suda u Beogradu navodi se da je Ražnatovićeva vređala Olarevića: „P**ko jedna, kradeš klub od moje siročadi, da je Arkan živ, ti sigurno ne bi tako radio.” Takođe je, prema navodima optužnice, dodala: „Ti ne znaš ko stoji iza mene, koji ljudi i koje institucije.”

Nije priznala pozajmicu

Viši sud u Beogradu odbio je tužbu bivšeg Arkanovog saborca Vojislava Đurkovića iz Bijeljine protiv Cece kojom je tražio od nje isplatu duga od 116.000 evra s kamatama. Te pare je on još 1997. godine pozajmio njenom pokojnom suprugu Željku Ražnatoviću Arkanu. U ponovljenom postupku, koji traje duže od deceniju i po, sud je konstatovao da ne postoje dokazi na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo utvrditi da je tužilac zaista pozajmio Arkanu navedenu sumu. Prethodno je, krajem 2011. godine, bivši Drugi opštinski sud doneo presudu u korist Đurkovića i naložio da mu pevačica vrati traženi novac. Prvi osnovni sud je zatim pravosnažnim rešenjem prelomio da Ceca mora radi naplate duga da proda sprat kuće u Ulici LJutice Bogdana, veličine od oko 140 kvadrata. Međutim, njen punomoćnik se žalio Vrhovnom kasacionom sudu, koji je tu presudu poništio i naložio novo suđenje. Đurković, ogorčen presudom, najavio je da će se žaliti Sudu za ljudska prava u Strazburu.

"Iskreno, nisam ni očekivao drugačiju presudu, s obzirom na to da je Ceca zaštićena kao beli medved. Bilo koja vlast da je u Srbiji, ona uvek prolazi nekažnjeno."

Ovaj tekst je izazvao buru na komentara na Fejsbuku. Mišljenja su podeljena, neki su na strani Čedomira Jovanovića, a drugi na strani Cece Ražnatović.

Pročitajte OVDE   ko je to razbio blokadu i gde.

Izvor: Kurir