U SZO smatraju da je moguć veliki porast broja mentalnih bolesti pošto su mentalno zdravlje i blagostanje društava snažno pogođeni krizom, a najranjivije grupe su razni društveni slojevi, uključujući decu i mlade izolovane od prijatelja i zdravstvene radnike koji se suočavaju sa velikim brojem umrlih od KOVID-19.

U više zemalja, pokazuju istraživanja, zabeležen je porast broja ljudi koji pate od anksioznosti i depresije, u porastu je i porodično nasilje, dok među onima koji traže psihološku pomoć ima sve više zdravstvenih radnika.

Mirovanje pred eksploziju

Da će u vremenu pred nama doći po porasta mentalnih oboljenja veruje i profesor Žarko Trebješanin. On očekuje kod onih manje stabilnih neuroze, pa čak i psihoze, ali i porast bolesti zavisnosti:

- Sada je period latencije, mirovanja, kada ljudi pod uticajem stresa i lučenja adrenalina i kortizola nekako uspevaju da suzbiju simptome i drže se pod nekom vrstom kontrole. Tek treba da dođe do eksplozije raznih poremećaja.

Čari života izgubile su se širom planete, a sve razlike među ljudima, nestale su pred napadom nevidljivog virusa.

Osim na psihu i mentalno zdravlje mnogih ljudi, korona je prouzrokovala i fizičku distancu i pitanje kontakta.

Psiholog Žarko Trebješanin očekuje i da će doći do epidemiju emocija i bliskosti.

- Ne verujem da ćemo zadržati distancu, to je nešto sad stečeno za ovu priliku i nije nešto što je ljudima urađeno. Evolucijom mi imamo potrebu da se približimo drugima, da budemo zajedno. Društveni motiv je sve prisutan. Neke stvari se ne menjaju tako lako - kaže Trebješanin.

Očekuje da će ljudi koji su se uželeli jedni drugih pohrliti u intimnost i bliskost.

- Ne zaboravite, dodir nam je svima neophodan, to nije prazna priča. Naučna istraživanja pokazuju da najobičniji dodir ruke izaziva lučenja dopamina, epinefrina, endomorfina... Svih tih moćnih hormona ljubavi i sreće. Bez bliskosti mi ćemo vegetirati, a to nije život, nego životarenje - tvrdi ovaj psiholog.

Još uvek je virus nepoznanica i pandemija ne jenjava u potpunosti ni na jednom kraju sveta, a kako se ni naši životi nisu u potpunosti vratili u normalu, pitanje je koliko smo već „oštećeni“ ili smo možda sve samo potisnuli.

Psiholog Dragana Ćupurdija ima malo otimističniji stav.

- Smatram da nijedan virus ne može da promeni nešto što „vučemo“ iz detinjstva ili porodice, nešto što se prenosi generacijama, način komunikacije, naša shvatanja života. U suštini, može biti manjih promena kod svakog, a interesantan je osvrt emientnog stručnjaka koji je rekao da su nakon španske groznice ljudi počeli više da vode računa o higijeni. Najverovatnije, da će i nakon virusa korona, ljudi početi više da vode računa o higijeni, ali ne verujem da će korona mnogo da promeni život - smatra psiholog Dragana Ćupurdija.

Primećuje da ogroman broj ljudi ne nosi maske i rukavice, a za one koji ih nose, a nisu najugroženija kategorija, kaže da su labilnije ličnosti i da nad njima dominira emocija straha.

Promena ponašanja i strah

- LJudi koji su i dalje pod punom ratnom opremom bi bili i dalje u strahu i da je u pitanju bilo koji drugi virus ili događaj sličnih razmera. Oni su verovatno veoma teško podneli period bombardovanja, verovatno im je trebalo više meseci i godina da se priviknu na normalnu situaciju. Jer, ljudi koji imaju psihičkih problema, pandemiju virusa korona će mnogo teže podneti i duže će ih držati strah. Moguće su promene u ponašanju, uvođenje obrazaca ili će postati opsesivno kompulsivni, praće ruke i kada treba i ne treba. Ali, oni bi to uradili da je bilo bilo šta drugo u pitanju– kaže Ćupurdija, koja pak smatra da kod većine ljudi epidemija neće mnogo toga izmeniti u ponašanju.

Mentalitet i epidemija

Kako će se ko ponašati nakon pandemije i kakve posledice će korona ostaviti na pojedinca je individualna stvar. Najviše zavisi od adaptivnog potencijala svakog od nas.

- Naš mentalitet je takav da ni za vreme vanrednog stanja nismo imali krize poput onih u Italiji gde su ljudi nakon izolacije vrištali na ulici zbog fobija od otvorenog prostora. Kod nas toga nema, ali kod ljudi slabijeg mentalnog sklopa i starijih koji su sugestivni, primećujemo strahove. To je obrazac ponašanja po kojem poštuju sve što im se kaže. Ostatak ljudi, nije da ih ne dotiče, ali drugačije doživljavaju preporuke i njihovo ponašanje je drugačije, nije izmenjeno u toj meri – kaže Dragana Ćupurdija.

U normalu će se teško vratiti osobe koje su i pre bile anksiozne. Oni već žive u strahu od drugog talasa, iščekuju ga i odbrojavaju dane, smatra ona.

S druge strane, kako smatra psihoterapeut Milan Milić, kao što čoveka ne možemo da posmatramo ednodimenzionalno, tako ne možemo samo sa jedne strane da posmatramo efekte ove korona pošasti na zdravlje. Jedan od veoma važnih aspekata pandemije je i psihološki, ali i onaj internistički, što je prilično zanemareno u periodu iza nas, a čiji će se negativni efekti tek pokazati u vremenu koje dolazi.

- Psihološki udeo u svakoj bolesti ne možete zanemariti. Prolongirani stres sa neizvesnošću pojačava sva psihološka stanja. Proizvedeno je mnogo straha, a strah je bekstvo i uverenje da virus vlada nama i da mi tu ne možemo ništa. Ali mi nismo bespomoćni, oprez je ta emocija koja nam treba, a ne strah, jer oprez ostavlja prostor da uspostavimo kontrolu - kaže Milić.

On predviđa da će ova situacija koja je na globalnom nivou devastirala psihiloški imunitet doneti anksiozna stanja kod onih koji su se držali na tankoj granici. Usamljenost je možda još veći problem sa kojim ćemo se tek suočavati jer je usamljenih sve više. Odatle tonemo u depresiju, a oni tome skloni, čak i u paranoju.

Izgleda da će stučnjaci iz ove oblasti ovog proleća i leta imati pune ruke posla, jer nabolji način da se kriza prebrodi jeste upravo razgovor sa psihoterapetuima, koliko kod mi mislili da sami možemo da izađemo iz svega. Treba pokušati, naravno, ali ne treba previše ni odlagati pomoć stručnjaka.

Pročitajte OVDE   šta tvrde nemački eksperti.

Izvor: Blic