Američki diplomata kaže i da SAD razumeju neke od argumenata opozicije da izborni uslovi nisu fer, ali upozorava da će se njen glas slabije čuti ako izađe iz političke arene.

"Kada je reč o izborima 21. juna, mi bismo želeli da građani u Srbiji imaju najveći mogući izbor, važno je da u demokratskom procesu postoji pravi izbor i ohrabrili smo sve političke partije da učestvuju. Bojkot skoro nikad nije dobro sredstvo da se izrazi nezadovoljstvo. Pozdravljamo odluku onih koji su odlučili da učestvuju i nadamo se da će građani Srbije, kada izađu na birališta 21. juna, imati koga da biraju", kaže Palmer.

Mislite li da su izborni uslovi u ovom trenutku fer?

- Mislim da je važno da misija OEBS-a u Srbiji proceni kakvi su uslovi za izbore. Uslovi koje smo videli na prethodnim izborima i koje vidimo danas nisu idealni, posebno smo izrazili zabrinutost u vezi sa medijima. Važno je da sve političke partije imaju pristup državnim medijima, posebno RTS-u. Ali, kao što smo rekli - odgovor na to je da sve političke partije, uključujući i vladajuće, uđu u arenu, da se takmiče, da prenesu svoje poruke i obezbede podršku građana.

Međunarodne i domaće organizacije su utvrdile da je demokratija u Srbiji u problemu. Fridom haus Srbiju svrstava u hibridne režime, u kojima autokratska vlast može da održi izbore, a nevladina organizacija CRTA je zabeležila da u medijima čak 91 odsto vremena ima vlast, a samo 9 odsto opozicija. Mislite li da ovi problemi mogu da se reše do izbora?

- Jasno je da ima mnogo izazova i postoje razlozi zbog kojih opozicione stranke ne žele da učestvuju na izborima. Mi to razumemo, ali ne verujemo da je bojkot odgovor. Čak i ako uslovi nisu jednaki za sve, kako bi trebalo da bude, opozicija treba da uđe u igru, da se čuje njen glas, da se takmiči i da javnosti u Srbiji da priliku da bira. I da nastavi da se bori za ravnopravnije izborne uslove, pogotovo kada je reč o medijima. Mi ćemo se boriti za istu stvar. Važno je za evropsku budućnost Srbije i evropsku perspektivu da medijsko okruženje bude otvoreno i fer.

Ali, koja je poenta ulaska opozicije u novi saziv parlamenta ako su iz starog izašli tvrdeći da je ne funkcioniše, da nema demokratske debate?

- Izlazak iz parlamenta takođe je diskutabilna taktika. Kada opozicija sebe izuzme iz političke arene, postaje teže da se čuje njen glas. To nisu lake okolnosti i teško da opozicija može tako da se takmiči. Razumem da su neke karte nameštene protiv njih, zaista razumem, saosećamo sa nekim od njihovih argumenata. Ali odgovor je u snažnijem, ne slabijem takmičenju. Ako građani Srbije izađu na izbore, a nemaju legitiman izbor, to ne ide na ruku demokratiji.

"Nije tačno da podržavamo stabilnost nauštrb demokratije"

Neki tvrde da SAD podržavaju predsednika Aleksandra Vučića zato što ga vide kao kredibilnog partnera u rešavanju pitanja Kosova, a onda i žmure na neke probleme sa demokratijom. S druge strane, opozicija nije spremna da radi na sporazumu o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Šta Vi kažete na to?

- Slušam te iste argumente već 25 godina na Zapadnom Balkanu i to jednostavno nije tačno. Argument da SAD preferiraju stabilnost nauštrb demokratije - nije tačan. Konstatno podržavamo demokratiju, efikasnu upravu, vladavinu prava, slobodu medija, podržavamo reforme, demokratsku i transparentnu vladavinu ne samo u Srbiji već širom Zapadnog Balkana, konstatno već 20 godina. Radimo sa vladama koje građani izaberu – sa vladom Srbije, Kosova, Crne Gore, BiH, ali mi te vlade ne biramo. To rade građani na Zapadnom Balkanu. Mi želimo da se taj izbor dešava u što je moguće više demokratskim i transparentnim uslovima. To podržavamo.

Nedavno je objavljen zajednički predlog Francuske i Nemačke o obnavljanju dijaloga Srbije i Kosova. Da li je taj predlog koordinisan sa SAD ili ne?

- Stalno razgovaramo o tome. Nema ništa u tom predlogu što je iznenađenje. Iskreno rečeno, ko god da na sto stavi nešto konstruktivno - dobro je uradio. Voleli bismo da vidimo da se pitanje formiranja vlade na Kosovu reši što pre, da se izaberu legitimni predstavnici koji će predstavljati Kosovo u međunarodnoj zajednici i dijalogu. I da vidimo možemo li Srbiju i Kosovo da približimo sporazumu o normalizaciji.

"Crna Gora i Srbija treba da razgovaraju"

Crna Gora je objavila listu država čiji građani mogu da uđu u zemlju od 1. juna, Srbija nije na toj listi. Iz Beograda su stigle prilično oštre reakcije, pa i zabrana avionima Montenegro erlajnsa da sleću na beogradski aerodrom. Tenzije su u porastu u obe zemlje koje su u izbornoj godini. Kako to komentarišete i šta biste poručili i Beogradu i Podgorici?

- Najvažnija poruka je da dve zemlje treba da razgovaraju, vlade treba da komuniciraju i treba da postoje otvoreni kanali komunikacije. Crna Gora svakako ima pravo da uspostavi parametre za to ko može da uđe u zemlju i postoji epidemiološka komponenta u procesu donošenja te odluke. Treba i da pažljivo da razmotre kako bi to moglo da utiče na odnose sa važnim susedom, kako će uticati na letnju turističku sezonu s obzirom na važnu ulogu srpskih turista u crnogorskoj ekonomiji. Znači, ima prostora za razgovor, koji treba da bude otvoren, transparentan, da se vodi mirno i koji identifikuje put napred, koji je u korist svih. Srbija i Crna Gora će večno biti susedi i treba da nađu način da rešavaju ta pitanja u partnerskom odnosu.

Pročitajte OVDE kakvo su upustvo naprednjaci dobili uoči predstojećih izbora.

Izvor: Glas Amerike