Otkrivaju kako je pad narko-bosa Darka Šarića uticao na uzdizanje škaljarskog klana, koji se ubrzo podelio i započeo krvavi rat sa svojim nekadašnjim saradnicima – „kavčanima“ i kako su se srpski kriminalci i huligani priključili ovom sukobu. Kriminalci su francusku Legiju stranaca koristili da regrutuju ubice, uključujući i američkog plaćenika, a planirali su čak i ubistvo crnogorskog tužioca i njegovog sina, dok su im policajci dojavljivali o akcijama koje se vode protiv njih. Sve o najbitnijem ratu balkanskog podzemlja saznaćete u ovoj priči tvrde iz KRIK-a.     

Prvog januara 2018, policajka van dužnosti Marija Nikolić šetala je na Kopaoniku sa dvojicom muškaraca – jedan je bio član crnogorske kriminalne organizacije poznate kao kavački klan, a drugi huligan blizak ovoj kriminalnoj grupi.

Istog dana, devet sati kasnije, pripadnik kavačkog klana ubijen je u Beogradu – zasut je kišom metaka dok je „golfom 7“ ulazio u garažu zgrade u kojoj je živeo na Vračaru. U kolima pored njega sedela je Nikolić, ovog puta u uniformi, i nije povređena u pucnjavi. Ovaj kriminalac, Davorin Baltić, stradao je u ratu između njegove i suparničke grupe poznate kao škaljarski klan.

Oba događaja, na Kopaoniku i u Beogradu, zabeležile su sigurnosne kamere. Snimak i fotografija koje ekskluzivno objavljuju novinari KRIK-a svedoče o dve bitne stvari u vezi sa ratom kriminalnih klanova koji godinama traje.

Snimak iz podzemne garaže u Beogradu pokazuje da se likvidacije često vrše sa profesionalnom preciznošću. Ubistvo Baltića izvele su dve osobe koje su u garažu utrčale za „golfom“. Kružile su oko kola i pucale – jedna je imala pištolj, a druga poluautomatsko oružje. Bile su toliko precizne da su ubile Baltića, a da policajku nije okrznuo nijedan metak.

Fotografija sastanka na Kopaoniku, sa druge strane, daje retku potvrdu o povezanosti policije, organizovanog kriminala i huligana. Uroš LJubojević sa kojim su se policajka i „kavčanin“ sreli član je huliganske ekipe „Janjičari“ – čije veze dosežu do visokopozicioniranih političara u Srbiji.

Nikolić se sudi jer je nakon ubistva iz kola sklonila Baltićev pištolj. Na sudu je ispričala da je bila u šoku i da nije bila svesna da je pištolj bacila u kontejner tri ulice dalje. Kazala je da joj je Baltić kum i da je to veče trebalo da radi u kraju u kome on živi, pa je zato bila s njim u kolima.

Ni tužilac ni sudija nisu je pitali zbog čega je sa Baltićem istog dana iz Beograda išla do Kopaonika i nazad, planine koja je od glavnog grada udaljena oko četiri sata vožnje. Na sudu se nije saznalo ni kakvog posla je imala sa huliganom iz „Janjičara“.

Baltić je jedan od onih koji su ubijeni u ratu dva klana, nazvana po naseljima Škaljari i Kavač u okolini Kotora.

Ovi klanovi su zajedno krijumčarili drogu iz Južne Amerike u Evropu do 2014. godine, kada je zbog svađe oko kokaina došlo do sukoba koji se sve više produbljuje i kome su se priključile i druge kriminalne organizacije sa Balkana.

Novinari KRIK-a, udruženi sa kolegama iz crnogorske Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) i međunarodne novinarske organizacije Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), detaljno su istražili ovaj mafijaški rat i mogu da prikažu celokupnu sliku sukoba koji je zapalio Balkan i proširio se u druge evropske zemlje.

Tokom istraživanja novinari su prikupili dokumentaciju iz policije, tužilaštava, sudova, bezbednosne agencije i razgovarali sa osobama koje su upoznate sa balkanskom kriminalnom scenom. Sve pokazuje da je rat škaljarskog i kavačkog klana podelio podzemlje u regionu. U njemu su strane zauzeli i pojedini pripadnici srpske i crnogorske policije, a veze klanova, pre svega kavačkog, vode i do političara.

U sukobu ovih kriminalnih grupa ubijena je najmanje 41 osoba od 2015. godine, pokazuje analiza koju su novinari KRIK-a/OCCRP-ja uradili na osnovu zvaničnih dokumenata i informacija prikupljenih od izvora.

Žrtve obračuna su kriminalci, ali i članovi njihovih porodica i saradnici, među kojima su advokat i nekadašnji poslanik u crnogorskom parlamentu. Bilo je i slučajnih žrtvi – jedan muškarac stradao je u Podgorici 2018. godine jer se našao u kafiću gde je ubijen pripadnik kavačkog klana. U Bečićima je dve godine ranije ubijen lekar iz Srbije jer je, takođe, sedeo u kafiću nedaleko od kriminalca koji je bio meta likvidacije.

Obračuni se protežu i van Balkana – likvidacije su se dešavale u Španiji, Nemačkoj, Austriji, Holandiji i, najskorije, u Grčkoj.

Za ubistva kriminalci nastoje da angažuju i strance, čak i plaćenike koji su ratovali u Iraku, otkriva KRIK. Francuska Legija stranaca je, barem u jednom slučaju, bila baza za regrutaciju nekih od ovih ljudi.

O tome kako klanovi funkiconišu, angažuju ubice, biraju mete i izvršavaju ubistva, najbolje govore svedočanstva samih kriminalaca – mladića iz Južne Afrike kojeg su „kavčani“ angažovali za likvidaciju, kao i pripadnika suparničke grupe koji je postao zaštićeni svedok i ispričao da se planiralo čak i ubistvo crnogorskog državnog tužioca. Novinari KRIK-a i MANS-a došli su do svedočenja koja su njih dvojica dali tužilaštvu i u ovom tekstu objavljuju njihove delove.

Uspon i cepanje škaljarskog klana

Pre početka rata, postojao je jedan klan, pod nazivom škaljarski.

NJegov uspon povezan je s padom druge, mnogo poznatije grupe koja je švercovala drogu – narko-kartela Darka Šarića.

Godinama je Šarić važio za ključnog trgovca kokainom sa ovih prostora. NJegovu grupu Bezbednosno-informativna agencija (BIA) u izveštaju do kog su došli novinari KRIK-a opisuje kao „svojevremeno jednu od najjačih kriminalnih organizacija u regionu, koja obuhvata više kriminalnih grupa sa prostora bivše SFRJ, sa preko 100 pripadnika, koji su posredstvom svojevrsnih operativnih autonomnih ćelija u više zemalja Evrope i Latinske Amerike, u potpunosti delovali na globalnom nivou.“

Šarićev kartel, međutim, pretrpeo je ogroman udarac 2009. godine. Međunarodna policijska akcija „Balkanski ratnik“ praktično je rasturila ovu grupu, pohapšeno je dosta njenih članova, a i sam Šarić se na kraju našao u zatvoru u Srbiji gde mu se i dalje sudi.

Razbijanje ovog klana otvorilo je veliki prostor koji je oberučke prihvatio do tada manji, škaljarski klan iz Kotora.

„Nakon akcije ’Balkanski ratnik’ (…) pojedine kriminalne grupe preuzele su deo aktivnosti ’klana Šarić’ vezanih za ilegalnu trgovinu narkoticima“, piše u izveštaju BIA-e.

Nedugo potom, likvidiran je i jedan od ključnih Šarićevih saradnika – Dragan Dudić, koji je poslove vodio iz Kotora, gradića odakle je operisao i škaljarski klan. Dok je sedeo sa prijateljem u kafiću u kotorskom Starom gradu, Dudića je iz pištolja ubio Ivan Vračar, koji se u izveštaju BIA-e vodi kao član škaljarskog klana.

„Nakon ubistva Dragana Dudića, zvanog Fric, visokorangiranog člana klana Šarić 2010. godine u Kotoru, škaljarski klan na čelu sa Jovanom Vukotićem preuzeo je značajan deo Dudićevih aktivnosti vezanih za organizaciju transporta narkotika iz Latinske Amerike ka Evropi“, piše u izveštaju.

U izveštaju se navodi i da je Vukotić „u martu 2016. godine organizovao paljenje diskoteke ’Maximus’ u Kotoru, koja je u neformalnom vlasništu braće Šarić.“

I dok su se ređale optužnice protiv članova Šarićeve grupe, a on nalazio u bekstvu, a zatim u pritvoru u Srbiji, članovi škaljarskog klana stasavali su u nove zvezde balkanskog kriminalnog podzemlja.

To, međutim, nije dugo trajalo.

Uprkos poslovnom uspehu, u klanu su se pojavile nesuglasice.

„(Došlo je do) sve češćih sukoba suprostavljenih struja unutar škaljarskog klana oko preraspodele nelegalno stečenih finansijskih sredstava“, navodi BIA.

Tenzije su dostigle vrhunac nakon događaja koji se odigrao u španskom gradu Valensija 2014. godine. Tada je došlo do sporenja oko kokaina, kako tvrde BIA i osobe koje su upoznate sa dešavanjima u kriminalnom podzemlju.

Ovaj događaj doveo je do toga da se oštećena strana, ona od koje je uzeta droga, izdvoji iz škaljarske grupe. „Formiran je kavački klan, na čelu sa Slobodanom Kašćelanom i Radojem Zvicerom“, piše u izveštaju BIA-e.

LJudi iz vrha škaljarskog klana su u skladištu koje su iznajmljivali u Valensiji pronašli 200 kilograma kokaina za koje nisu znali čiji su. Ispostavilo se da su drogu, bez njihovog znanja, doneli njihovi saradnici. Vođe „škaljaraca“ su im, da bi ih kaznili, oduzeli taj kokain.

„Nakon ovog događaja sa kokainom bili su u paranoji da li će jedni da krenu na druge“, objasnila je novinarima KRIK-a osoba upućena u dešavanja. „Neki ljudi sa strane su potpaljivali tu paranoju, navijajući da ova dva klana zarate.“

Nedugo posle toga, početkom 2015, u Beogradu je ubijen čovek iz vrha škaljarskog klana – Goran Radoman. NJegovo ubistvo označilo je početak rata koji je odneo više desetine života i koji još traje.

Balkansko krvoproliće

Za najmanje 41 osobu sa sigurnošću može da se tvrdi da je stradala u sukobu ovih klanova, ali je broj verovatno veći, pokazala je analiza novinara OCCRP-ja i KRIK-a.

Veliki broj likvidacija izveden je profesionalno i precizno, poput ubistva Baltića u garaži, pokazuje prikupljena dokumentacija. Žrtve su, osim iz pištolja i automatskog oružja, ubijane i postavljanjem auto-bombi i eksploziva pored puta. U najmanje dva slučaja, ubice su pucale iz snajpera.

Kako su novinari KRIK-a računali ubistva

Da bi potvrdili da su pojedina ubistva posledica sukoba klanova, novinari KRIK-a su koristili različite izvore. Neki od onih koji su ubijeni su u zvaničnim dokumentima označeni kao članovi jednog od klanova, druge je moguće dovesti u vezu čituljama, kao i kroz razgovore sa osobama koje su upoznate sa dešavanjima u podzemlju ili su deo njega. Novinari su, tako, sastavili listu od 41 osobe ubijene u ovom sukobu, ali je broj verovatno veći.
Najneverovatniji slučaj desio se kada je iz snajpera ubijen kriminalac koji se nalazio u zatvoru.

U septembru 2016. godine Dalibor Đurić, član škaljarskog klana koji je bio osuđen za iznudu, šetao je u dvorištu zatvora u Spužu kada ga je u grudi pogodio metak iz snajpera. Ubica je Đurića čekao skriven na desnoj obali reke Zete, koja krivuda oko zatvora udaljenog 15-ak kilometara od Podgorice.

Automobil koji je ubica koristio da se doveze i odveze sa mesta događaja pronađen je zapaljen zajedno sa oružjem. Dvojica muškaraca koja su ga zapalila i pomogla ubici da pobegne, prvostepeno su osuđena. Tokom suđenja nisu otkrili ko je snajperista.

Inovacija koju su ove grupe donele na ove prostore jeste i korišćenje silikonskih maski prilikom likvidacija, koje izgledaju poput ljudskog lica i mogu da zbune policiju. Takve maske crnogorska policija je pronašla u više navrata.

Za ubistva kriminalci su angažovali profesionalce i amatere – u zavisnosti od toga kakva i čija likvidacija je bila planirana. Posao su ugovarali i sa strancima, a novinari KRIK-a su otkrili da su neki od njih bili i obučeni vojnici poznati kao plaćenici.

O tome najdetaljnije govori svedočanstvo Gregorija Majkla Ferarisa, mladića iz Južne Afrike, kojeg je kavački klan regrutovao za ubistvo 2015. godine. Feraris je tada imao 24 godine.

On je uhapšen pre nego što je uradio posao za koji je bio angažovan. Izjava koju je dao crnogorskom tužiocu, a čiju kopiju poseduje KRIK, pruža uvid u to kako ove kriminalne grupe nalaze ubice i koliko precizno organizuju neka ubistva.

Feraris je upoznao Aleksandra Markovića, člana kavačkog klana koji je bio profesionalni vojnik, u Francuskoj, gde su se obojica prijavila za Legiju stranaca, ispričao je tužilaštvu.

„Tamo nas nisu primili i to mene zbog moje loše prošlosti, jer sam koristio kokain“, rekao je.

Dok je boravio u kampu Legije stranaca u Parizu, Feraris je upoznao američkog plaćenika koji se tek vratio iz Iraka i na ruci imao istetovirano „ISIS Hunting Club“ (Klub lovaca na ISIS). Na jednom ramenu imao je tetovažu lobanje sa francuskom zastavom, a na drugom tetovažu sa američkom zastavom. Feraris je ispričao da mu je Marković rekao da su „kavčani“ ovog Amerikanca angažovali da izvrši jednu komplikovanu likvidaciju.   

„Ja nisam bio u planu da izvršim to ubistvo, jer su njima trebale osobe koje su bile specijalno obučene, tj. da tiho uđu u kuću, da tiho to obave i na isti način napuste lice mesta“, kazao je Feraris.

Ovog mladića, koji je pre nego što se prijavio za Legiju stranaca radio kao instruktor fitnesa, kriminalci su izabrali za lakši zadatak.

Mesec dana nakon što su se upoznali Marković mu je ponudio 50.000 evra za likvidaciju.

„Prihvatio sam Aleksandrov predlog da im se priključim i izvršim ubistvo jer sam bio totalno bez novca“, piše u izjavi koju je dao tužilaštvu.

Kavački klan mu je, kako je ispričao, kupio avionsku kartu do Beograda, gde se našao sa Markovićem. Odatle su vozom doputovali do mesta blizu granice sa Crnom Gorom.

„Pre prelaska granice, ja i Aleksandar smo izašli iz voza, a zatim smo se tu razišli. Marković je ušao u jedno vozilo i odvezao se u Crnu Goru.“

Feraris je u Crnu Goru ušao ilegalno – vodič ga je peške preveo preko granice. Nakon toga, članovi kriminalne grupe „pokupili“ su ga istim automobilom, ali su do krajnje destinacije, Budve, nekoliko puta promenili kola, kako je rekao crnogorskom tužilaštvu.

U Budvi su Ferarisa smestili u stan gde mu je rečeno da čeka zeleno svetlo da ubije svoju metu – Gorana Đuričkovića, vlasnika restorana „The Old Fisherman’s Pub“ na budvanskoj promenadi i člana škaljarskog klana.

„Aleksandar Marković mi je rekao da su vlasnik tog restorana i ljudi oko njega bili direktno uključeni u krađu 200 kilograma kokaina“, ispričao je Feraris misleći na događaj u Valensiji. „Rekao mi je da u njega pucam najmanje pet puta da bih ga ubio i da bih tim ubistvom upozorio u Crnoj Gori sve one koji se bave drogom.“

Marković mu je rekao da će, nakon što izvrši planirano ubistvo, kavački klan „otpočeti rat sa svima koji su uključeni u poslove vezane sa drogom u Crnoj Gori“, ispričao je Feraris. 

Dok je čekao da odradi ovaj posao, Ferarisa su iskoristili i za druge stvari – da za kriminalnu grupu kupi dva motora. „Jednim je trebao da me vozač (nakon ubistva) odveze u planine do skrovišta… (Drugi motor) je trebalo da posluži za sledeći zadatak koji je bio planiran, a u kojem ja nisam trebao da učestvujem“, rekao je.

Nakon kupovine jednog motora, imao je priliku i da vidi čoveka kako izlazi iz srebrnog automobila i seda na motor, a kojeg mu je Marković predstavio kao „vođu crnogorske mafije“.

„Aleksandar mi je rekao da ja i on za to lice radimo i da je to lice naručilo da se ubije vlasnik restorana“, ispričao je Feraris. „Tada mi je rekao da vođa crnogorske mafije živi u Starom gradu u Kotoru i da njegova familija pripada jednoj od najbogatijih porodica u Crnoj Gori.“

Čekanje na dozvolu da izvrši ubistvo se odužilo i Feraris je počeo da se premišlja.

„Razmišljao sam da napustim sve“, rekao je. „Ali im to nisam saopštavao zbog toga što mi je rečeno da je osoba koja je trebala da izvrši neko ubistvo koje je ranije bilo planirano odustala, pa su oni tu osobu ubili.“

Pre nego što je uradio ono za šta je bio angažovan, Ferarisa je zaustavila policija dok je vozio „bmw“ i primetila čudan detalj – na rukama je imao hirurške rukavice. Policajci su ga priveli jer nije imao nikakav dokument i potom utvrdili da su na automobilu lažne registarske tablice. On je odlučio da im ispriča celu priču.

Na sudu ga je branio Borivoje Borović, poznati beogradski advokat, koji ga je savetovao da povuče izjavu. Feraris tokom suđenja nije identifikovao nikog od članova kavačkog klana. Osuđen je na pet godina zatvora dok je Marković, koji ga je regrutovao, dobio šest godina.

Goran Đuričković je izbegao smrt kada je Feraris uhapšen, ali ne zadugo – likvidiran je pet meseci kasnije. Upucan je iz snajpera dok je bio u svom restoranu. Nakon što je pogođen, pao je u more.

Posao koji Feraris nije uradio, završio je snajperista Srđan Popović iz Republike Srpske, tvrdi crnogorsko tužilaštvo. Optužen je da je u Đuričkovića pucao sa zidina budvanskog Starog grada.

Dok se spremala njegova likvidacija, Đuričković je znao da je meta, sudeći po izjavi koju je dao policiji kada je ubijen njegov kum Saša Marković, bivši poslanik u crnogorskom parlamentu. Rekao je da postoji mogućnost da je Marković ubijen jer je povezan sa njim, kao i da je svestan tenzija zbog događaja u Valensiji i da se njegovo ime pominje u vezi sa tim.

Sem Ferarisovog, još jedno svedočenje doprinelo je da se više sazna o tome kako klanovi vrše likvidacije – iskaz svedoka saradnika koji je dobio kodno ime Jadranko Jonski. On je bio član grupe Ranka Radulovića koja je bliska škaljarskom klanu i crnogorskom tužilaštvu omogućio je uvid u to kako obe ekipe funkcionišu. NJegovo svedočenje, do čijih delova je došao MANS, pomoglo je da više pripadnika ovih kriminalnih grupa bude optuženo.

Svedok je ispričao da su ove dve grupe imale dogovor o „razmeni alibija“, odnosno da, kako piše u sudskoj dokumentaciji, „svedok saradnik (Jonski) izvrši likvidaciju za škaljarski klan, a ljudi iz škaljarskog klana izvrše likvidaciju za Radulovićevu grupu“.

Jonski je rekao da su mete likvidacija bili „neprijatelji“ škaljarske grupe, odnosno „ljudi koji rade protiv njih“. Radulovićeva grupa je, između ostalog, za „škaljarce“ skupljala informacije o kretanju Slobodana Kašćelana, vođe suparničkog kavačkog klana, čije ubistvo su planirali, ali nisu izvršili, ispričao je zaštićeni svedok.

Ubistva članova porodica

Napadi na članove porodica još jedna su karakteristika obračuna ova dva klana – odavno su prešli granicu do koje su kriminalci ubijali jedne druge. Šef škaljarskog klana Jovan Vukotić se, kako tvrdi tužilaštvo, vozio sa svojim ocem u maju 2016. godine i automobilom preprečio put kolima u kojima je bila supruga vođe „kavčana“ Radoja Zvicera. Potom je, navodno, počeo da puca, ali nije pogodio ni nju, ni njenu maloletnu ćerku. Dve godine kasnije, Vukotićev otac ubijen je ispred svoje porodične kuće u Kotoru. U ratu je, ipak, najviše stradala porodica Roganović bliska kavačkom klanu. Trojica muškaraca iz ove porodice su ubijena, dok je jedan preživeo pokušaj ubistva, ali ostao bez nogu.
Kako se sukob zaoštravao, ubistva i planirane likvidacije postajale su smelije. Svedok Jonski ispričao je da je planirano čak i ubistvo specijalnog tužioca Crne Gore Milivoja Katnića.

„Ranko Radulović je kazao da ako ne mognu likvidirati Katnića, moći će njegovog sina, koji ne obraća pažnju na svoje kretanje, da je najčešće sa djevojkom i da je laka meta“, prepričao je zaštićeni svedok tužilaštvu šta mu je rekao optuženi šef.

Jonski je tužilaštvu ispričao da mu je jedan od članova ekipe rekao da je učestvovao u ubistvu crnogorskog fudbalera.

Goran Lenac, fudbaler blizak kavačkom klanu, radio je sklekove na stadionu u Kotoru u septembru 2017, kada mu je, kako tvrdi crnogorsko tužilaštvo, prišao Nikola Mršić i upucao ga. Ubica je pobegao sa mesta događaja i posle tri godine bekstva uhapšen je u martu ove godine.

Traženje partnera u Srbiji

Rat kriminalnih klanova se, očekivano, preselio i u Srbiju, gde su obe strane tražile saveznike.

„Interesi oba sukobljena kriminalna klana iz Kotora gravitiraju ka Srbiji. Crnogorska mafija je poslednjih decenija izuzetno aktivna na teritoriji Srbije, gde ostvaruje jak uticaj na dešavanja u kriminalnoj sredini“, piše u izveštaju BIA-e iz 2018. godine.

„O razmeri sukoba između škaljarskog i kavačkog klana govore i saznanja da je u kriminalnim miljeima Crne Gore i Srbije došlo do značajnih podela“, navodi se u ovom izveštaju obaveštajne agencije do koga su došli novinari KRIK-a/OCCRP-ja. „Gotovo sve značajnije kriminalne grupe opredelile su se za pripadništvo jednoj od ove dve suprotstavljene kriminalne grupacije.“

Najvažniji partner kojeg su „škaljarci“ našli je grupa Filipa Koraća, za koju BIA navodi da je „jedna od najopasnijih kriminalnih grupa koja deluje u međunarodnim okvirima“. Korać je vođstvo nad ovom grupom nasledio od svog šefa, daleko poznatijeg domaćeg kriminalca, Luke Bojovića, nakon njegovog hapšenja u Španiji.

„Kavčani“ su, sa druge strane, pronašli saveznike sa jakim vezama – huligansko kriminalnu skupinu poznatiju kao „Janjičari“.

Politički fudbal

Fudbalski huligani igraju bitnu ulogu na kriminalnoj sceni na Balkanu.

Skloni su nasilju i sem što podržavaju određene klubove, prodaju drogu. Osim toga, spremni su da kriminalnim grupama pruže podršku u borbi za kontrolu teritorije. Huliganske grupe povezane su sa klanovima, ali i sa nekim srpskim političarima, otkrili su novinari KRIK-a/OCCRP-ja.

Kavački klan regrutovao je huligansku grupu koja im je omogućila bitan kontakt sa pojedinim predstavnicima vlasti. Na čelu ove grupe, poznate kao „Janjičari“, nalazio se Aleksandar Stanković zvani Sale Mutavi sve dok nije ubijen u oktobru 2016. godine.

Koliko su se ovaj crnogorski klan i domaći huligani zbližili, najbolje pokazuje šema kavačke grupe koju je izradila srpska policija, a do koje su došli novinari KRIK-a. Na njoj se Stanković i njegovi saradnici vode kao deo kavačkog klana.

Stanković je imao veze na visokim položajima u policiji. Bio je blizak Nenadu Vučkoviću Vučku, jednom od najbitnijih ljudi u Žandarmeriji. NJih dvojica su više puta zajedno uslikani na fudbalskim utakmicama.

Bitnije od toga, postoje dokazi o vezama ove grupe sa važnim političkim akterima.

Tako, član Stankovićeve grupe bio je obezbeđenje na inauguraciji predsednika Aleksandra Vučića 2017. godine sa koje su nasilno udaljili građane i novinare, kako je ranije otkrio KRIK.

Vučićev sin Danilo prijatelj je sa Aleksandrom Vidojevićem, poznatijim kao Aca Rošavi, koji je jedan od ključnih članova „Janjičara“. Vidojević se, poput Stankovića, u policijskoj bazi vodi kao pripadnik kavačkog klana, pokazuje šema ove grupe koju poseduje KRIK.

O bliskosti Vidojevića i Danila Vučića govore njihove zajedničke fotografije napravljene na različitim događajima i u različitim vremenskim periodima. Tako, 2018. su zajedno navijali na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji, na utakmici koju je reprezentacija Srbije igrala protiv Kostarike. U januaru ove godine uslikani su u Banja Luci, na proslavi Dana Republike Srpske. Novinari KRIK-a/OCCRP-ja došli su u posed još jedne, do sada neobjavljene fotografije, na kojoj Vučić grli Vidojevića u noćnom klubu. Nije poznato kada je ona nastala.

Predsednikov sin Danilo Vučić (levo) sa Aleksandrom Vidojevićem (u sredini) iz „Janjičara“

Još jedna veza Stankovićeve grupe i predsednika Srbije je Novak Nedić. Nedić je bio generalni sekretar Vlade dok je Vučić bio premijer i u to vreme je sa Stankovićem vežbao gađanje na vojnom strelištu – kako tvrdi Vojni sindikat Srbije. Advokatska kancelarija Nedićevog oca, Vojislava Nedića, na suđenjima je branila nekoliko pripadnika „Janjičara“.

Država ulazi u rat

Stankovićeve političke i policijske veze mogu da objasne reakciju vlasti na njegovo ubistvo.

On je likvidiran nakon treninga u teretani, kada je ušao u „audi a6“, sredinom oktobra 2016. godine u Beogradu. Za ubistvo niko nije optužen, ali se u izveštaju bezbednosne službe tvrdi da iza njegove likvidacije stoji škaljarski kriminalni klan.

Dan nakon Stankovićevog ubistva, srpski ministar policije Nebojša Stefanović održao je konferenciju za novinare na kojoj je rekao: „Objavljujemo rat ovoj vrsti mafije i u ovaj rat ulazimo bez zadrške i rezerve.“

Umesto neselektivne borbe protiv organizovanog kriminala, objavljeni rat deluje da je bio usmeren samo na jednu stranu. Nijedan bitan član kavačkog klana nije uhapšen u Srbiji. Naprotiv, policija se fokusirala na hapšenje „škaljaraca“ i njihovih saradnika iz grupe koju predvodi Filip Korać.

Prethodnih godina srpska policija u više navrata je hapsila pripadnike škaljarskog klana i time se hvalila u medijima: 10 članova ove grupe uhapšeno je u restoranu „Durmitor“ u Beogradu, a dvojica optužena zbog nošenja pištolja. Nekoliko članova optuženo je za iznudu novca u slučaju poznatom kao „Havana“. Uhapšen je i Marjan Vujačić, osumnjičen da je ubijao za račun škaljarske grupe. Protiv Koraća se vodila istraga zbog umešanosti u ubistvo, ali je ovaj postupak obustavljen.

Kada su novinari KRIK-a upitali ministra policije zbog čega se hapse kriminalci jedne strane, objasnio je da je razlog to što je „škaljarski klan aktivniji u Srbiji“.

„Ako njih ima stotinu, a ovih pet, pa naravno da ćemo više hapsiti od ovih stotinu“, rekao je Stefanović.

Provladini mediji u Srbiji su, takođe, više bili zainteresovani da izveštavaju o članovima škaljarske grupe i Koraću, nego o njihovim suparnicima. Lica ovih kriminalaca pojavljivala su se na naslovnim stranama tabloida, na kojima se čak tvrdilo da planiraju likvidaciju predsednika – tako je jednom na naslovnoj strani „Srpskog telegrafa“ pisalo da „žele Vučićevu glavu.“

U Srbiji se postupak vodio i protiv vođe škaljarskog klana Jovana Vukotića.

On je pre dve godine uhapšen u Turskoj, a zatim deportovan u Srbiju gde mu se sudilo jer je prilikom putovanja koristio lažni makedonski pasoš. Na suđenju je ispričao da je tako putovao jer je crnogorska policija njegovim neprijateljima prodavala informacije o tome kuda se kreće.

„Svaki put kad se nađem na teritoriji neke druge države, o tome biva obaveštena crnogorska policija, odnosno par policijskih funkcionera. Od strane njih, prodavane su informacije o mom kretanju kriminalnim grupama, zbog čega sam jednom čak izbegao smrt“, rekao je Vukotić na suđenju.

U Crnoj Gori se, inače, sudi bivšem pomoćniku komandira kotorske policije Zlatku Samardžiću da je članovima kavačkog klana odavao poverljive informacije.

„Doći ću za sirup“ – bila je poruka koju je Samardžić preko „Vajbera“ slao „kavčanima“ kako bi ih upozorio da se policija sprema da pretrese njihove stanove, piše u optužnici do koje je došao MANS. Tužilaštvo tvrdi i da je nakon hapšenja dvojice kriminalca, otvorio prozore između njihovih ćelija i omogućio im da pričaju i tako „usaglase odbranu“.

Šef „škaljaraca“ Vukotić je u februaru izručen Crnoj Gori u kojoj je pod istragom zbog pokušaja ubistva supruge vođe suparničke grupe, kao i njenih članova. Neposredno pre izručenja, kriminalni neprijatelji pokušali su Vukotića da ubiju u srpskom pritvoru – trovanjem hrane, o čemu je prvi izvestio N1.

Pad „škaljaraca“

Zajedno sa pritiskom koji na njih vrši policija, na „škaljarce“ su žestoko udarili i njihovi protivnici.

Suočeni sa ovakvim pretnjama, članovi klana napustili su Balkan i utočište potražili u drugim evropskim državama. Nekima, međutim, to nije pomoglo.

Serija ubistva nastavila se i u Španiji, Nemačkoj, Austriji, Holandiji i, najskorije, u Grčkoj.

Upravo događaj iz restorana u Atini, kada su u januaru ove godine ubijena dva bitna „škaljarca“ veliki je udarac za ovaj klan. Likvidirani su Stevan Stamatović – za kojeg BIA navodi da postoji sumnja da je ubio Saleta Mutavog – kao i Igor Dedović, koji je sa Vukotićem bio na čelu ovog klana.

U čitulji koju je u crnogorskim novinama Dedoviću dao najverovatnije Vukotić, piše: „Kume, tvoj odlazak nam daje još veću snagu da ne posustajemo.“

Dedovićeva smrt i Vukotić iza rešetaka ozbiljno su, deluje, oslabili škaljarski klan i napravili prazan prostor.

Među onima koji mogu da ga popune je Filip Korać sa svojom moćnom grupom. Nije poznato gde se Korać nalazi jer se do ove godine krio zbog poternice koju je za njim raspisala Srbija. Istraga zbog sumnje da je umešan u ubistvo je zatvorena, što je dovelo do velikog gneva predsednika Vučića koji je u januaru ove godine Koraća opisao kao jednog od najopasnijih ljudi u zemlji.

Nedaće imaju i suparnici.

Slobodan Kašćelan, jedan od vođa kavačkog klana, uhapšen je u decembru 2018. godine u Češkoj po međunarodnoj poternici koju je za njim raspisala Crna Gora, a potom i izručen ovoj zemlji. Sudi mu se da je organizovao kriminalnu grupu. Krajem prošle godine izašao je iz pritvora pošto je kao jemstvo založio imovinu vrednu pola miliona evra, ali mu je zabranjeno da napušta Kotor.

Koja je najnovija preporuka Kriznog štaba saznajte OVDE!

Izvor: krik.rs