Piše: Boško Ćirković Škabo
Ne bih da prejudiciram išta vezano za rezultate masovne manifestacije koju je struka dozvolila za nedelju ali mi se čini da je većina direktnih i indirektnih aktera iste sebi odredila domete koji su već postignuti samim tim određivaenjem. To nama, potencijalno influenserima i neizbežno konzumentima rezultata te manifestacije, daje šansu da uživamo u opušteno maštovitim potezima pred šou. Otuda i mogućnost da svedočimo Sergejevom maestralnom nizu živih studijskih improvizacija Crnog bombardera i Crnog G(r)uje (red naizmeničnih, red simultanih) ili napadu na titulu Mister mokre majice Vojvodine Nenada Čanka. De gustibus non est disputandum ali... Jedan je čovek neosporno podigao definiciju lepršavog stila na potpuno novi nivo i usput ovaplotio dečački san o pevačkon nastupu na Tašu... I to ne na plejbek, ko novokomponovane balkanske autotjun vedete... Bravo, druže Ivice, regionalni pioniru retrofuturizma!!! Mogao bih posvetiti naredna četri izdanja bloumne samo nabrajanju blistavih detalja kampanje „Mi stojimo postojano“. Od celokupnog bolje-rat-nego-pakt imidža (sa uočljivom eksJu t.j Balkan primamljivošću) preko insistiranja na prokletinji potencijalnijh izdajica svoje Domovine, zaključno sa kladioničarskim pančlajnom. Toliko sam impresioniran da čak žmurim na činjenicu da se, posle promptne kontrakampanje tabloidne vešmašine, Drug brutalno ogradio od genijalnih lokalaca koji stoje iza evgenijalnog „Za prave igrače: iz keca u dvojku“ koncepta.
Taj gerilski marketing koncept se toliko savršeno uklapa i nastavlja na stvarnost da ne može da ne dovede do njutnovskog zaključka o postojanju Časovničara. Globalističke finansijske korporacije, kao zvezda proizvod i izraz atlantičtičke imperije, su odavno svetsku ekonomiju spakovale u okvire džinovske kladionice. Sve veći broj obilka „hartija od vrednosti“ koje emituju ima pokriće isključivo u: pretnjama, obećanjima i proistekloj verovatnoći. Prevedeno na kolokvijalni govor: štampaju tikete. Kladionice u užem smislu su, uz JKP „Parking servis“, svakako najprofitabilnija preduzeća na ovom segmentu teritorije regiona. Pritom su dokazano otpornije i na KOVID19 od npr. kafića jer su zdravstveno bezbedno funkcionisale, čak služile i piće, dok ostali ugostiteljski objekti uveliko bejahu preventivno zatvoreni. Dakle, kultni status koji popularne kladže uživaju međ življem ovog dela Zapadnog Balkana je više nego opravdan, samim tim i dostojan gostovanja u propagandnim klipovima drugih branši.
Ali koncept ne staje tu jer, kako kažu angloamerički mudraci, „vreme je novac“ i „sve je u tajmingu“. Kad je bolje kladioničara podsetiti da bi mogao odigrati tiket od momenta kad već ima kintu u džepu? Još ako je upravo kanula stoja evra... Tajming #pokido! A tek poruka izmeću redova, za prave igrače: „Pazi, Miki, imaš neplaniranu stotku... Moš odigraš keca, to je sigurica. Ali de je tu uzbuđenje!? Da ne spominjemo da je kvota nikakva i da će brdo njih kuća svakako da natera da odigraju. Iz keca u dvojku, uz hendikep... Znaš kolko su crveni žilavi i namazani. Rizik postoji ali mošse zabode somić, opušteno...“ Poruka #prepokidala!!!
I poslednji nivo konceptualnosti tj. postkonceptualnost: ko celu manifestaciju finansira i aminuje... Da li se iko zapitao kako to Republika Srbija, u kojoj je jedino legalno sredstvo plaćanja RSD, svojim građanima volšebno obračunava pomoć u EUR!? Da se ne radi, ne daj Bože, o nekom novom spoljnom zaduživanju!? Nemoguće, to su radili samo oni prethodni. Imao sam čvrstu nameru da makar upotrebim neuzimanje u prilično sebične naučne svrhe empirijskog dokazivanja nekada popularnog stadionskog slogana. Ćale mi je bio najzadovoljniji kad sam se prijavio jer je konačno mogao da stane sa zvocanjem kako će njegov unuk svakako da vraća te dugove. Kakve dugove, kad ništa od toga stvarno ne postoji, matori!? Sve sami tiketi za kladžu. Srećom, ukazala se prilika da združim svoj tiket sa ekipom, te da ih materijalizujemo u konkretnu mašinu za konkretne ljude sa konkretnom nasušnom potrebom…
Ali neću dalje o tome da ne ispadnem Đilas, bednik jedan, sram ga bilo... Zamisli, dao stotku u humanitarne svrhe, za primer!? Može mu se kad je nakrao milijarde od sviju nas. I onaj Doktor Žujović, baraba i defetista, što poziva sve svoje ljude da pomognu nesposlušnicima koji su ostali bez prihoda. Kao da on može pomoći nekome ako ne pomognu ni „kec“ ni „dvojka“!? Same gluposti... I ko je video normalnog čoveka tetoviranog!? Sem Čede, on je baš fini momak.
Nego, ako čita neko kome treba pokidaši slogan u poslednjem času… Meni bi trebalo nešto kintice, pošto sam spičio onu stotku... Pazi, ovaj je dosta slojevit i zarazan... Koristi se urbani sleng a ima patriotski prizvuk, čak i kontinuitet sa čuvenim „Ako je Drina granica“... „Ako je administrativna LINIJA granica...“ Ko da stotku, šaljem kraj na mejl. Imam i ja nozdrve.
Pročitajte OVDE šta poručuju Srbi sa Kosova vlastima u Beogradu.
Izvor: Pravda
