Savet za borbu protiv korupcije podneo je u proteklih osam godina 40 izveštaja o sistemskoj korupciji, ali vlast na nijedan nije reagovala. U međuvremenu, Srbija je postala najkorumpiranija zemlja u Evropi. Jelisaveta Vasilić kaže da ova vlast, počev od premijera pa do predsednika države, nikada nije pokazala želju za borbom protiv korupcije.
Srbija je već godinama jedna od najkorumpiranijih zemalja u Evropi. Da li to znači da i sam vrh vlasti, mislim pre svega na vladu i predsednika države, svojim činjenjem ili nečinjenjem omogućavaju korupciju?
- Da, to kaže Evropska Unija a sa tim zaključkom saglasan je i Savet. Saglasna sam da je u svakoj sistemskoj korupciji umešana vlast i da svojim činjenjem ili nečinjenjem vlast omogućava korupciju - tvrdi Jelisaveta Vasilić.
Zašto Aleksandar Vučić nikada nije spomenuo borbu protiv korupcije iako je u proteklih osam godina njegove vladavine Srbija postala najkorumpiranija zemlja u Evropi?
- Gospodin Aleksandar Vučić je došao na vlast 2012. godine s predizbornim obećanjem da će se boriti protiv korupcije jer je za njega nulta tolerancija korupcije neophodna. Posle osam godina Srbija je s razlogom postala najkorumpiranija zemlja u Evropi, što znači da se predsednik države nije borio protiv korupcije pa zbog toga nije bilo ni razloga da spominje borbu protiv korupcije.
Verovatno ste čuli za priče da je "Vučić pošten, a da su većina oko njega korumpirani". Može li predsednik najkorumpiranije države da bude pošten čovek?
- Takve priče članovi Saveta uglavnom ne slušaju jer im je u radu potrebna objektivnost, a ne priča. U najkorumpiranijoj državi u kojoj nema demokratije o čemu govori EU, sigurno je da se radi o sistemu koji nameće vlast, to znači da postoji sumnja na sve iz vlasti da su sistemski korumpirani.
Vučić svojim izjavama često vrši pritisak na sud, on procenjuje ko je kriv, a ko nevin. Čemu vodi takvo ponašanje predsednika države?
- U Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima veoma je detaljno i dobro obrazloženo pravilo nezavisnosti pravosuđa, suđenje u razumnom roku i prekršaj pretpostavke nevinosti. Gospodin Vučić kaže da je najbolji student prava i morao bi da zna da je njegovo ponašanje u odnosu na pravosuđe potpuno nedozvoljeno. On nema pravo da prikuplja dokaze, da ceni dokaze, da utvrđuje ko je kriv a ko nevin, jer ovakvo ponašanje predsednika je ne samo kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima već i našeg Ustava koji je detaljno obradio ljudska prava svakog našeg građanina.
Da li ste nekada razgovarali s premijerkom Anom Brnabić o predlozima za suzbijanje korupcije?
- Od kako je za predsednijka vlade izabrana Ana Brnabić s njom je Savet održao samo jedan sastanak na kome se razgovaralo o sistemskoj korupciji i o načinu kako da se suzbije sistemska korupcija. Nakon toga, Savet je više puta tražio sastanak s njom da bi je upozorili na stalno povećanje sistemske korupcije, međutim, predsednica nije imala vremena za nas. Za sve vreme vlast, počev od premijera pa do predsednika države, nije pokazala želju za borbom protiv korupcije.
Da li vam to nešto govori o odnosu premijerke prema korupciji?
- Nezainteresovanost vlasti za borbu protiv korupcije proizilazi iz činjenice što je Savet uradio oko 40 izveštaja s preporukama o utvrđenim sumnjama na korupciju, međutim, nikada ni o jednom izveštaju nismo dobili povratne informacije ne samo u odnosu na izvršavanje preporuka, nego i na primedbe na sam tekst, tako da Savet ima sumnju da je bilo ko iz vlasti pročitao navedene izveštaje. Prema Strategiji to je bila obaveza Saveta, ali vlast nije bila zainteresovana da bilo šta preduzme.
Gotovo da nema ministra ili direktora nekog velikog javnog preduzeća o kome istraživački novinari nisu pisali s dokazima o umešanosti u koruptivne poslove. Međutim, sve je ostalo mrtvo slovo na papiru, policija, tužilaštvo i sud najčešće nisu reagovali. Može li se to objasniti?
- Savet pozdravlja zainteresovanost za istraživačko novinarstvo, naročito pozdravlja ona obaveštenja istraživačkih novinara koja predstavljaju vrstu uzbunjivanja kao što je uzbunjivanje za "Krušik". Savet nije iznenađen što niko iz vlasti nije reagovao na dokaze o umešanosti u koruptivne poslove ministara, direktora, naročito onih javnih preduzeća koja raspolažu enormnom javnom svojinom.
Kako niste iznanađeni, zar mi ne plaćamo organe koji treba da se bore protiv korupcije?
- Naš problem je što pre svega nemamo organe za borbu protiv korupcije jer Ministarstvo pravde koje je po strategiji imenovano organ za borbu protiv korupcije kao i Agencija za borbu protiv korupcije nisu tela koja su pokazala interes za tu borbu. Zaposleni u Ministarstvu pravde i Agenciji za borbu protiv korupcije su lica koja pripadaju vladajućim strukturama koje predstavljaju vlast pa kako onda mislite da se navedena tela bore protiv korupcije kada su u stalnom sukobu interesa.
Ali kako da verujemo da je ministru vojske stan kupila tetka iz Kanade, ili da otac ministra policije ne trguje oružjem, ili da je PKB prodat po tržišnoj ceni...
- Jasno je da tim tvrdnjama ministra niko ne veruje jer kada se radi o prometu novca u svim zemljama to ide javno, zvanično preko banaka da bi se sprečilo pranje novca. Samo kod nas je dozvoljeno ministru da govori neistinu koja vređa razum. Naš problem je što mi, između ostalog nemamo instituciju za gonjenje krivičnih dela, što bi trebalo da bude tužilaštvo i policija, ali kod nas takvi organi kao da ne postoje. Savet je obrađivao problem trgovine oružjem, međutim reakcija predsednika države na jasne podatke o trgovini oružjem bila je "pa šta".
Vlast hapsi lekare zbog primanja mita od 200-300 evra, i istovremeno gradi sistem koji počiva na velikoj korupciji u svim oblastima. Kako to objasniti?
- U našoj zemlji nema borbe protiv sistemske korupcije, što znači nema borbe protiv korupcije koju vlast osmišljava kao sistem, ali se zato po tabloidnim medijima piše o sitnom mitu koji predstavlja 200-300 evra. Ne želim da kažem da je mito zato što je sitan dozvoljen, i da je ovakva sitna korupcija dozvoljena, ali sigurno da je po posledicama sistemska korupcija neuporedivo ozbiljnija jer se odnosi na veoma veliku vrednost koja se preliva iz javne u privatnu svojinu.
LJudi se sve ređe odlučuju da prijave slučajeve korupcije jer ova vlast hapsi čak i uzbunjivače, imamo primer Aleksandra Obradovića iz "Krušika", samo da bi prikrila svoje koruptivne poslove. Kako to komentarišete?
- Tačno je da je neprimerena reakcija vlasti u odnosu na uzbunjivače kada se radi o sumnji na korupciju njihove rodbine, prijatelja, odnosno lica koja su bliska vlasti, ali to ne znači da pravosuđe ne može da utiče na ponašanje vlasti prema uzbunjivaču jer prema našim propisima i propisima zapadnih zemalja uzbunjivači moraju da imaju potpunu zaštitu. Prema tome, Aleksandar Obradović bez obzira što predsednik države trvrdi da on nije uzbunjivač, ima pravo da dobije od pravosuđa tu zaštitu.
Da li će se vaš Savet baviti izgradnjom spalionice u Vinči? Gradska vlast je odustala od projekta vrednog 200 miliona evra i potpisala novi ugovor koji će Beograđane koštati preko milijardu evra.
- Savet se bavi svim onim slučajevima iz kojih posumnja da se radi o sistemskoj korupcijii. Sve afere o kojima se govori u društvu, Savet je obrađivao kroz izveštaje naročito u izveštaju "Vladavina prava kao osnov borbe protiv sistemske korupcije". Prema tome, Savet će se sigurno baviti spalionicom u Vinči, ali tek kada dobije dokaze iz kojih proizlazi sumnja na korupciju. Najveći problem Saveta je što vlast sakriva dokaze i što dokazi, informacije i dokumentacija nisu dostupni Savetu. Naročito nisu dostupni ugovori koji su zaključeni između naše države i inostranih investitora u kojima se regulišu odnosi po osnovu javno-privatnog partnerstva.
Čemu služi Savet za borbu protiv korupcije? Pitam jer ne znam koji su efekti vašeg rada, s obzirom da vam institucije ne dostavljaju podatke i ne reaguju na vaše izveštaje?
- Savet za borbu protiv korupcije je savetodavno radno telo Vlade, koje sagledava aktivnosti u borbi protiv korupcije, predlaže mere koje treba preduzeti u cilju efikasne borbe protiv korupcije, prati njihovo sprovođenje i daje inicijative za donošenje propisa, programa i drugih akata i mera u toj oblasti. Savet blagovremeno ukazuje Vladi na uočene pojavne oblike korupcije i ukazuje na propuste u mehanizmima borbe protiv kourpcije.
Za ovih osam godina podneli ste 40 izveštaja o sistemskoj korupciji, a mogli ste i 4.000. Sve bi bilo uzalud, jer i na taj mali broj nije bilo reakcija iz vlasti.
- Moram da vas demantujem da je 40 izveštaja o sistemskoj korupciji malo. Nijedan izveštaj Savet nije dostavio vlasti bez prethodno sprovedenog dokaznog istraživanja da bi utvrdio da li postoje osnovi sumnje u korupciju. Prihvatam vaše navode da je bilo uzalud, ali ako pogledate stav Evrope, jasno je da je i Evropa sticala svoje mišljenje o korupciji kod nas i na osnovu naših izveštaja.
Da li su sve vaše kolege iz Saveta zaista posvećene otkrivanju korupcije?
- Savet je radio sa pet članova iako smo po propisima imali pravo na 13 članova. Uredno smo obaveštavali Vladu da se izvrši izbor novih članova Saveta i predlagali smo lica koja bi svojom stručnošću i iskustvom pomogli da se utvrđuju osnovane sumnje na korupciju, međutim, Vlada nije imenovala lica za članove Saveta, blagovremeno.
Novi članovi su ipak izabrani pre tri godine. Da li oni imaju iskustva u borbi protiv korupcije?
- Vlada je 2017. godine izabrala dvojicu novih članova, ne iz reda onih koje smo mi predlagali, nego lica koja se nikada nisu bavili korupcijom. Moje viđenje je da su izabrana lica, odnosno novi članovi Saveta bili ranije ili su i sada članovi SNS i da su u Savet birani da bi sprečavali odnosno ometali borbu protiv korupcije jer nam u tom radu nisu pomogli. Vlast nije izabrala profesore LJubodraga Savića i Lepu Karamarković za članove Saveta, iako ih je Savet predložio za članove jer su to lica koja su se u svojoj praksi dokazali kao nezavisni i izuzetni stručnjaci.
Imate li osećaj da postoji namera izvršne vlasti da ugasi Savet za borbu protiv korupcije ili pak da potpuno obesmisli rad tako što bi za većinu članova imenovala ljude koji su pod njenom kontrolom?
- Kod odgovora na prethodno pitanje proizilazi da je očigledna namera izvršne vlasti da ugasi Savet, odnosno da obesmisli njegov rad jer je izbor ova dva člana bio samo početak imenovanja ljudi koji su pod kontrolom vlasti - završila je Jelisaveta Vasilić.
Predaja Kosova je spremna! Srbija je švedski sto, a Vučić konobar koji uzima bakšiš! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: direktno.rs
