Ovo tvrde pojedini sagovornici Danasa, a slično glasi i izjava Aljbina Kurtija, lidera Samoopredeljenja, da se nastavak dijaloga upravo i odvija na zahtev Srbije.

„Nastavak dijaloga je u skladu sa zahtevima Srbije – i vremenski i sadržajno. Datum sastanka 27. juna je zato što dolazi posle 21. juna kada se u Srbiji održavaju izbori i 24. juna kada Vučić odlazi u Moskvu na susret sa Putinom“, napisao je Kurti na Fejsbuku.

Susret srpskog i takozvanog kosovskog predsednika Hašima Tačija u Beloj kući najavio je svojim tvitom specijalni izaslanik predsednika SAD Ričard Grenel u ponedeljak uveče po našem vremenu. Prethodno je iz Vučićevog kabineta medijima prosleđeno saopštenje da je predsednik Srbije telefonom razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, uoči prisustva na paradi u Moskvi.

Grenel je u tvitu napisao da je „dobio uverenja od vlada (tzv.) Kosova i Srbije da će privremeno zaustaviti kampanju povlačenja priznanja, odnosno zahteva za članstvo u međunarodnim organizacijama, kako bi se 27. juna sastali u Beloj kući i raspravljali o dijalogu“. Grenel je istakao da će se, ako neka od strana ne bude zadovoljna razgovorima 27. juna, vratiti na status kvo. „Kao što smo uporno govorili, moramo najpre da obezbedimo ekonomski rast. To je fokus. Radujem se ovim razgovorima“, naveo je Grenel.

Ivica Dačić, šef diplomatije, koji je prethodnih dana opovrgavao tvrdnje da je Beograd obustavio kampanju otpriznavanja okupirane srpske pokrajine, sada je rekao da je do toga došlo zato što je i Priština obustavila prijavljivanje za članstvo u međunarodnim organizacijama.

Do ovog razvoja situacije došlo je istovremeno kada se očekivala u Beogradu i Prištini poseta novoimenovanog predstavnika EU za pregovore Beograda i Prištine Miroslava Lajčaka.

Kosovsko pitanje nije bilo tema dosadašnje kampanje, međutim poslednjih dana predsednik Srbije se češće osvrtao na tu temu, naročito kroz pitanja novinara. Na taj način, Vučić je kosovsku temu uvlačio u kampanju verovatno znajući da neće moći da izbegne susrete sa zvaničnicima lažne države koji će uslediti vrlo brzo posle glasanja 21. juna. Međutim, može se pretpostaviti da je Vučiću zbog njegovog biračkog tela u kampanji više odgovarala priča o odlascima, susretima i telefonskim razgovorima sa Moskvom.

Dušan Janjić, glavni odgovorni urednik Bete, kaže da se vest o putu u Vašington neće odraziti na kampanju niti izborne rezultate.

– Vučić već nekoliko nedelja priprema ovu situaciju. U više navrata je rekao tri stvari. Prva je da nećemo ući u EU ukoliko ne rešimo odnose sa (tzv.) Kosovom. Drugo, da EU ostaje naš spoljnopolitički prioritet. I treće da će se to pitanje rešiti onda kada prestanu sučeljavanja Brisela i Vašingtona na temu Kosova. To je poruka koja glasi: „Ne zavisi od nas a mi moramo da prihvatimo to što se traži.“ On polako priprema teren a opozicija je isuviše slaba da bi to iskoristila u kampanji protiv njega. Upravo opoziija nema ni jedinstven stav oko Kosova. Ona je svesna da ne može da smeni Vučića bez podrške Brisela i Vašingtona a njihov stav o okupiranoj srpskoj pokrajini se zna. Tako da bi bilo loše po njih da forsiraju priču ne damo Kosovo u završnici kampanje. To su razlozi zbog kojih mislim da se sasatanak u Beloj kući neće odraziti na kampanju – objašnjava Janjić.

Upitan hoće li lažna država narednih dana postati jedna od glavnih tema kampanje, politički analitičar Dragomir Anđelković odgovara da neće.

– Bio bih srećan kada bi se Kosovo nametnulo kao jedna od važnih tema i kada bi opozicija tu temu koristila i nametnula je kao važnu. Tada bi vlast morala da se bavi više tom temom, jer je sa stanovišta naših nacionalnih interesa dobro da Kosovo bude jedna od važnih tema. Ali, plašim se da ni vlast niti opozicija na tim temama neće previše insistirati. Jer politički činioci kod nas, bili na vlasti ili u opoziciji, isuviše vode računa o tome da se ne zamere nekom na Zapadu – zaključuje Anđelković. Predstavnici stranaka koje učestvuju u glasanju i onih u bojkotu uglavnom su suzdržani u komentarima na poziv u Vašington.

Vučić: Priznavanje neće biti tema

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je juče da priznavanje terorističke tvorevine kao države neće biti tema u Vašingtonu, niti će dozvoliti da bude. On je rekao da će se tek videti da li će takozvano Kosovo da poštuje ono što je rekao američki izaslanik Ričard Grenel o nekandidovanju u međunarodne organizacije, jer četiri godine to nije prihvatalo. On je, u izjavi novinarima u Čačku, istakao da su Amerikanci rekli da će se u Vašingtonu razgovarati samo o ekonomiji, i priznanje nezavisnosti Kosova neće biti tema, a da je do sada 50 puta razgovarao i sa Grenelom i sa izaslanikom EU Miroslavom Lajčakom.

Tači sa Lajčakom

Hašim Tači trebalo je juče po podne da se sastane sa Miroslavom Lajčakom u Prištini. Lajčak je juče krenuo iz Švajcarske na Kosovo, mada je bilo najavljeno da će stići preksinoć, ali je došlo do komplikacije sa letovima iz Ciriha, preneli su mediji. Tači je ranije davao izjave u stilu da nema šta da priča sa Lajčakom, međutim juče je izjavio da će njegov tim kontaktirati sa timom specijalnog predstavnika, kako bi shvatio razloge njegove posete. Tači smatra da Lajčak mora da ispuni dva uslova, da iskaže svoj stav o viznoj liberalizaciji Evropske unije i lažne države, kao i to da li će kao državljanin Slovačke, koja ne priznaje terorističku tvorevinu, da ga tretira kao državu.

Reagovanja

Rada Trajković, političarka sa Kosova i Metohije: Amerikanci ne zovu u Belu kuću ako Beograd i Priština nisu već videli sporazum i prihvatili da ga potpišu. Ono što je za nas problem jeste da se to održava 27. juna, uoči Vidovdana, možda baš na Vidovdan, s obzirom na vremensku razliku. Mi ne znamo šta je u tom dokumentu… Hašim Tači pokušava da izdejstvuje aboliciju za ratne zločine, a da su Vučić i Trampova administracija spremni da mu to daju. Prema njenom sudu, Vučić je u razgovoru sa Putinom pokušao da izdejstvuje podršku za dogovor u Vašingtonu.

List Volstrit žurnal: Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp se nada postizanju dugoročnog mirovnog sporazuma između Srbije i Kosova u regionu, koji je prostor za rivalitet supersila, kako bi unapredio kredibilitet svoje spoljne politike, prenosi FoNet.

Boško Obradović, lider Dveri: Bojkot predstojećih parlamentarnih izbora jedan od načina da se Kosovo zadrži u sastavu Srbije. Uslov za razgraničenje je priznanje lažne države Kosovo… Pravoslavne države bi trebalo da formiraju savez, da bi zaustavile albansku i migrantsku pretnju. Treba ujediniti sve patriotske snage, radi očuvanja Kosova u sastavu Srbije.

Kosta Čavoški, akademik: Zvaničnici Srbije nije trebalo da u Briselu zaključuju sporazume sa Prištinom, jer su svi u interesu kosovskih Albanaca.

Slobodan Samardžić, bivši ministar za KiM: Tema sastanka u Vašingtonu biće šta i kako dati Vučiću da bi mogao manipulisati srpskom javnošću.

Slobodan Antonić, sociolog: Kosovo nije teret za građane Srbije, već su teret političari koji vode kapitulantsku politiku.

Miroslav Parović, Narodni blok: Aljbin Kurti, iako ima podršku na Kosovu od 40 odsto, vrlo lako se odrekao vlasti koju sada čine ljudi ratne prošlosti i Srpska lista i koji će potpisati sporazum sa Srbijom.

Peter Stano, portparol EU: Briselski dijalog je glavna platforma za Srbiju i Kosovo i da je cilj da se približe konačnom dogovoru i napreduju na evropskom putu. Upitan da li se odvijaju dva paralelna procesa pregovora u Briselu i Vašingtonu, on je rekao da su interpretacije slobodne, ali da EU posreduje u dijalogu dve strane od početka i da pozitivno vide sve što će stvari pomeriti ka napred.

Aleksandar Šešelj, radikal: Srbija mora da zahteva da se pregovori o Kosovu budu vraćeni u Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija da se u te pregovore uključi Rusija.

Aleksandar Šapić, SPAS: Svako ko pokuša srpskom narodu na arogantan način da objasni da je jedino pravo rešenja problema njegovo rešenje niti ima previše pameti, niti zaslužuje da vodi narod u budućnosti.

Pogledajte OVDE snimak naprednjačkog zatiranja Srbije!

Izvor: Danas