Šapić kaže da ne bi podržao promenu Ustava Srbije u parlamentu ukoliko bi se priznala nezavisnost Kosova.
"To može samo narod. Ako narod odluči da se dobrovoljno odrekne dela svoje teritorije, ja onda tu ne mogu ništa", poručuje Šapić.
Lider partije koja je, prema preliminarnim rezultatima osvojila 3,64 odsto glasova na parlamentarnim izborima u Srbiji 21. jula, kaže da se u spoljnoj politici ne razilazi mnogo od aktuelne vlasti.
Smatra da su odnosi sa Rusijom deo kulturne i istorijske baštine, da se odnosi sa Kinom kvalitetno gaje i da treba da se popravi odnos sa SAD.
"Nisam ni rusofil, nisam ni evrofanatik, a nisam ni evroskeptik zaista", naveo je Šapić.
Aleksandar Šapić je bivši reprezentativac u vaterpolu i nekadašnji funkcioner Demokratske stranke. Predsednik je beogradske opštine Novi Beograd od 2012. godine.
U julu 2018. osnovao je Srpski patriotski savez – SPAS i izabran je za predsednika te političke organizacije.
Ne isključujete mogućnost da budete u novoj Vladi ukoliko dobijete takav poziv i ukoliko se poklope strateški interesi sa Srpskom naprednom strankom. Koji bi to strateški interesi bili?
- Videćemo, prvo da li će me neko zvati. Takav je odnos snaga da Srpskoj naprednoj stranci nije potreban niko. A ta rečenica da ne isključujem mogućnost, način na koji ste je postavili mi deluje kao da je to neprirodno i nelogično. Ja mislim da se svako ko se bavi politikom, valjda bavi da bi došao u priliku da svoju politiku sprovede i ostavi nešto iza sebe.
Ako je pitanje da li bi samo zarad funkcije, apsolutno ne i ja mislim da sam to pokazao godinama unazad jer ako postoji neko ko je prostora za takve vrste dogovora imao, mislim da sam to bio ja godinama unazad, pa sam sedeo na Novom Beogradu na najnižem nivou vlasti i ni sa kim se nisam ništa dogovarao zarad funkcije.
Ja ako budem dobio priliku da budem deo neke vlasti, a da ne pređem preko svojih ljudskih i političkih načela i da ostavim nešto iza sebe, ja ću biti deo toga. Ukoliko bude bilo koji od ova dva uslova prekršen, ja deo toga neću biti. Ja to nikada nisam krio svih ovih godina.
Hajde da onda pričamo o vašim političkim stavovima. Vi kažete da ne biste priznali nezavisnost Kosova. Od Beograda se očekuje postizanje sporazuma sa Prištinom. Koju vrstu podrške biste vi bili spremni u tome da pružite Aleksandru Vučiću u parlamentu?
- Postavili ste mi pitanje da nisam spreman da priznam nezavisnost Kosova, da nisam. Ali mi niste rekli da se od Beograda očekuje da prizna nezavisnost Kosova, nego postizanje sporazuma.
Ja vas pitam koju vrstu podrške biste vi dali?
- Pa ne znam. U ovom momentu mislim da niko ne može nikome da da bilo koju vrstu podrške koja se tiče statusa. Jer status ne može da se dovodi u pitanje pošto je status direktno suprotan Ustavu Republike Srbije, jel tako? Svaka druga vrsta razgovora, svaka druga vrsta dogovora, svaka druga vrsta komunikacije, svaka druga vrsta relaksiranja odnosa, svaka druga vrsta koja bi pomogla ljudima na toj teritoriji da bolje žive, rade, da budu uspešniji, uvek sam za to bio otvoren. Ono što mislim da je dobro ja ću podržati iako ne budem deo vlasti.
Da li biste, na primer, podržali u Parlamentu promenu Ustava ako bi se to radilo zbog Kosova?
- Ako treba da dignem ruku da se promeni Ustav da bi se priznala nezavisnost, moj odgovor je ne. To može samo narod. Ako narod odluči da se dobrovoljno odrekne dela svoje teritorije, ja onda tu ne mogu ništa. Ako pitate da li bih ja digao ruke dobrovoljno za nezavisnost Kosova, ne. Sada, ukoliko budemo uslovljeni, e to je već druga priča. Ako vam neko preti vojnom silom, ako vam neko preti ozbiljnim ekonomskim merama, e to je nešto što opet moramo da iznesemo pred narod. Oni moraju da znaju čime ih neko uslovljava.
Jednom ste rekli da nemate mnogo toga da zamerite vlasti kada je u pitanju spoljna politika. Šta je to što im zamerate?
- Ima mnogo stvari od oblasti do oblasti sa kojima se ne slažem, a najmanje toga ima u spoljnoj politici, iskren da budem. Mislim da spoljnu politiku, način na koji je vode ljudi koji rukovode ovom zemljom u poslednjih par godina, sumnjam da bi neke mnogo različite stvari i ja sam uradio.
To znači kada je u pitanju odnos prema, recimo, Rusiji, Kini, Sjedinjenim Državama, da ne biste različito postupili?
- Ne bih. Barem ako ja dobro percepiram stvari. Moj utisak je da se naše istorijske, bratske i pravoslavne veze sa Ruskom Federacijom održavaju i one moraju da se održavaju jer je to deo naše kulturne, istorijske i bilo koje druge baštine. Da se odnosi sa Kinom, koja je sve jača i jača ekonomska sila sveta i pitanje je dana kada će možda i formalno postati najjača, da se one kvalitetno gaje, a da se pokušava odnos sa Sjedinjenim Američkim Državama popraviti koliko je god to moguće, jer je on značajno narušen naročito devedesetih godina.
Kada govorite o članstvu u Evropskoj uniji, kažete između ostalog i da treba videti da li se to isplati, ako jednoga dana dođemo do toga da postanemo član. Da li to možda iz vas govori evroskeptik?
- Iz mene govori srpski patriota kome je interes Srbije i sprskog naroda na prvom mestu. Koji nema ništa protiv bilo koje evropske države ili Evropske unije. Evropska unija je i dan danas u Evropi najbolje mesto za život. Tu nema nikakve dileme.
E samo je pitanje da li uslovi pod kojima bi mi ušli tamo i da li ono što nam se nudi bi učinilo i Srbiju boljim mestom za život nego što je danas. Ako bi, ja sam za ulazak u Evropsku uniju, nemam ništa protiv toga.
Jedino što nisam, da ulazak u Evropsku uniju nama poremeti neke naše druge odnose i neke naše druge mogućnosti, koje bi omogućile srpskom narodu i državi Srbiji da živi dovoljno dostojanstveno ili približno onako kako žive drugi evropski narodi. Tako da zaista sam tu maksimalno otvoren. Nisam ni rusofil, nisam ni evrofanatik, a nisam ni evroskeptik zaista.
Kada je u pitanju regionalna politika da li biste nešto drugačije radili u odnosu na to kako se ponaša aktuelna vlast?
- Suštinski ne. Jako mi je drago što se poslednjih par godina radi upravo na poboljšanju odnosa sa našim narodom u regionu. Mislim da to ne treba da krijemo. Iako ja smatram da bi država daleko veći, bolji i kvalitetniji kontakt da ima, tu se razlikujemo, tu mislim da je naša država zakazala, sa našom dijasporom ne samo u regionu nego širom sveta.
Nema razloga i ne smemo da se mrzimo sa našim komšijama. Meni se čini da nije ova vlast, poslednjih godina, činila previše, da bi pokvarila odnose sa zemljama u regionu. Ja mislim da je to dobro. Takav je moj utisak. Normalno, ako slušate Crnogorce, Hrvate oni će možda reći suprotno, ali moj utisak nije takav. I ono što me boli to je odnos sa Crnom Gorom jer Crnogorce doživljavam kao deo svog naroda ili najbratskiji mogući narod. I to me boli i zaista se nadam da će ta situacija da se smiri.
Šta znači politika pravog patriotizma kako vi deklarišete politiku Srpskog patriotskog saveza?
- Evo sve ovo što sam do sada govorio. Mislim da je to pravi patriotizam. A to znači da volite svoje, da se ne stidite to da kažete.
Ja sam za jednu maksimalno racionalnu politiku, politiku kojom volimo sebe, poštujemo sve druge i gradimo što bolje prijateljske odnose sa svima.
Kako objašnjavate to što se na vašoj izbornoj listi našao general Vojske Republike Srpske u penziji Svetozar Andrić protiv koga je Fond za humanitarno pravo podneo Tužilaštvu za ratne zločine 2018. godine prijavu za ratne zločine u BiH.
- Protiv onoga protiv koga je Fond za humanitarno pravo iz Srbije podneo bilo koju vrstu krivične prijave znači da je taj čist i pošten čovek. To mislim o Fondu za humanitarno pravo.
Svojevremeno ste se slikali sa haškim osuđenikom Veselinom Šljivančaninom.
- Pa?
Da li je patriotizam možda za vas i negiranje onoga što se dogodilo 90-ih godina?
- Ne. Sve što se dogodilo 90-ih godina i gde god su stradali ljudi, naročito nedužni ljudi, bez obzira na naciju ili veru je zločin. I svako ko je počinio bilo koju vrstu zločina, bez obzira na poreklo, naciju ili veru, treba za to da odgovara. I tu nemam nikakvu dilemu. Što se tiče gospodina Šljivančanina konkretno, ili svakog drugog učesnika, ja ne znam tačno i ne mogu da znam jer nisam tamo bio prisutan niti imam dokaze…
Ali čovek je osuđen.
- Od Haškog tribunala. Haški tribunal me baš nije ubedio na osnovu svojih različitih presuda da su njihove presude objektivne. Ne kažem da su sve netačne i neobjektivne.
A šta je onda bila vaša poruka te slike sa Šljivančaninom?
- Pa, ništa. Slikao sam se sa čovekom, našao sam se na događaju nije ni važno kod koga sam bio, slikao sam se sa čovekom, pozdravio ga. Ja želim da verujem da on nije počinio ratne zločine, koliko sam čak shvatio i to za šta je osuđen ne stavlja mu se na teret da je ubijao ljude. On je bio tada na ratištu u tim teškim vremenima. Ukoliko je počinio, evo ja sad otvoreno kažem, bilo koji zločin nikada ga ne bi branio. Ne njega, da mi je rođeni otac, da je počinio zločin, ne bih ga branio. Ali Haški tribunal mene u to nije ubedio i ja nisam imao razlog da se sa čovekom ne slikam jer ja ne znam da li je on počinio ratni zločin.
Koliko je SPAS desno orijentisana partija?
- Ja nas ne bih nazvao desničarskom strankom iako nas guraju tamo. Ja bih nas nazvao jednom patriotskom organizacijom, maksimalno racionalna, pragmatična, otvorena i fokusirana na interes države Srbije i srpskog naroda šta god to značilo.
Kako doživljavate to što vas mnogi ne vide kao pravu opoziciju SNS-u?
- A šta znači reč prava opozicija. Ako mi kažete jedinice mere prave opozicije osim da niste deo vlasti, a ja nikad nisam bio deo vlasti, ili da je to način političke borbe, to mogu da prihvatim.
Mislim da ne postoji političar na srpskoj političkoj sceni danas koji uzima više glasova Srpskoj naprednoj stranci od mene. Mislim da ne postoji političar koji na broj ljudi koji izlaze na izbore, a to je Novi Beograd, koji je pobedio Srpsku naprednu stranku, evo, sada će biti i treći put. Za sto glasova – za sto glasova. U izlaznosti koja je bila katastrofalna za one koji nisu deo vladajuće većine, pošto na Novom Beogradu nije izašlo 35 hiljada u odnosu na prošle izbore, pa sam ih pobedio.
E sad, ako su to jedinice mere onda sam ja najveće opozicija koja postoji ovoj vlasti. Ako su jedinice mere koliko se dernjate, koliko vičete, koliko ovo, koliko ono, a ne možete jednu loptu u gol da ubacite, onda se slažem da nisam prava opozicija.
Pročitajte OVDE kako se kralo na izborima u Srbiji.
Izvor: Radio Slobodna Evropa
