Od sedam kandidata za moguću vakcinu koji se, prema navodima Svetske zdravstvene organizacije nalaze u drugoj fazi testiranja, tri su iz kineskih, a dva iz američkih istraživačkih instituta.
Bela kuća namerava da uloži deset milijardi dolara u testiranje, proizvodnju i kupovinu jedne ili više vakcina. U okviru takozvane operacije Varp Spid, do januara 2021. trebalo bi da na raspolaganju bude najmanje 300 miliona doza vakcine. U toj operaciji učestvuje šest američkih farmaceutskih kompanija i britansko-švedski koncern Astrazeneka.
Operaciju vodi američki general Gustave Perna, u okviru američkog Ministarstva zdravlja. Tokom saslušanja pred Senatom prošle nedelje, Perna je rekao da su Sjedinjene Američke Države „spremne da sarađuju sa svakom zemljom koja pri razvoju vakcine ili lekova pruži informacije ili kooperaciju“. Ali Kina ne spada u te zemlje, jasno je poručio američki general.
Vesti o uspehu i upozorenja hakera
Farmaceutska kompanija Moderna iz Masačusetsa je još sredinom marta prva započela s kliničkim studijama, a preliminarni rezultate objavljeni su sredinom maja. Već sredinom jula moglo bi da se započne s proizvodnjom, navela je ta kompanija.
Nedelju dana nakon tih vesti, američka obaveštajna agencija FBI i američka agencija za kibernetičku odbranu upozorile su na moguće hakerske napade iz Pekinga s ciljem da se dođe do američkih istraživačkih rezultata koji imaju veze s vakcinom protiv korona-virusa. Senator Rik Peri te optužbe je ponovio. Jedna portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova na to je reagovala ovako: „Neka – molim lepo – pokaže dokaze za tvrdnju da Kina sabotira zapadna nastojanja da se razvije vakcina. Ne mora uopšte da se stidi“.
Dejvid Fidler kaže da ne sumnja u to da „Kina i druge zemlje pokušavaju da dođu do informacija o aktivnostima američkih kompanija i organizacija u vezi s pandemijom, među njima i do informacija o razvoju vakcine.“ Ne bi ga, dodaje, iznenadilo ni to da i Sjedinjene Američke Države vrše kibernetičku špijunažu protiv kineskih istraživačkih aktivnosti.
„Rame uz rame s čitavim svetom“
Kina, zemlja u kojoj se novi korona-virus prvo pojavio, još u januaru je objavila informacije o genomu tog virusa. Ta zemlja razvijanje cepiva predstavlja kao „odlučnu borbu“ koju vodi „rame uz rame“ s čitavim svetom.
U martu je kineska firma Cansino, u saradnji s kineskom Akademijom za vojne nauke, objavila da je postignut prvi uspeh pri testiranju njihovog kandidata za vakcinu. U međuvremenu 500 ljudi u jednoj bolnici u Vuhanu učestvuje u drugoj fazi testiranja. Protekle nedelje je i firma iz Pekinga Sinovac objavila da je postigla pozitivne rezultate nakon probnog vakcinisanja 743 ljudi.
Čang Lung Đi, direktor laboratorije u Šenženu, koja takođe radi na razvoju vakcine, kaže: „Zahvaljujući sopstvenoj ekspertizi na području molekularne medicine, Kina bi mogla da pretekne SAD u trci za vakcinom protiv Kovida 19.“ Ali Kina, dodaje, i dalje zavisi od uvoza visoke tehnologije za masovnu proizvodnju vakcine, zbog čega joj je potrebna pomoć iz inostranstva.
Solidarnost i sopstveni interesi
Tokom jednog sastanka Svetske zdravstvene organizacije maju, kineski predsednik Si Đinping rekao je da će njegova zemlja staviti na raspolaganje vakcinu kao „globalno javno dobro“. Time se Peking izdvaja od SAD koje se nisu priključile rezoluciji Svetske zdravstvene organizacije u kojoj stoji da bi vakcinu trebalo staviti na raspolaganje „fer i pravedno“.
Šef američke ustanove, koja je uključena u istraživanja oko vakcine, rekao da bi svaku razvijenu vakcinu trebalo staviti na raspolaganje onima kojima je ona najpotrebnija.
„I SAD i Kina sigurno znaju kako da delotvornu i sigurnu vakcinu stave tako na raspolaganje, a da ona služi i njihovim nacionalnim interesima“, ističe stručnjak za zdravstvenu politiku Fidler. A finansijski lošije stojećim državama verovatno je jasno da će pristup nekoj kineskoj ili nekoj američkoj vakcini biti povezan s političkim uslovljavanjima, dodaje. Međutim, ističe Fidler, ovo je prvi put da se razvoj neke vakcine protiv povezuje s geopolitičkim strategijama. „Zato je ishod svega toga otvoren“.
„Fokus na Kinu i SAD je promašen“
Kina i SAD, međutim, nisu jedine zemlje koje grozničavo tragaju za vakcinom. Osim toga, ta dva velika suparnika ne sarađuju jedan s drugim, iako imaju saradnju s trećim zemljama.
Oko 120 kandidata za vakcinu se u ovom trenutku testira u svetu, između ostalog i u Nemačkoj. Tvrtka Curevac iz Tibingena je tako započela s prvom fazom testiranja. Nemačka vlada uložila je 300 miliona evra u tu firmu nakon što je vlada SAD ranije takođe iskazala interes za Curevac. „S obzirom na veliki broj projekata za razvoj vakcine u različitim zemljama i na različitim kontinentima, ne računamo s globalnim sukobima oko raspodele“, kaže Han Štojtel, predsednik Saveza istraživačkih farmaceutskih preduzeća u Nemačkoj. „Pre smatramo da će se s vakcinacijom započeti manje-više istovremeno u više zemalja.“
Potrebno mnogo učesnika
Tako je, na primer, kandidat za vakcinu britansko-švedskog farmaceutskog koncerna Astrazeneka razvijen u saradnji s Univerzitetom Oksford, a kliničke studije izvode se u Brazilu. U cilju proizvodnje milijardu doza vakcine koje su namenjene zemljama u razvoju, taj koncern je početkom juna obezbedio usluge indijskog proizvođača Serum institute. Već krajem 2020. bi 40 odsto tih doza trebalo da bude na raspolaganju – uz pretpostavku da se vakcina pokaže kao delotvorna i bezbedna.
„Nije od posebne važnosti koje preduzeće ili javno-privatno partnerstvo će prvo dobiti dozvolu za proizvodnju vakcine ili pak iz koje zemlje će ona stići“, kaže Han Štojtel iz VFA. Mnogo važnije je, kaže, da dozvolu dobije više vakcina i da se one u dovoljnoj meri proizvedu u skorije vreme. Samo tako će moći da bude pokrivena potražnja u čitavom svetu.
Pročitajte OVDE da li će biti potpisan novi ugovor između Rusije i Turske o kupovini sistema S-400.
Izvor: Dojče vele
