Kao i pred svake izbore, tako se i pred ove vodi priča o tome koliko poslanici i stranke dobijaju i koliko će tek para da dobiju za svoj rad. Mada stranke dobijaju neuporedivo više para od poslanika, često je novac koji dobijaju poslanici u prvom planu. Tu se izdvajaju dve škole mišljenja.
Najpre: poslanici su previše plaćeni. Teško je suprotstaviti se ovom stavu. Ako bi Skupština sa 250 poslanika trebalo da bude zakonodavno telo koje kontroliše rad Vlade Srbije i donosi zakone prema potrebama građana, onda, zbilja, poslanici - čast retkim izuzecima - nisu zaslužili ni ovo što primaju. Jer, koliko zaista zaslužuje mesečno neko ko, na primer, dođe, odsedi u Skupštini koliko treba i glasa "za" kad čuje zvono Maje Gojković?
Ili neko ko - još gore od prethodnika - dođe, javlja se stalno za reč, u govorima bude drzak, agresivan, bezobrazan (u izvornom značenju bez obraza); ko koristi vreme koje je dobio da optužuje razne ljude za užasne stvari, znajući da mu nakaradan sistem imuniteta pruža mogućnost da kaže sve o svakome i da za to ne bude pozvan na odgovornost? Pa onda i on glasa na zvono Maje Gojković.
No, postoji i suprotan stav koji kaže da su poslanici malo plaćeni. I zbilja, sramota je da (formalni) predstavnik građana, član najvišeg zakonodavnog tela za svoj rad mesečno dobija osnovnu platu od tek oko 650 evra - uz ostale pogodnosti (poslanički dodatak, besplatan prevoz, dnevnice, naknadu troškova prenoćišta). Jer, osnovna poslanička plata je nešto ispod 77 hiljada dinara.
Ima se, može se
Ipak, budžetom je predviđen mnogo veći novac za stranke nego za poslanike.
Prema Zakonu u finansiranju političkih aktivnosti, za redovan rad političkih subjekata (onih koji imaju poslanike/odbornike, a oni koji ih nemaju ili su nova opcija - nek crknu) iz budžeta se izdvaja tek 0,105 odsto poreskih prihoda - republičkog za poslanike u Skupštini, pokrajinskog i lokalnih za odbornike. Ovo znači i da iznos koji stranka/pokret dobijaju "po glavi" poslanika koji uđe u Skupštinu nije fiksni - zavisi od toga koliko je budžetom predviđeno poreskih prihoda.
Tako, rebalansom republičkog budžeta iz aprila, ovih nešto više od 0,1 odsto poreskih prihoda znači oko 1,11 milijardi dinara koji idu političkim subjektima u Skupštini od 2016. godine i onima koji će ući u parlament nakon izbora 21. juna. Ako ovaj iznos namenjen političkim subjektima u Skupštini podelimo sa brojem meseci (12) i brojem poslanika (250), možemo ugrubo doći do prosečnih 370.965 dinara (oko 3.150 evra) koliko partija dobija po poslaniku - mesečno.
Ova računica, ipak, nije najtačnija jer je zakonom predviđeno da se u raspodeli sredstava po pet odsto glasova množi koeficijentom 1,5, a broj glasova preko pet odsto se množi koeficijentom 1.
Prevedeno, do pet odsto svaki glas se računa kao jedan i po glas, a preko pet odsto kao jedan glas. Koalicija koja je osvojila pet odsto (na primer, Čeda-Boris-Čanak ili koalicija DSS-Dveri) dobijala je 7,5 odsto sredstava, dok je koalicija Srpske napredna stranke na svojih prvih pet odsto dobijala 7,5 odsto sredstava, a iznad pet odsto - ostatak od 48,25 procenata, koliko su osvojili ukupno. To u slučaju koalicije oko SNS znači da dobijaju 7,5 odsto na prvih pet odsto glasova i još 43,25 procenata sredstava na ostatak glasova - ukupno skoro 51 odsto svih sredstava namenjenih parlamentarnim strankama.
O tome koliko je SNS (sam, bez koalicije) dominantan u odnosu na ostale stranke kada je reč o sredstvima iz budžeta, govori podatak iz 2018. godine (poslednji finansijski izveštaj SNS) - od ukupno 1,04 milijarde dinara namenjenih redovnom radu stranaka, SNS je te godine dobila 370 miliona (koalicioni partneri ne ulaze u ovu računicu). Kada uključimo i sredstva iz kampanje za beogradske izbore, kao i svu silu donacija i prihoda iz gradova i opština, SNS je 2018. "izašao" na čak 620 miliona dinara, odnosno imao je oko 5,3 miliona evra prihoda.
Koji dokument je prekinuo NATO agresiju, saznajte OVDE!
Izvor: vreme.com
