Isidora Žebeljan je najistaknutiji srpski kompozitor mlađe generacije. Profesor je na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu i napisala je oko 30 kompozicija za različite instrumentalne ansamble, od kompozicija za solo instrument, preko kamerne i simfonijske muzike, do opere i komponovala je muziku za preko 30 pozorišnih predstava.
Muziku Isidore Žebeljan izvode renomirani svetski ansambli poput The Academy of St Martin in the Fields” iz Londona, orkestar RAI iz Torina, “London Brass”, “Brodsky Quartet”, “Nieuw Ensemble” iz Amsterdama…
Opisujući trenutno stanje u Srbiji, Isidora Žebeljan kaže da smo kao nacija potpuno dezorijentisani, kao da se nalazimo na brodu divljaka. Ona ipak veruje da država brzo može da se preuredi, ali da su za to potrebni neki sasvim drugačiji ljudi na vlasti, istinski pošteni, saosećajni, koje istinito uzbuđuje potreba da naprave modernu, srećnu i uređenu državu.
Kojim putem se Srbija zaputila, u kakvoj će državi živeti naša deca i unuci?
- Srbija kao geografski pojam je mesto lepote, božanstvene, gotovo misteriozne prirode, neizmerno bogate, raznolike flore i faune, na čijem tlu se često rađaju izuzetno talentovani ljudi. Takva će verovatno uvek i biti, jer je priroda neuporedivo moćnija od ljudi, i njene namere i planovi su nam nedokučivi. Budućnosti države Srbije su bezbrojne i verujem da će naša deca i unuci verovatno ipak živeti u mirnoj, uređenoj zemlji. Ali ako me pitate kuda se uputila sadašnja vlast, onda mi se nameće rečenica iz Upanišada: "Prebivajući usred neznanja, smatrajući sebe učenima i mudrima, budale besciljno lutaju tamo vamo, kao slepi kojeg vodi slepac".
Da li će nas pokoljenja jednog dana okriviti što im nismo ostavili bolju i uređeniju zemlju u nasleđe?
- Non e mai tropo tardi, kako kažu Italijani. Nikad nije suviše kasno da se naprave velike i značajne promene. Verujem da država relativno brzo može da se preuredi, ali za to su potrebni neki sasvim drugačiji ljudi na vlasti, istinski pošteni, saosećajni, koje istinito uzbuđuje potreba da naprave modernu, srećnu, uređenu državu (kao što to, na primer, čini premijerka Novog Zelanda), koji su duhoviti, kreativni i mudri, i koji tačno znaju koji to redosled koraka mora da se pređe da bi se došlo do zakopanog kovčega sa srpskim blagom zadovoljnih, radosnih ljudi, koji poštuju jedni druge i kojima je lepo što žive zajedno.
Gde smo pogrešili? Šta nismo smeli da dozvolimo?
- Divljanje primitivizma.
Kako sad da se izvučemo iz beznađa u koje smo zapali?
- Isključivo promenom vlasti – za mene bi jedini zahtev ovih protesta trebalo da bude ostavka Predsednika i Vlade, poništavanje izbora, i to zbog svih krađa, katastrofalnih grešaka i maltretiranja građana, zbog kršenja Ustava, raznih zakona, zbog sejanja mržnje, zbog pretvaranja države u mafijašku ludnicu…, pa spisak je skoro beskonačan.
Imate li utisak da je duh nacije izmenjen svakodnevnim fino upakovanim špekulacijama koje nam serviraju ljudi koji vode državu?
- Osnovna podela u našem društvu nije na prvosrbijance, drugosrbijance i ine, ili na patriote i izdajnike ili na biznismene i kulturnjake, ili četnike i partizane, ili na obrazovane i neobrazovane, ili na ljude iz grada ili sa sela, već na ljude koji imaju IQ iznad 100 i na one koji, sticajem raznih okolnosti, tavore u plavičastoj izmaglici nemogućnosti razumevanja bilo kakvog smisla. Razlog ovakvom razvitku potonjih je zločinačka delatnost zaglupljivanja, primitivizacije, baljezgarizacije i lobotomiranja naroda od strane svih vlasti koje su dozvolile da, pre svega, Pink televizija, ovakvu svoju perfidnu aktivnost sprovodi već decenijama, ali i zbog svih drugih elektronskih i štampanih medija, čija imena mi se gadi i da izgovorim (izvežbala sam se da, kad god prolazim pored trafika-novinarnica, nikada ne pogledam ni jednu naslovnu stranu). Pre pojave Pinka, postojali su još neki ostaci socijalističkog poimanja smisla života, pa ste tako imali seljake koji su pisali poeziju, radnike u fabrikama koji su bili kantautori, a da ne govorim o RTS-u, čiji su programi bili stvarani po ugledu na Bi Bi Si -jeve obrazovne, naučne i kulturne programe. Sve je to zgaženo crnom, vojničkom, smrdljivom čizmom Radikala, SPS-a, Jula, a sada se ta pustoš zatamnjuje do neshvatljivog, najcrnjeg mraka, koji emituju SNS i vlast.
U zdravom narodu ima gotovo uvek nešto u čemu se svi ne slažu, ali kod nas ako se ne slažeš s onim što vlast promoviše, budeš proglašen za neprijatelja i države i naroda. Kuda to vodi?
- To je totalno nerazumevanje demokratije, nerazumevanje hrišćanstva, budizma, islama, hinduizma, jednostavno nerazumevanje razloga zašto smo stvoreni, nerazumevanje da je Odgovornost odgovor na postojanje drugog, prihvatanje njegove egzistencije koja je u sadejstvu sa našom, to je život u zajednici, komunikacija zbog koje postajemo Ličnost, mi tako ponovo otkrivamo (prepoznajemo) ono što jesmo. Nerazumevanje ovakvog poimanja odgovornosti vodi u građanski rat i za to je vlast odgovorna 1.000%.
Da li smo izgubili hrabrost i veru u sebe?
- Da, potpuno smo dezorijentisani, kao na brodu divljaka, a razlog tome je što nikada ništa iz naše modernije istorije nije raščišćeno – ni to da su ratovi izgubljeni, ni ko su zločinci, a ko lopovi, ubice ili lažovi. Taj smrad truleži nezakopanih leševa prošlosti okužio nas je tako da, kao u Hadu, decenijama tumaramo po gnjecavom, ranjenom, skorelom telu Srbije, potpuno izgubivši veru. Stvoriti lepu, čistu i mirišljavu bašticu u kloaki je nemoguće.
Da li nam je zaista potreban vođa koji će da nas ubeđuje da je laž istina, a da je lopov pošten?
- Pre svega, pojam vođe i čvrste ruke, vezan je ili za mnogoljudne nedemokratske nacije, poput Rusije i Kine, ili za nezrele narode kao što smo mi. Zbog istorijskih okolnosti stalnog državnog diskontinuiteta, Srbi se nikad nisu razvili do faze usvajanja osećaja odgovornosti i zato nam je uvek potreban vođa, jer je onda sva odgovornost na njemu. Zapadna demokratska društva su postulate svoje demokratije stvarala u neka druga vremena, kada su hrišćanske ideje ljubavi, poštovanja, časti, odgovornosti i morala bile važne, i one su zaista ugrađene u temelje tih sistema.
I Srbi su, kao narod, u tom smislu dugo bili avangarda na Balkanu.
- Naravno da su i Srbi i te kako imali takve periode veličanstvenih idejnih uzleta, ali zbog stalnog razaranja mukotrpno uspostavljanih poredaka nikada se ništa od tih ideja nije utkalo u sistem. Danas su prave, duhovne ideje prognane iz ljudskog doživljaja stvarnosti i zaista je teško zamisliti da je moguće uspostavljanje jednog zdravog, moralnog poretka. Ali nije nemoguće.
Da li imate utisak da nigde kao kod nas političari nemaju toliku moć da menjaju i pre svega srozavaju svest i dostojanstvo naroda.
- S jedne strane to ima veze sa nivoom inteligencije određenog dela naroda, ali i sa nivoom inteligencije političara. Jer šta bilo koji političar može da ima od sveg novca koji je pokrao i moći koja je prividna, jer je obeležena manipulacijama i lažima, ako živi u strahu, ako ne sme da izađe na ulicu, bez desetak bilmeza, ako je nevoljen ili omražen. To je u suštini jedan veoma bedan život. Onaj ko takav život bira ima problem sa inteligencijom.
Šta treba da uradimo da bi o našim životima odlučivali mi sami, a ne tamo neki ponavljači s kupljenim i falsifikovanim diplomama?
- Da naučimo da preuzimamo odgovornost, pre svega prema sebi i bližnjima, da prihvatimo jedni druge i da zaista shvatimo da smo zajednica. Ali za to su, kao što sam već govorila, potrebni „učitelji naroda“ koji bi nam svojim primerom pokazivali kako se to čini. Potrebno je i da se potpuno promeni obrazovni sistem, da se promene programi i način na koji se uči. Decu, pre svega, treba učiti da postavljaju pitanja, da postavljaju i nezgodna pitanja, jednostavno da uče da razmišljaju o tome šta uče, da razmišljaju o svetu oko sebe. Bilo bi nužno i da se u škole uvedu predmeti u kojima će se učiti šta je zahvalnost i zašto i koliko je ona važna (uz primere), šta je tolerancija i zašto je važno pirhvatanje Drugog i briga o njemu – jednostavno potrebno je da se stvori obrazovni sistem koji će vaspitavati inteligentne, osećajne ljude sa integritetom. To je apsolutno moguće.
Primetno je da se većina članova SANU drži uzdržano prema mnogim nedaćama koje su zahvatile naše društvo. Da li je u redu to što je pamet zaćutala?
- Svaki pojedinac ima svoj osećaj odgovornosti, morala i časti. Ako se ljudi osećaju sigurnije da ćute, optuživanjem ne može da se postigne ništa. Možete samo da zamolite, da objasnite koliko je važno da se ljudi sa integritetom oglašavaju, da apelujete.
Srbija je svrstana u grupu hibridnih režima, gde nema vladavine prava i slobode medije, i gde se guše sve demokratske institucije. Uz sve to imamo i najgori životni standard u Evropi. Šta je, po Vama, danas suština življenja u Srbiji?
- Izdržavanje i preživljavanje.
Da li verujete da su u Srbiji mogući fer i pošteni izbori, bez ucena i pritisaka na birače, na kojima bi loša vlast bila smenjiva mirnim putem?
- Samo uz promenu celokupnog sistema o čemu sam govorila.
Imate li utisak da su Krizni štab i ljudi iz vlasti svojim (ne)činjenjem doprineli da se ponovo razbukta epidemija koronavirusa?
- Apsolutno. Ti suludi ekstremni potezi “kineskih” restrikcija i totalne raspojasanosti, koje su vlast i Krizni štab povlačili, doveli su do toga da je velika većina ljudi u gradovima pred pucanjem, o čemu svedoče i protesti.
Kultura zahteva da se lepota udruži s istinom. Ima li u našem društvu dovoljno istine i lepote koja će uspeti da pobedi laž i ruglo?
- Kud god da pogledate oko sebe videćete neke sjajne, lepe, pametne mlade ljude - oni su naš "raskovnik" -zaključila je Isidora Žebeljan.
“Vučić beži sa čela SNS, jer mu je to jedini izlaz”. Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: Direktno.rs
