Piše: Vladimir Prebiračević, direktor Srpsko-Ruskog centra “Majak”
Zanimljivo je istaći i to da se u protestima koji se ovih dana odvijaju širom naše zemlje, provlači i neprijateljski odnos prema Rusiji, kako bi se, sa krajnjim namerama, zadali udarci usmereni na rušenje odličnih srpsko-ruskih odnosa. Ne treba smetnuti sa uma ni to da je Rusija trenutno jedini iskreni zaštitnik Srbije na međunarodnoj političkoj pozornici, a to određenim centrima moći u našoj zemlji i van nje nikako ne odgovara.
Nije potrebno podsećati na to da je jedino je Rusija, od svih stalnih članica Saveta bezbednosti UN odlučna da u svakom trenutku iskoristi pravo veta kada je Srbija u pitanju i tako stavi do znanje svima da niko ne može beskrajno ponižavati našu zemlju. A pogotovo ne na način kako su to činili Britanci, vešto pokušvajući da predstave nas Srbe kao genocidni narod kroz usvajanje njihove nametnute rezolucije o Srebrenici. Naravno, radi se o „pravednoj“ rezoluciji koja ni u jednoj svojoj reči ne pominje monstruozne zločine koji su počinjeni nad ukupno 3267 Srba od strane muslimanskih snaga, a pod pokroviteljstvom i blagoslovom snaga UN.
U trenutku kada je saradnja između Srbije i Rusije i dva bratska naroda na istorijski visokom nivou, deluje prosto neverovatno da bi Rusija mogla da ima interesa da učestvuje u rušenju vlasti u Srbiji. Srbija je u međunarodnim okvirima postupala časno i pravično kada je o Rusiji reč. Podsetimo se, naša zemlja je odolela intenzivnim pritiscima raznoraznih svetskih moćnika odbijajući da uvede sankcije Rusiji, a na šta su u isto vreme bile prisiljene gotovo sve evropske države čak i kada je to bilo protivno njihovim ekonomskim i nacionalnim interesima. Mnoge zemlje su pretrpele veliku finansijsku štetu zbog tog nametnutog neprijateljstva prema Rusiji. Te države su prisiljene i na poznatu NATO doktrinu koja se odnosila na obavezu zamene ranije pribavljenog sovjetskog oružja za oružje proizvedeno u NATO zemljama, pa su na taj način reketirani da izdvajaju novac za oružje koje je najčešće kao neupotrebljivo rashodovano u američkoj vojsci. Takve otužne primere možemo pronaći u gorovo svim balkanskim državama koje su imale čast da „očiste“ deponije američke vojske i da za to još i papreno plate. Srbija je sve to godinama odbijala i uspešno odbija i dalje.
Domaći NATO lobisti su poslednjih dana, gotovo u talasima plavili medijsku sliku Srbije svojim neshvatljivom agresijom prema srpsko – ruskim odnosima. Ipak, reakcija većinskog stanovništva u našoj zemlji na ovakve stavove je negativna, koji je po ko zna koji put stavio do znanja svima njima da NATO ni danas, posle toliko godina, nema nikakvu podršku u Srbiji a i da je, kako stvari stoje, skoro neće ni imati. Srbi, na nesreću svih ovih apologeta evroatlantizma, još uvek nisu zaboravili „blagodeti“ zločinačkog bombardovanja 1999. godine. To sećanje je i danas veoma živo zahvaljujući i pogubnoj i poraznoj statistici bolesti kancera, koja je najdirektnija posledica zasipanja bombama obogaćenim osiromašenim uranijumom.
Utrkivanje ko će jače da se baci kamenom na Rusiju, na svetlost dana i još jednom pokazale svu glupost i nerazumnost onih koji takvu politiku propagiraju. Organizacije „angažovane„ na popularizaciji NATO pakta i njihovih interesa u Srbiji konstantno svesno rade protiv sopstvene države. Ogromni budžeti koji im stoje na raspolaganju, a koji se pune preko različitih domaćih i inostranih fondova i projekata, služe isključivo za promociju svega što je u ovom trenutku protivno nacionalnim i državnim interesima Srbije. Nažalost, mnogo je takozvanih „korisnih idiota“ koji će zarad malo ličnog ćara otvoreno raditi protiv sopstvenog naroda i države. To je naša istinska tragedija.
Zato, kad god čujete kako neko izgovara mantru o „malignom uticaju Rusije“ u Srbiji, takvog odmah možete slobodno da označite kao izdajnika srpskih nacionalnih i državnih interesa, jer kako drugačije okvalifikovati nekoga ko godinama i decenijama za a tuđ račun pokušava da ostvari interese neprijatelja Srbije.
Kako je Vučić ponizio svoje saradnike, pročitajte OVDE!
Izvor: Pravda
