Piše: Boško Ćirković Škabo
Kažu dalje da je trik u tome što bi se algoritam dao usložniti do neprepoznatljivosti pojedinačnog zadatka, kamoli njegovog mesta u Programu. Tako bi mašine mogle ostati nesvesne svoje suštinski mrtve prirode. Upravo bi to i postmoderni potrošač mogao reći o sebi i svom svetu. Žuri nekuda, destinaciji tepa „napred“, bez da je siguran šta mu je zadatak i gde mu je mesto. „U se, na se i poda se.“ nije stvarno zadatak... „Vrh“ nije stvarno mesto... Ali Program je stvaran i neumoljivo se sprovodi. I slep je očevidac faza i posledica. Tu slobode individue ili slabije naoružane skupine nema. Sve je izvesno kao smrt.
Što je veći fizički i frekvencijski procep između entiteta, to je brzinsko opažanje kodiranim čulima grublje. Bezdušno se pretpostavljaju ili previđaju: verovanja, namere, osećanja, crte ličnosti, okolnosti, materijalni preduslovi, istorije delovanja... „onih drugih“. Trenutno sopstvo kao aršin, mahom u svrhu negativne kritike. Pozitivna reakcija je sve više (paradoksalno) rezervisana samo za već opšteprihvaćeno. Hladno ignorisanje „nesopstvenih“ problema i postojanja se iz „(trans)hjuman risors“ krugova pandemično širi. Pasivna brutalnost ergele srećnih rob0va je zapanjujuća. Većina izgleda drži da je Zlatno pravilo nekakav berzanski akt, namenjen regulaciji trgovine plemenitim metalima. Vladavina prosečnih brojeva je sve totalitarnija, što je planeta preplavljenija klasičnim mašinama i humanoidima. Surogat ljudskih osećanja i akcija se u mreži, lako i ekskluzivno, izražava i meri: „lajkovima“, „šerovima“, „sabskrajbovima“, „emodžijima“...
Uvažena rob-0, poštovani robo-Vi i robo-ti, rokajte ga vi efikasno po Programu. Samo nazadne organske ljude, ako je ikako moguće, poštedite terora političke korektnosti. Makar još ovo malo života što je ostalo... Pustite da se nosi crno van pogreba, bez nužnosti da se tumači nacistički ili „crnoblokaški“. Pustite da se pričaju vicevi, ako su zaista smešni i bez zle namere. Pustite da se koriste reči i grafički simboli, bez prišivanja konotacija. Dopustite: misaone, verske, stilske, verbalne, fizičke, vrednosne i sve druge vrste sloboda, bez potrebe da budu trostrukim globalističkim pečatom overene i od svih mogućih i nemogućih robotskih podvrsta odobrene kao politički koretne, neuvredljive i neugrožavajuće. I kako to čovek koji sastavlja kraj s krajem na kućnom pragu ugroža život, slobode i osećanja pripadnika bilo koje „manjinske grupe“ na ekskluzivnom letovanju? Zar pomenuto „Zajebi šta ne bi neko da uradi tebi.“ nije dovoljna i jasna regulativa? I to dvosmerno: i dozvola i zabrana, i aktiva i pasiva... I šala na svoj, i na tuđ račun... Ni dati na sebe, ni poći na drugoga...Razumevanje i poštovanje, naspram neologizama korektnosti i tolerancije... Što napisa Frederik Begbede: da ne bude žigosan kao primitivac onaj ko odovori na prizemnu uvredu humoristi-globalisti.
Kako neko ko veruje u svetsku ekonomiju, oslonjenu na globalni finansijski sektor, može sa visine da gleda pravoslavnog hrišćanina?! Kako se neko ko veruje da je privatna centalna banka „emitovala i pozajmila 25 hiljada milijardi dolara“ vodećoj svetskoj privredi zgražava nad verovanjem da se čovek pričešćuje, s ljubavlju mu prinetom, krvlju i telom živog Boga?! Ako je glavni logički argument da Bog ne postoji, šta se ima dodati za „emitovanih“ 25 hiljada milijardi!? Na stranu polemika šta je plod dolara a šta ljubavi... Da li bi čak i politički korektan odgovor bio uzajamno uvažavanje i „slaganje oko neslaganja“? No, trenutno stanje transhumanističke matrice ne priznaje takav ishod. Algoritamska je faza čišćenja preostalog organskog otpada. Obrazloženje je uvek „naučno“ ali stvarna snaga je uvek samo u brojevima: broju prikopčanih humnaoida i (još bitnije) broju ubitačno ubedljive tehnike i tehnologije.
Rob0tivizacija jeste Imperija. Trenutno jeste materijalno najjača na ranjenoj planeti, koja pleše u njenom sintetičkom ritmu. Ali ima jedan problem: po svojoj (mrtvoj) prirodi ona je simulacija, nesposobna da stavarno shvati suštinu originala, bez da i sama doživi njegovu sudbinu. A nada u pobedu je ljudska jer, dok god je vere u Original, smrt nije kraj... kamoli novi početak.
Ovo je struktura okupacionog sistema u Srbiji! Više o tome OVDE.
Izvor: Pravda
