Ona podseća da poslednjih nedelja imamo postepen pad laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije korona virisom, ali da baš zato sada treba da smognemo snage da se bez ikakvog opuštanja i dalje pridržavamo svih mera, jer se pokazalo da su i te kako efektne. Ističe da može da se desi da se ponovo razbukti epidemiološka situacija, a posebno zabrinjava činjenica da u zemljama u okruženju imamo trend porasta obolelih.
Naglašava i da svi građani koji odlaze u druge zemlje na odmor treba da znaju da je trenutno veća šansa da se zaraze tamo nego u našoj. Navodi da će se verovatno opet korigovati odluka o obaveznom negativnom PCR testu za državljane drugih zemalja, i otkriva da imamo desetak pacijenata koji su u martu i aprilu imali korona virus, a onda se opet zarazili. Kao najveću nepoznanicu ove nove pošasti ističe dužinu imuniteta koju ima osoba nakon što je preležala bolest.
Smirenje u odnosu na prethodni period
- Upravo ste rekli suštinu. Vidimo poslednjih nedelja da imamo postepen pad laboratorijski potvrđenih slučajeva infekcije. Što se tiče opterećenosti kovid ambulanti, tu još imamo značaj broj osoba koje se svakodnevno javljaju. Recimo, sada se u roku od 24 sata oko 100 osoba javi na Kliniku za infektivne i tropske bolesti u Beogradu. To još nije mali broj. Većina njih nema kovid, međutim, ono što je bitno, jeste da imaju simptome koji ukazuju na prisustvo neke respiratorne infekcije, a to pokazuje da naši ljudi sada malo više osluškuju sebe i da se redovnije javljaju na preglede. Imamo trend pada, međutim, svi smo vrlo oprezni prilikom interpretacije takvih rezultata, jer znamo da može da se desi da se ponovo razbukti epidemiološka situacija, da ponovo imamo trend porasta.
- Videli smo da je broj obolelih direktno zavisi od učestalosti primene preventivnih mera a posebno zabrinjava činjenica što gotovo u svim zemljama u okruženju imamo trend porasta. Granice su sve više otvorene, tako da i to treba da imamo na umu. Jeste činjenica da je trend pada, ali zato sada uporno apelujemo da sada treba da smognemo snage da se bez ikakvog opuštanja i dalje pridržavamo svih preventivnih mera, jer su pokazale da i te kako daju efekat. Isto tako, svako opuštanje može skupo da nas košta.
- Ono što je sigurno, sve je manje opterećen zdravstveni sistem. Gasimo jednu po jednu kovid bolnicu, one počinju sa ne-kovid sistemom rada. Jako je bitno napomenuti da, bez obzira na to što mi stalno pričamo o koroni i o njenom prenošenju, i na dnevnom nivou govorimo koliko ljudi umre od kovida, vodeći uzroci smrti u našoj zemlji a i u drugim su kardioavskularne i maligne bolesti. Višestruko je veći broj umrlih na dnevnom nivou od tih bolesti. S tim u vezi, što pre naše bolnice treba da prime, ne samo urgentna stanja nego i hronične bolesnike, kojima je potrebna hospitalizacija.
Koliko ima obolelih na 100.000 stanovnika?
- Kada je u pitanju vrednost kumulativne incidencije u prethodne dve nedelje, ona je iznosila 32,10 na 100.000 stanovnika, što u ovom momentu našu zemlju svrstava u zemlje sa povoljnijom epidemiološkom situacijom u poređenju sa većinom drugih zemalja u Evropi. U istom ovom vremenskom periodu kumulativna incidencija je u Crnoj Gori iznosila 112,48/100.000, u Severnoj Makedoniji 74,41/100.000, u Bosni I Hercegovini 73,20/100.000, a u Hrvatskoj 71,38/100.000. Taj se broj menja, praktično, na dnevnom nivou. Ali, bez obzira na te pozitivne pokazatelje, ne treba da se ušuškamo i da zaboravimo na mere, jer je virus i dalje tu, i dalje je u našoj populaciji, a pogotovo u zemljama u okruženju.
O kraju prvog talasa korona virusa
- Epidemija se odjavljuje kada protekne dvostruki maksimalni inkubacioni period bez ijednog obolelog. Znači, ako bi prošlo 28 dana da nemamo nijedan novi oboleli slučaj onda bismo mogli da kažemo da je taj jedan talas gotov. Vidimo da nijedna zemlja u Evropi nije ni blizu toga. Ovaj virus je pokazao visok stepen prenošenja u doba godina kada nije sezona respiratornih infekcija. Sada nam sledi period godine kada očekujemo respiratorne infekcije, a ide i sezona gripa. Ipak, bitno je napomenuti da primena opštih preventivnih mera protiv korona virusne infekcije, nas ujedno štiti u značajajnom stepenu i od drugih respiratornih infekcija. Iz tog razloga, trebamo svi da bodrimo i opominjemo jedni druge da se pridržavamo ovih mera i ne dozvolimo virusu da se širi. Važno je opet ponoviti da virus jedino može da se umnožava u našem organizmu, a naš zadatak je da sprečimo da mu pružimo povoljnu sredinu za opstanak i dalje prenošenje.
Dr Darija o tome da li postoji bolest koja bi mogla da parira ovoj
- U prošlosti su bile mnoge bolesti. Recimo Španska groznica, grip, odneo je 50 miliona žrtava. To je višestruko više nego što je bilo ljudi koji su poginuli u ratnim dejstvima tokom Prvog svetskog rata. Možemo da nađemo i istorijske slike i snimke kako su i tada ljudi hodali sa maskama. To su bili sastavni delovi odeće, dame su na obodima šešira imale ušivene maske. Savremeni čovek je mislio da je to znak prošlosti, da je to nešto što možemo da vidimo samo u knjigama, i nekako smo mislili da to nama ne može da se desi. Međutim, kada se pojavi novi virus, na koji smo svi osetljivi, koji se izuzetno lagano prenosi, onda vidimo da je ista situacija kao i pre više vekova. Tako da ne možemo da kažemo da je ovaj virus pokazao nešto što je specifično, i što se samo nama dešava. Mnogo su se virusi respiratorni u prošlosti ponašali tako.
Imamo li slučajeve da se neko dva puta zarazio koronom?
- Imamo desetak slučajeva da su se se osobe, koje su bile bolesne početkom marta i aprila, ponovo zarazile. I u svetu je pokazano da je to moguće, nije pravilo, nije tako često, ali je pokazano da ima takvih slučajeva.
O meri koja bi mogla da bude ukinuta
- Učestalost obolevanja isključivo zavisi od toga koliko se primenjuju preventivne mere u jednoj populaciji. Sada je izvesno da ovaj virus neće nestati sam od sebe, i svako od nas treba aktivno da preuzme svoju ulogu. Popuštanje određenih mera nikako ne treba da znači da i mi treba da se opustimo i da zaboravimo da je virus i dalje prisutan.
Stižu šiptari u Crnu Goru da sačuvaju Mila na vlasti! Više o tome OVDE.
Izvor: Telegraf
