Tokom jula KCV je zabeležio rekord od početka epidemije koronavirusne infekcije, kad je u jednom danu na hospitalnom lečenju bilo oko 330 pacijenata kod kojih je potvrđen kovid 19. U toku poslednjih nekoliko nedelja u KCV hospitalizovani su bolesnici iz cele Vojvodine sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom - dodaje ona.
Da li je klinička slika pacijenata u drugom naletu korone zaista teža nego u prvom?
- Tokom jula KCV je zabeležio rekord od početka epidemije koronavirusne infekcije, kad je u jednom danu na hospitalnom lečenju bilo oko 330 pacijenata sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom kod kojih je potvrđena infekcija koronavirusom.
Osim pluća, koje organe korona još najviše oštećuje?
- Dobro je poznato da SARS-CoV-19 izaziva promene na plućima, uključujući upalu pluća i akutni respiratorni distres sindrom (ARDS). Međutim, moguće su i mnoge ekstrapulmonalne (promene van pluća) manifestacije kovida 19. U tom kontekstu, naše kliničko iskustvo i najnovija medicinska istraživanja ukazuju na to da brojni organski sistemi mogu biti zahvaćeni, kao što su kardiovaskularni, bubrežni, gastrointestinalni sistem, a mogu se verifikovati hematološki, metabolički, endokrinološki, neurološki, oftalmološki, dermatološki, reproduktivni poremećaji i druge bolesti. Postoje dokazi da koronavirus, osim oštećenja pluća i respiratorne funkcije, može dovesti do endotelne disfunkcije krvnih sudova brojnih sistema, uključujući cerebralni, kardio-plućni i bubrežni mikrovaskularni sistem. Neke od studija jasno su istakle veći rizik obolevanja kod bolesnika sa tipom 2 dijabetesa i/ili gojaznošću. Veliki postotak hospitalizovanih bolesnika u KCV bio je gojazan, imao šećernu bolest i kardiovaskularne komplikacije. Pokazalo se da je kontrola glikemije presudna za skraćivanje dugog boravka u bolnici, potrebu za hospitalizacijom u jedinici intenzivne nege i potrebu za primenom mehaničke ventilacije.
Kolika je pouzdanost PCR testova i zašto imamo slučajeve da ljudi imaju obostranu upalu pluća i sve simptome kovida, a negativan PCR test?
- U KCV se unazad više od mesec dana vrši dokazivanje SARS-CoV-2 virusa metodom RT (Real time) - PCR (Polimerase Chain Reaction). Iako je u svetu ovo najprihvatljivija metoda za detekciju SARS-CoV-2, dešava se u određeno vreme u jednom broju slučajeva i pojava lažno negativnih rezultata. Jedan od najčešćih uzroka ovakvih rezultata je neadekvatno uzet bris, a da bismo to predupredili, u KCV postavljeni su punktovi za uzimanje nazofaringealnog brisa sa osobljem posebno obučenim za to. Pored ove metode, u dijagnostici ove infekcije koriste se i serološki testovi koji se rade zajedno sa PCR testovima. Prema jednoj studiji objavljenoj tokom maja, čak nedelju dana nakon infekcije jedna od pet osoba koje su imale virusnu infekciju imala je negativan rezultat testa. Nejasnoće zbog postojanja nesklada rezultata i kliničke slike bolesti mogu biti objašnjene i neskladom vremena od početka bolesti i termina uzimanja uzorka. Još 16. marta 2020. generalni direktor SZO dr Tedros Adanom Gebrejesus dao je jednostavnu poruku za sve zemlje: „Testirajte, testirajte, testirajte“, a to su načela koja važe i za hospitalizovane pacijente u KCV.
Za koliko zaraženih u procentima je potrebno bolničko lečenje?
- Napominjemo da se kod velikog broja ostalih hospitalizovanih pacijenata koji su oboleli od virusne infekcije kovid 19, a s obzirom na težinu kliničke slike, uz ostalu neophodnu terapiju, primenjuje i intenzivna kiseonička potpora. Standardna kiseonična terapija putem maske ili nazalnog katetera je jedna od osnovnih terapija lakših formi nedovoljne i neadekvatne razmene gasova na nivou pluća. Međutim, ukoliko su neophodni viši protoci kiseonika, primenjuje se terapija velikim protokom kiseonika. Ukoliko ni to nije dovoljno, koristi se neinvazivna mehanička ventilacija kojom se, putem specijalne maske i respiratora, bolesniku daje određena količina kiseonika, ali pod određenim pritiskom koji „raširi“ alveole i osposobljava ih da obavljaju svoju funkciju. Veliki broj bolesnika hospitalizovanih u KCV je izbegao intubaciju zahvaljujući primeni neinvazivne mehaničke ventilacije. Ovaj vid kiseoničke terapije nekad nije komforan za bolesnika, posebno zbog uslova da maske čvrsto prianjaju uz lice, dodatno su pričvršćene, a bolesnik mora da bude svestan i da sarađuje. Ukoliko ovaj vid mehaničke ventilacije ne dovede do adekvatnih povoljnih efekata, neophodna je intubacija i invazivna mehanička ventilacija. Tada se bolesniku postavlja endotrahealni tubus i aparat u potpunosti preuzima kontrolu nad disanjem bolesnika, dok se pluća u potpunosti ne oporave.
Povećani rizici
Koje su kasne komplikacije od kovida 19?
- Kovid 19 je postao globalna pandemija koja je uticala na živote milijardi ljudi pokazujući širok spektar kliničkih manifestacija, od asimptomatskih do pojave teških pneumonija s respiratornim zatajenjem, multiorganskim i sistemskim poremećajima i pojavom letalnog ishoda. Međutim, kao neko sa 33 godine kliničkog iskustva, ističem da je ova infekcija izuzetno uticala i na našu svakodnevnu kliničku praksu. Skoro svi organi i biološki sistemi mogu biti zahvaćeni ovom infekcijom, bilo zato što virusna infekcija direktno zahvata specifična tkiva ili zbog indirektnih efekata. Dakle, lečenje komorbiditeta i potencijalnih oštećenja organa i organskih sistema je presudno u sprovođenju kako preventivnih, tako i terapijskih postupaka. S obzirom na složenost ovog novog oboljenja, multidisciplinarni pristup predstavlja najefikasniji pristup.
Pošto je kovid 19 nova bolest, ne postoje konačne studije o kasnim komplikacijama: jedna iz Vuhana pokazala je da 12 odsto pacijenata sa kovidom 19 ima jasne kliničke znake poremećaja u radu kardiovaskularnog sistema, čak i pojave upale srčanog mišića i iznenadne pojave zastoja u radu srca. Istraživači naučnog centra u Teksasu upozoravaju da se kod osoba s preležanim kovidom 19 može konstatovati dugotrajno oštećenje srca, kao i pogoršanje postojećih kardiovaskularnih bolesti, čime se dodatno povećava rizik za srčani i moždani udar.
Šta je novo o koroni objavio dr Kon, saznajte OVDE.
Izvor: Kurir
