Piše: Stefan Karganović
Šteta, ali ovog puta Srbija nije imala sreću da je u Vašingtonu zastupa naivni, ali bezuslovno čestiti javni službenik kao DŽejms Stjuart, kada je igrao ulogu umiljatog „gospodina Smita“. U vezi sa fiktivnim gospodinom Smitom, koji se pojavljuje u Vašingtonu kao novoizabrani senator iz neke daleke prerijske države, u filmskom trejleru se kaže da „su njegovi planovi odmah došli u sukob sa političkom korupcijom, ali da on nije odstupio.“ Bilo bi zaista divno kada bi ta fraza iz trejlera bila primenljiva i na ono što se dogodilo u Vašingtonu 3. i 4. septembra, na skupu koji je obmanjivački nazvan „privrednom konferencijom“ za Kosovo. Umesto toga, bilo bi tačnije reći da je, za razliku od srećnih građana Kanzasa ili Nebraske, ili odakle god da je bio hrabri gospodin Smit, Srbiju u Vašingtonu predstavljao, u prenosnom smislu govoreći, kukavički dr Emil Haha. Da, to je onaj znameniti češki državnik („Želim da sudbinu češkog naroda stavim u firerove ruke“) koji je došao do izražaja neposredno posle Minhena.
Međutim, nije istina da se istorija nužno ponavlja. Tramp, Pens, Grenel i ostali iz njihove ordije nisu morali srpsko otelotvorenje doktora Hahe da jure oko stola da bi ga prinudili da bilo šta potpiše. On je bio presrećan da to učini svojom slobodnom voljom, na kraju ceremonije blistajući maloletničkom gordošću kada mu je američki predsednik velikodušno podario svoje penkalo. Počastvovani balkanski kulov nije imao pojma o nečemu što bi mu rado objasnio svaki američki školarac koji gleda televiziju. Taj čin imperijalnog blagovoljenja u Americi je standardni deo obreda predsedničkog potpisivanja, što je pomenuti klipan, da je uradio svoj domaći zadatak, mogao da sazna na Jutjubu pred polazak iz Beograda.
Ali ispoljavanje šiparičkog ushićenja povodom dobijanja predsedničkog penkala ni izbliza nije najneozbiljniji i najmanje državnički primer neprikladnog ponašanja, za vreme dr Hahinog burnog boravka u Vašingtonu. Sličnu epizodu u drugom kontekstu jedan pravi državnik je svojevremeno nazvao „događajem koji će biti ovekovečen po beščašću,“ u ovom slučaju barem u analima srpske diplomatije. Ono što je bilo potpisano, makar i drugim penkalom, bilo je zapravo neuporedivo gore od glupog izmotavanja sa predsedničkim plajvazom.
Za početak, navodni „ekonomski“ samit je imao vrlo malo veze sa dvema razorenim balkanskim privredama ili pronalaženjem načina da se doprinese njihovom oporavku. Glavne tačke po kojima su se balkanske stranke svojim potpisima opredelile bile su od koristi isključivo trećim stranama. Srbija je preduzela da „diversifikuje svoje energetske resurse,“ a to znači da se odrekne svojih savršeno zadovoljavajućih energetskih dogovora sa Ruskom Federacijom. Logičkim sledom, to će neizbežno dovesti do okretanja leđa i projektu Južnog toka, iako je u najvećem stepenu blagotvoran za srpsku državnu kasu. Srbija se takođe obavezala da „zabrani 5G opremu koja potiče od nepouzdanih snabdevača,“ jamačno takvih kao što je Huavej, ali nakon što ih „ukloni“ moraće da ih zameni podjednako štetnom (neki bi ustvrdili – smrtonosnom) 5G opremom koju će dostavljati „pouzdane“ američke kompanije. (Sporazum je smehotvorna mešavina kaubojske diplomatije i jevtinog pozerstva; da li se potpisnik sa srpske strane upitao postoje li stvarno još uvek u Americi fabrike sposobne da proizvedu 5G opremu, ili je u stvari dozvoljeno da „pouzdana“ oprema može i dalje biti proizvedena u Kini ali pod firmom tamošnjih američkih preduzeća, samo da ne bude Huawei?) Najzad, Srbiji je bilo stavljeno do znanja da će svoju ambasadu u Tel Avivu do sledeće godine premestiti u Jerusalim i da će Izrael uspostaviti diplomatske odnose sa „Kosovom.“ Neprocenjivo zabavan trenutak kada Tramp tu vest obznanjuje smetenom dr Hahi postao je viralan na internetu, ali nesumnjivo najbolju verziju tog nezaboravnog prizora na internet je postavila turska novinska agencija, čiji histerično zabavan akronim glasi: TRT. Reakcija na viđeno jednog pratioca TRT-ove internet prezentacije sažima suštinu stvari: „Kladim se da su Srbija i takozvano Kosovo potpisali mirovni ugovor između Izraela i Palestine, ali da o tome još nisu ni saznali.“
U onoj meri u kojoj sastanak dvojice balkanskih poglavica, koji su se odazvali nalogu da dođu na muštranje u Vašington, jeste imao veze sa ekonomskim pitanjima, to je bilo isključivo u funkciji jačanja zapadnih ekonomskih i geopolitičkih pozicija na Balkanu. Izveštaj televizijske kuće Foks NJus o dešavanjima u Ovalnoj kancelariji to čini kristalno jasnim. „Velika“ i „fantastična“ stvar u vezi sa ovom ekonomskom konferencijom (predsednik se po svom običaju neobuzdano razbacivao omiljenim hiperbolama) je to da Sjedinjenim Državama otvara prostor za biznis „u ove dve zemlje“ [u 9:27 minuta]. Dok je na površini Kosovo 1999. godine bilo razoreno NATO municijom od osiromašenog uranijuma, odmah ispod površine Kosovo je i dalje bukvalno ćup zlata. Čiji će kapital sada ugrabiti nalazišta mineralnog bogatstva rudnog kompleksa Trepča? Do nedavno, svi su se kladili na lešinarskog multimilijardera DŽordža Sorosa. Ali nakon potpisivanja ovog dokumenta, moguća je hitna izmena scenarija pošto nije tajna da je u Trampovoj Beloj kući Soros persona non grata. Koji god čopor hijena bude odneo pobedu, jedno je sigurno, a to je da će narod koji tamo živi biti nesporan gubitnik.
Poslednje ali ne i najbeznačajnije, ovaj „ekonomski sporazum“ između „Srbije i Kosova“ takođe sadrži i nekoliko naizgled enigmatičnih infrastrukturnih odredaba: dovršavanje „Puta mira“, železnička veza između Prištine i Merdara, i pruga koja će povezivati Niš sa Prištinom. Za čije korišćenje se ove komunikacije grade i kako bi one, tačno, mogle da doprinesu prosperitetu i otvaranju radnih mesta za lokalno stanovništvo? Izvođenje ovih projekata (od kojih su neki već započeti) odvijaće se pod okriljem Američke međunarodne razvojne finansijske korporacije (U. S. International Development Finance Corporation), koja se još prikazuje i kao „američka banka za razvoj“. Iz toga proizilazi da projekti navedeni u sporazumu pod krinkom podsticanja lokalnih privrednih delatnosti u stvari nemaju nikakve veze sa stimulisanjem protoka paradajza i krompira, ali jesu u svakom pogledu povezani sa dovršavanjem balkanske infrastrukturne mreže NATO pakta, sa bazom Bondstil kao očiglednim središtem. Sa kakvim krajnjim ciljem se ta infrastruktura postavlja nije potrebna preterana količina mašte da bi se dokučilo.
Cui bono od dr Hahinog puta u Vašington? Pa, uzgredni korisnik je sigurno sam dr Haha, ili je barem takvu ambiciju morao razmatrati kada je odlučio da stavi svoj potpis na dokumenat koji ne doprinosi obezbeđenju interesa niti dobrobiti njegove zemlje. Prilikom povratka iz Belina u Prag, u proleće 1939. godine, bezbednost radnog mesta njegovog češkog arhetipa na položaju „državnog predsednika“ Rajhsprotektorata garantovao je lično firer. Ali nadaleko pravi i suštinski, višestruki korisnici su oni koji su upriličili ovu prostački izvedenu sirovu farsu i drumsko razbojništvo, pošto su prethodno na brutalan način ponizili svoje provincijalne balkanske marionete, koji nisu imali pojma ni šta rade ni gde se nalaze.
Kada će Crna Gora ukinuti priznanje Kosova, saznajte OVDE.
Izvor: Stanje stvari
