Iako vojska „uvek gleda na pretnje“, još uvek nije otkrila dokaze za navode o „plaćanjima“ koje je u junu objavio NJujork tajms, rekao je Dejvid Helvej, zamenik pomoćnika sekretara Pentagona za indo-pacifička bezbednosna pitanja tokom saslušanja pred Nadzornim odborom Predstavničkog doma.
„Otkako su izašli ti izveštaji u vezi sa ruskim programima, posebno smo tražili da identifikujemo potkrepljujuće informacije. Još ih nismo pronašli, ali i dalje ih tražimo“, rekao je Helvej, odgovarajući na pitanje o objavljenom članku i "spoljnim akterima" koji deluju u Avganistanu.
Helveijevo saopštenje usledilo je kao još jedno u nizu opovrgavanja tvrdnji o "ruskim plaćanjima", nakon što je komandant CENTKOM-a Frank Mekenzi ranije ovog meseca rekao za En-Bi-Si da "to jednostavno nije dokazano do nivoa sigurnosti koji me zadovoljava". Ministar odbrane Mark Esper takođe je primetio u julu da "određeni broj obaveštajnih tela" nije mogao da potkrepi tu priču, a izveštaj u Vol strit žurnalu sugeriše da je Agencija za nacionalnu bezbednost "oštro negodovala" protiv navoda. Međutim, optužbe i dalje ne jenjavaju. Korporativni mediji od Si-En-Ena do Em-Si-En-Bi-Sija, kao i čitav niz korisnika tvitera, nastavljaju da guraju priču, uprkos ponovljenim demantima vojske.
Specijalni američki izaslanik u Avganistanu Zalmaj Halilzad, koji je pomogao da se organizuju pregovori između Vašingtona i Talibana na visokom nivou, takođe je tokom saslušanja u utorak bio upitan o Rusiji i da li je Moskva radila na tome da „podriva [američke] napore“ da se okonča rat u Avganistanu.
Halilzad je odbacio optužbu, napomenuvši da je umesto toga Rusija pomogla da se olakša dogovor.
„Oni su u velikoj meri podržavali našu diplomatiju, kao što je naznačeno u Savetu bezbednosti ili u diskusijama koje su vodili sa talibanima, ohrabrujući ih da pristanu na prekid vatre ili smanjenje nasilja i pregovore sa vladom“, rekao je Halilzad, dodajući da Rusija deli zabrinutost SAD-a zbog ćelija "Islamske države" aktivnih u Avganistanu.
Moskva je više puta izrazila podršku avganistanskom mirovnom procesu, uključujući pregovore između SAD-a i talibana, kao i između militantne grupe i avganistanske vlade. Napore Vašingtona da povuče trupe iz zemlje pozdravila je i Rusija, koja je pozvala na okončanje borbi „što je pre moguće“.
Vašington je u februaru postigao dogovor s talibanima, pristavši na fazno smanjenje trupa u zamenu za zaustavljanje napada na američke snage, u konačnici sa ciljem potpunog povlačenja do maja 2021. godine, što bi konačno okončalo američku gotovo dvodecenijsku okupaciju. Trampova administracija je tokom leta smanjila američko prisustvo na nekih 8.600 vojnika, dodatnim smanjenjem predviđenim za jesen koje bi nivo trupa postavilo između 4.000 i 5.000, najnižeg u poslednjih deset godina. Kako vojnici napuštaju zemlju, američki savetnici ostaće na avganistanskom tlu da bi obučavali lokalne snage, a borbene jedinice mogle bi biti preraspoređene u slučaju ponovnih napada na američke trupe.
Talibani su započeli mirovne pregovore sa avganistanskom vladom ranije ovog meseca u Dohi u Kataru, posle nedelja složenih pregovora oko razamene zatvorenika. Iako su sastanci još u ranoj fazi i do sada su zabeležili mali napredak, dve strane rade na postizanju sveobuhvatnog sporazuma o prekidu vatre, dugoročnog političkog aranžmana, kao i dogovora oko pitanja kao što su prava žena i primena islamskog prava.
Šta je Putin otkrio o raketi Avangard, saznajte OVDE.
Izvor: Vostok / RT
