Piše: Đorđe P. Mamula
Kao što se moglo očekivati sa smenom režima DPS u Crnoj Gori otvoriće se i pitanja reformi Agencije za nacionalnu bezbednost i tamošnjih vojnih službi. Posle 75 godina to nije mali posao. Doduše, u Crnoj Gori se vlast od vremena knjaza Nikole nije menjala na izborima, izuzev kada je na izborima Milo Đukanović pobedio Momira Bulatovića. Od tada postoji kontinuitet te vlasti, do danas. Na Balkanu, građani inče ne znaju imena ministara kulture, ali imena ministara unutrašnjih poslova i direktora Agencija za bezbednost se odlično znaju i pamte. A nije malo onih koji su upravo u funkcionerima tih institucuja sile videli svoje velike uzore. Doduše ti funkcioneri nisu silazili sa stubaca štampe, a kasnije ni sa radija, ni sa televizije.
Na čelna mesta ministarstava unutrašnjih poslova i agencija za bezbednost ( nekada poltička policija, OZNA, UDBA, SDB.) bi i danas i sutra trebalo birati ljude koji to mnogo ne žele. Veoma je opasno na ta mesta birati one koji prosto gore od želje da budu na čelu tih organizacija. Posebno kada nemaju znanja o toj oblasti, ali imaju jaku želju da budu čelnici tih institucija.
Iz istorije se moglo naučiti da je u sistemima režimske, političke policije, ta policija poslednja brana vlasti i poslednja se povlači, ako se povlači. Ili pak nastavljaju da funcionišu i pod novom vlašću kao divlji, izdvojeni delovi policije u senci i uz ranije osigurane finansije. U Iranu, su se 1979.g.uz nesnalaženje američke administracije raspali i šahova armija i garda i žandarmerija. Tajna policija SAVAK je potonula uz bekstva u inostranstvo i promenila ime u SAVAMI. Niži i srednji slojevi službe su ostali na starim operatinim mestima. Oni koji nisu imali sreće ili pameti su streljani. Zadržali su iste službene prostorije, kasarne i istražne zatvora i kaznionice.
U Češkoj su ih sa padom vlasti, otpustili u jednom danu, a onda organizovali konkurs za službenike nove Agencije. Kasnije su priznali da su zbog jakog antisovjetizma skoro uništili službu državne bezbednosti. U to vreme satiričar Vladimir Jovićević Jov je napisao aforizam :“Beograd, nije Prag Vašingtona.“
U državama sa političkom policijom, branila se vlast, režim., presto, a ne nacionalna bezbednost. Zato su takve policije gubile bitku sa vremenom.
Pregovori oko formiranja nove blade Crne Gore ne idu glatko, nije lako, iako je posle 75 godina, sa smenama generacija narod rekao šta misli o tom pređenom putu i posle poslednjih izbora sa svim smicalicama, pritiscima na birče, pretnjama. Videlo se da je strah pobeđen.
Logično je da Vlada bude sastavljena od skupštinske većine, a prema izbornim kvotama, odnosno prema kvotama dobijenih i javno prebrojanih glasova. Građani su jasno glasali, pa bi bilo magarčenje sa glasačima da se formira manjinska vlada zbog ucenjivanja manjih stranaka i njihove isključivosti, jer ih prati manjak snage. Pogotovo, što niko iz srpskih stranaka, po nekim mišljenjima, ne može dobiti mesto u Vladi, što bi bio novi tektonski potres, pored onog izbornog. Ovo tim pre jer je čak i u DPS- ovim vladama bilo mesta za Srbe. Inače mandat Mila Đukanovića traje još oko dve i po godine.
— Dnevne Novine Pravda (@NovinePravda) September 29, 2020
Duško Knežević je rekao da bi u reformi bezbednosnog sektora bilo neophodno dobiti pomoć iz SAD i Velike Britanije, obzirom da je bivša vlast toliko srasla sa kriminalom daje u izveštajima nekih organizacija Crna Gora tamna tačka organizovanog kriminala, što je govorila i dojučerašnja opozicija. U ovom vakumu, verovatno je da se uništavaju dokumenti i dosijei, pa će se videti šta je ostalo od arhiva.
Sa druge strane, u današnjem oživljavanju ratnih podela u Crnoj Gori se zaboravlja u nekim krugovima da je juče smenjena vlast pre 30 godina došla na Miloševićevom nacionalnom talasu. TV prenos je pokazao da je vrlo veliki broj demonstranata bio sa šajkačama i ikonografijom Jugoslovenske vojske u otadžbini, dok je tada u Sloveniji parola bila „Evropa sad“. Iz drugog pokušaja vlast „foteljaša“ je srušena. Objavljene su fotografije Dobrice Ćosića kako „očinski“ šeta budvanskim plažama sa Momirom Bulatovićem, Milom Đukanovićem i Svetozarom Marovićem (azbučnim redom). Mali pisac iz Velike Drenove nije još stigao sve da kaže pa je došao i do Budve. Navedeni talas je trajao sa ratnom tragedijom do 1997.g. i uhvatio još ranije dubok koren u Crnoj Gori. To je bilo vreme kada je rehabilitovan četnički pokret u Republici Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori.
U Republici Srpskoj, Srbiji i Crnoj Gori su registrovane političke stranke sa četničkim program i predznakom.
Doktor pravnih i istorijskih nauka Branko Petranović (Cetinje 1927. – Beograd 1994.) profesor Istorije Jugoslavije je 1983.g. napisao knjigu „Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji“ i izbrisao dotadašnje dvojstvo – dobro- loše između četnika i partizana. Ta knjiga je po oceni istoričara pokazala da su kod Srba postojala dva antinacistička, odnosno antifašitička pokreta tako da su među političarima i četničke vojvode do danas. Kasnije je navedena njegova knjiga poslužila kao osnov za nova istraživanja Drugog svetskog rata.
Godine 2009.g., 17. Jula, su poslanici koalicije za evropsku Srbiju položil venac na spomenik Dragoljubu Mihajloviću na Ravnoj Gori, a posle njih je cveće položila i delegacija Bezbednosno informativne agencije Srbije.
Viši sud u Beogradu je 14. maja 2015.g. je usvojio zahtev za rehabilitaciju Dragoljublja Draže Mihajlovića i poništio osuđujuću presudu.
Koga je šef ruske obaveštajne službe optužio za haos u Belorusiji saznajte OVDE.
Izvor: Pravda
