Piše: The Saker
Svrha razgovora navodno je bilo popravljanje ekonomskih odnosa, imajući u vidu razorenu ekonomiju na obe strane. Na stranu suvišno pitanje zašto bi bilo kome u Beloj kući uopšte bilo stalo da ovom krajnje lokalnom pitanju posveti skoro dva dana, i imajući na umu da na Balkanu nikad ništa nije kao što djeluje na prvi pogled, suština je, razume se, bila znatno drukčija – dovršavanje legitimizacije Kosova kao nezavisne države s međunarodnim prinadležnostima. Ekonomija je poslužila samo kao kamuflaža.
Kad se prašina slegla, ispostavilo se da je predsednik Srbije potpisao jedan od sigurno najčudnijih dokumenata u istoriji međunarodnih odnosa. Pre uredničkih komentara, stavljamo ga na uvid čitaocima:
Šta je čudno u navedenom dokumentu? Radi se o dva lista papira udostojena potpisa predsjednika države, ali bez ikakvog zaglavlja ili oznake mesta potpisivanja. I da povredu dignemo na kvadrat dodajući uvredu, potpisnik je oslovljen samo kao „predsednik“. Predsednik čega? Da li bi državnik koji vodi računa o dostojanstvu svoje funkcije ili prestižu države potpisao ovako nešto? I šta je uopšte ovo što je potpisano? Diplomatski dokument ili privatne beleške potpisanog?
Nasuprot tome, evo kako izgleda pismo predsednika Trampa svom gostu iz redova kosovskih Albanaca Avdulahu Hotiju posle sastanka:
Znatno bolje i dostojanstvenije, zar ne?
Sam ekonomski sporazum sadrži neke još čudnije stavke.
U njemu se između ostalog kaže da će se „strane snabdevati energetskim izvorima od raznih dobavljača“. Šta znači ova ezopovština? Imajući u vidu ogorčeno protivljenje Amerike gasovodu Severni tok 2 i nedavne Pompeove pokušaje da nagovori Belorusiju da kupuje gas od dobavljača udaljenog 10 hiljada kilometara radi obustavljanja nabavke gasa od susedne Rusije, ta fraza može značiti samo jedno: naređenje Srbiji da odustane od bilo kakve pomisli da se snabdeva od bliskog i srazmerno povoljnog dobavljača iz Rusije, čime se Srbija isključuje iz sistema snabdevanja ruskim gasom i uskraćuje joj se unosna uloga jednog od čvorišta snabdevanja gasom iz gasovoda Turski tok.
Dalje, Srbija prihvata da „zabrani korišćenje opreme mobilne telefonije pete generacije od nepouzdanih dobavljača“, što će voditi zameni opreme kineskog proizvođača Huavej opremom američkih firmi.
Time se „sporazum o ekonomskoj normalizaciji s Kosovom“ pretvara u šamar Rusiji i Kini, važnim geopolitičkim partnerima Srbije, što predstavlja pucanj Srbije u sopstvenu nogu.
Tu je i stavka za koju je moguće da ju je po svom nahođenju ubacio posrednik, ambasador Ričard Grenel: „Obe strane će sarađivati na legalizovanju homoseksualnosti sa 69 država u kojima je homoseksualnost zločin.“ Kakve to ima veze s ekonomskim odnosima?
Srbija se obavezuje i da preseli svoju ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim. Istovremeno, Izrael i „Kosovo“ uspostaviće diplomatske odnose, odnosno Izrael će priznati Kosovo. Premeštajući ambasadu u Jerusalim Srbija nagrađuje Izrael što priznaje nezakonito odvajanje 15% njene teritorije na kojoj su neka od najznačajnijih mesta njene kulture i duhovnosti. I treći šamar, ovaj put arapskom i islamskom svetu, koji je nemoguće razumski obrazložiti, je da se Srbija obavezuje da na svojoj teritoriji „primijeni mere za suzbijanje delovanja i finansiranja Hezbolaha“. Kakav god ko stav imao prema Hezbolahu, Srbija tu nema šta suzbijati jer ta organizacija ne deluje na njenoj teritoriji, osim ako se to ne odnosi na „Kosovo“, koje je igrom slučaja njegovo uporište. Zašto se onda stvari ne nazivaju pravim imenom i zašto osoba koja tvrdi da predstavlja Srbiju pristaje da ga prisile na takvu grotesknu odredbu, bespotrebno predstavljajući svoju zemlju u lošem svetlu i navlačeći prezir stotina miliona muslimana širom sveta?
Pretposljednja tačka sporazuma značajna je za politički kontekst čitave predstave. U njoj se kaže da „Kosovo“ godinu dana neće tražiti prijem u međunarodne organizacije, a da Srbija zauzvrat „pristaje na jednogodišnji moratorijum na kampanju za povlačenje priznanja, i da će se suzdržati od zvaničnih ili nezvaničnih zahteva državama i međunarodnim organizacijama da ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu“. Formulacija nije jednoznačna, ali okvirno podržava tumačenje da će se Srbija suzdržati od sprečavanja priznavanja „Kosova kao nezavisne države“ bez ikakvih vremenskih ograničenja. Rečenicu su lukavo sročili anglosaksonski pravnici, uključujući znake punktuacije da bi se takvo tumačenje prikrilo, ali mesto zapete u rečenici odae zamku. Stavka iza zapete gramatički je razdvojena od stavke ispred nje. U slučaju da je predsednik Tramp bio u žurbi i prekucavanje nije dolazilo u obzir, svaki slovesan potpisnik u ime Srbije bi iza reči „suzdržati“ na svoju ruku dodao frazu „na rok od godinu dana“, radi podudaranja s obavezom „Kosova“. Ali onako kako je potpisano, obaveza „Kosova“ ističe za godinu dana, a obaveza Srbije traje neograničeno posle toga. Pacta sund servanta (zaključeni ugovor je zakon za ugovorne strane, načelo ugovornog prava, nap. SS).
Je li predstavnik Srbije na ovom susretu imao pravni tim uz sebe? Verovatno nije, jer za sebe smatra da je pravnik.
Šta je politička posledica potpisanog? To da se proces legitimizacije „Kosova“ kao „nezavisne države“ pod pokroviteljstvom Amerike i EU nesmetano nastavlja, okončavajući članstvom u UN, a da se Srbija unapred odriče prava da se tome suprotstavlja na delotvoran način. Lukavo kao da je smislio sam đavo. Na kraju, de iure priznanje „Kosova“ od strane Srbije postaće nebitno jer neće ni biti potrebe da se traži njena saglasnost ili mišljenje po tom pitanju.
Pomisao da je predsednik Tramp upriličio ovaj sastanak jer mu pred izbore treba neki spoljnopolitički uspeh potpuno je preterana. Na konferenciji za štampu 4. septembra, na dan zaključenja ovih razgovora, nije ih ni pomenuo, niti je nagovestio da bi mogli biti potpisani kakvi spektakularni dogovori koji bi mu poboljšali izglede na izborima. Toliko o značaju koji pridaje gostima s Balkana.
Za odmetničku „vladu Kosova“ ovo je, pak, važna faza u procesu legitimizacije pod pokroviteljstvom američke dubinske države, bio Tramp toga lično svestan ili ne.
Za Srbiju se putovanje preko Atlantika ni u kom slučaju nije isplatilo. Bio je to još jedno krupno strateško odstupanje i poniženje, pokazujući spremnost njenog rukovodstva da se bespotrebno ponižava i trguje najvažnijim državnim interesima radi opstanka na vlasti, igrajući na podršku stranaca koju sad misle da su obezbijedili uvlačeći se globalističkim moćnicima. Bilo bi im bolje da stave prst na čelo i realno sagledaju kako su im prošle kolege iz Crne Gore.
On je raskrinkao Vučićeve laži! Više o tome čitajte OVDE.
Izvor: The Saker/ Stanje stvari
