Najnovije

ŠKABO ZA PRAVDU: Januarska solucija!

Januar, januar, januaaar... Tvrda tržišna priča, kao i poslednjih iks godina... Znam da mi brojni zastupnici teze o BS kao nekakvom DeBendu ne bi poverovali ni da me vide na ulici golog i bosog kako prosim, ali: nikada nisam imao veze ni sa kakvom državnom firmom ili strukturom, kamoli sa vlastima. Osim ako se frontalni konflikti ne računaju u vezu. Diplomirao sam na Ekonomskom fakultetu Beogradskog univerziteta i od tog dana (zapravo i par godina pre tog dana) sam samozaposlen i honorarni saradnik raznih privatnih kompanija.  Radio sam, radim i , daće Bog, radiću svašta ali mi zarada nikada nije bila zagarantovana, niti sam ikada bio na teretu budžeta. Osim ako se u teret budžeta ne računaju troškovi moje obaveštajne obrade. Štaviše, od maja 2005. godine nisam preskočio da doprinesem tom budžetu uplatama doprinosa i PDV-a. Čak sam se i poreza na dobit propisno preplaćao, pre čuvene Svetske ekonomske krize...

Boško Ćirković Škabo. (Foto: Privatna arhiva)

Piše: Boško Ćirković Škabo

Januar, januar, januaaar... Očekivano tvrđa priča nego poslednjih iks godina... Rat sa nevidljivim protivnikom i dalje u jeku, Dušanova još nepopločana... Ali, što kaže Orvel, dobra stvar kod teških situacija je što ih se čovek dugo pribojava i kada dođu uvidi da je i dalje živ, dok straha više nema... Kola mogu da teram još tridesetak dana neregistrovana... Robu mogu da krcam i onlajn... Nikome nisam (preterano) dužan... Mada, s ovom našom državom čovek nikad ne zna.

Sećam se bar dve situacije kada sam potrošio brdo vremena i energije na problem fantomskih poreskih zaduženja svoje firme. Na kraju je trebalo da budem srećan što sam ih rešio, iako sam potrošio toliko resursa na posao koji ne bi trebalo da bude moj a za koji svakako nisam plaćen!? Problematika koju državni službenici izgleda ne mogu da sakpiraju jer im se nikada ne može desiti. Kao što ja nisam ni dan danas skapirao tu „kriv dok se ne dokaže suprotno“ postavku birokratije, čiji opstanak praktično zavisi od toga da mi mali ipak kreiramo sebi šanse da poslujemo.

Ovo je, i pored svih finansijskih i infrastrukturnih olakšica i inekcija koje dobijaju strani i stranački „grin fild investitori“, ipak zemlja u kojoj je više od pola radne snage zaposleno upravo u maloj privredi. A uvek smo na udaru: pod optužbom da malo plaćamo zaposlene, da se previše ugrađujemo, muvamo, zakidamo državu, crni, sivi, vazda krivi...  

Svoju slobodu mišljenja i delovanja ne bih menjao ni za šta na svetu ali često sam bez moći da odlučujem čak i o sopstvenim sredstvima. Primera radi: kada je podignut zakonski minimalac, da li je me je iko pitao odakle mi lova da sebi hiljadu viši dohodak plaćam skoro dve hiljade i da li to uopšte želim?  I sve u surovo neizvesnim uslovima poslovanja, na čelu sa maćehom Srbijom. Kako drugačije opisati pokušaj pljačke, koji se poslednjih meseci dešava frilenserima!? Zar je rešenje za disbalans budžeta obračunavanje običnim radnim ljudima retroaktivnih poreza i kamata u nivoima totalne štete na dvosobnom stanu u centru Beograda? Mislim, svaka čast na humanosti državne blagajne, oličenoj u pomoći ugroženim elementarnim nepogodama u „regionu“... Ali, brate, neko se ovde ponaša ko elementarna nepogoda po sopstvene građane!!!

Pošto nije u skladu sa preduzetničkim duhom da se kuka, već da se žilavo, konstruktivno i inovativno nastupa: upravo mi je sinula ideja. Tiče se balansiranja budžeta i elegantnog rešavanja jedne kontraverzne (bukvalno) „grin fild“ investicije. Sledeći aksiomi su preuzeti iz aktuelne prakse: 1) državni budžet je u maleru, verovatno jer smo mi lenštine proćerdali „helikopter mani“ na kovid žurke, 2) država ima moć i pravo da donosi i retroaktivno sprovodi zakone, pogotovu ako se odnose na balansiranje sopstvenog budžeta, 3) poljoprivredno dobro „Jovanjica“ je bilo na putu svetske slave i uspeha, svakako je lepo popunjavalo državni budžet i činilo bi to još bolje u budućnosti, 4) proizvodnja napredne industrijske konoplje na „Jovanjici“ je bila previše stresna za biljke, te im je skočio nivo THC-a, što je možda prouzrokovalo male problemčiće po par tačaka Krivičnog zakona RS  5) tona i dobar kusur superskanka (bio on u državi legalan ili ne) vredi mnogo više od tone i isti kusur industrijske konoplje , 6) da bi se na robu naplatio PDV, potrebno je da bude legalno u prometu... Da ne nabrajam dalje, mislim da  je jasno kud sam krenuo...

Dakle, poštovani ministre Mali: 1) izlobirajte izmenu krivičnog zakona, kako DŽa zapoveda: legalizacija potentne marihuane, 2) tehnikalija: uvođenje skanka na listu akcizne robe i odvaljivanje naknada na nivou onih za naftne derivate, 3) retroaktivno zaduženje proizvođača i distributera za PDV, akcize, porez na dobit i pripadajuće zatezne kamate (postojeća obimna dokumentacija u MUP-u i tužilaštvu može lepo poslužiti toj svrsi). Tako bi i vuci mogli lepo da fruštukuju a i ovce da ostanemo na broju. Đilasovi i Šolakovi mediji bi bili uskraćeni za dalju mogućnost optužbi vlasti za upletenost u kriminalne radnje, jer bi iste bile ukinute. A ako je od uzgajivača tona kanabisa nemoguće retroaktivno naplatiti porez i dotegnuti budžet, kako ste mislili to da uradite sa frilenserima bezgaćanovićima!?

Januar, januar, januaaaar... Najveći problem sa januarom je što posle njega, a pre prolećnog otopljenja budžeta, uvek dolazi i februar... A tada već možda budemo morali da pričamo i o legalizaciji južnoameričkih praškova za nazalno antivirusno dejstvovanje?

Iranska vojska najavila novi potez u Crvenom moru! Više o tome OVDE.

Izvor: Pravda

Bonus video

Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.

Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:

PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.

Kolumne

Najnovije vesti - Ratni izveštaji

VREMENSKA prognoza

Najnovije vesti - PRAVDA