Најновије

ШКАБО ЗА ПРАВДУ: Јануарска солуција!

Јануар, јануар, јануааар... Тврда тржишна прича, као и последњих икс година... Знам да ми бројни заступници тезе о БС као некаквом ДеБенду не би поверовали ни да ме виде на улици голог и босог како просим, али: никада нисам имао везе ни са каквом државном фирмом или структуром, камоли са властима. Осим ако се фронтални конфликти не рачунају у везу. Дипломирао сам на Економском факултету Београдског универзитета и од тог дана (заправо и пар година пре тог дана) сам самозапослен и хонорарни сарадник разних приватних компанија.  Радио сам, радим и , даће Бог, радићу свашта али ми зарада никада није била загарантована, нити сам икада био на терету буџета. Осим ако се у терет буџета не рачунају трошкови моје обавештајне обраде. Штавише, од маја 2005. године нисам прескочио да допринесем том буџету уплатама доприноса и ПДВ-а. Чак сам се и пореза на добит прописно преплаћао, пре чувене Светске економске кризе...

Бошко Ћирковић Шкабо. (Фото: Приватна архива)

Пише: Бошко Ћирковић Шкабо

Јануар, јануар, јануааар... Очекивано тврђа прича него последњих икс година... Рат са невидљивим противником и даље у јеку, Душанова још непоплочана... Али, што каже Орвел, добра ствар код тешких ситуација је што их се човек дуго прибојава и када дођу увиди да је и даље жив, док страха више нема... Кола могу да терам још тридесетак дана нерегистрована... Робу могу да крцам и онлајн... Никоме нисам (претерано) дужан... Мада, с овом нашом државом човек никад не зна.

Сећам се бар две ситуације када сам потрошио брдо времена и енергије на проблем фантомских пореских задужења своје фирме. На крају је требало да будем срећан што сам их решио, иако сам потрошио толико ресурса на посао који не би требало да буде мој а за који свакако нисам плаћен!? Проблематика коју државни службеници изгледа не могу да сакпирају јер им се никада не може десити. Као што ја нисам ни дан данас скапирао ту „крив док се не докаже супротно“ поставку бирократије, чији опстанак практично зависи од тога да ми мали ипак креирамо себи шансе да послујемо.

Ово је, и поред свих финансијских и инфраструктурних олакшица и инекција које добијају страни и страначки „грин филд инвеститори“, ипак земља у којој је више од пола радне снаге запослено управо у малој привреди. А увек смо на удару: под оптужбом да мало плаћамо запослене, да се превише уграђујемо, мувамо, закидамо државу, црни, сиви, вазда криви...  

Своју слободу мишљења и деловања не бих мењао ни за шта на свету али често сам без моћи да одлучујем чак и о сопственим средствима. Примера ради: када је подигнут законски минималац, да ли је ме је ико питао одакле ми лова да себи хиљаду виши доходак плаћам скоро две хиљаде и да ли то уопште желим?  И све у сурово неизвесним условима пословања, на челу са маћехом Србијом. Како другачије описати покушај пљачке, који се последњих месеци дешава фриленсерима!? Зар је решење за дисбаланс буџета обрачунавање обичним радним људима ретроактивних пореза и камата у нивоима тоталне штете на двособном стану у центру Београда? Мислим, свака част на хуманости државне благајне, оличеној у помоћи угроженим елементарним непогодама у „региону“... Али, брате, неко се овде понаша ко елементарна непогода по сопствене грађане!!!

Пошто није у складу са предузетничким духом да се кука, већ да се жилаво, конструктивно и иновативно наступа: управо ми је синула идеја. Тиче се балансирања буџета и елегантног решавања једне контраверзне (буквално) „грин филд“ инвестиције. Следећи аксиоми су преузети из актуелне праксе: 1) државни буџет је у малеру, вероватно јер смо ми ленштине проћердали „хеликоптер мани“ на ковид журке, 2) држава има моћ и право да доноси и ретроактивно спроводи законе, поготову ако се односе на балансирање сопственог буџета, 3) пољопривредно добро „Јовањица“ је било на путу светске славе и успеха, свакако је лепо попуњавало државни буџет и чинило би то још боље у будућности, 4) производња напредне индустријске конопље на „Јовањици“ је била превише стресна за биљке, те им је скочио ниво ТХЦ-а, што је можда проузроковало мале проблемчиће по пар тачака Кривичног закона РС  5) тона и добар кусур суперсканка (био он у држави легалан или не) вреди много више од тоне и исти кусур индустријске конопље , 6) да би се на робу наплатио ПДВ, потребно је да буде легално у промету... Да не набрајам даље, мислим да  је јасно куд сам кренуо...

Дакле, поштовани министре Мали: 1) излобирајте измену кривичног закона, како Џа заповеда: легализација потентне марихуане, 2) техникалија: увођење сканка на листу акцизне робе и одваљивање накнада на нивоу оних за нафтне деривате, 3) ретроактивно задужење произвођача и дистрибутера за ПДВ, акцизе, порез на добит и припадајуће затезне камате (постојећа обимна документација у МУП-у и тужилаштву може лепо послужити тој сврси). Тако би и вуци могли лепо да фруштукују а и овце да останемо на броју. Ђиласови и Шолакови медији би били ускраћени за даљу могућност оптужби власти за уплетеност у криминалне радње, јер би исте биле укинуте. А ако је од узгајивача тона канабиса немогуће ретроактивно наплатити порез и дотегнути буџет, како сте мислили то да урадите са фриленсерима безгаћановићима!?

Јануар, јануар, јануаааар... Највећи проблем са јануаром је што после њега, а пре пролећног отопљења буџета, увек долази и фебруар... А тада већ можда будемо морали да причамо и о легализацији јужноамеричких прашкова за назално антивирусно дејствовање?

Иранска војска најавила нови потез у Црвеном мору! Више о томе ОВДЕ.

Извор: Правда

Бонус видео

Молимо Вас да донацијом подржите рад
портала "Правда" као и ТВ продукцију.

Донације можете уплатити путем следећих линкова:

ПАЖЊА:
Системом за коментарисање управља компанија Disqas. Ставови изнесени у коментарима нису ставови портала Правда.

Најновије вести - Ратни извештаји

VREMENSKA prognoza

Најновије вести - ПРАВДА

ENGLISH NEWS

Urbancube