"Ostaje problem to što je reč o zemljama koje su strukturno prilično slabe zemlje, dok su istovremeno opterećene brojnim problemima. Pre svega još nisu osposobljene da pravilno primene zakonodavstvo EU, dok napredovanje u tom smeru ide izuzetno sporo", rekao je Lene za Glas Amerike.
Neke od ovih zemalja, a Srbija je karakterističan slučaj, na vrhu imaju nacionalističke političare koji tipično iskazuju privrženost perspektivi EU, ali nisu iskreni u tome, jer ako bi se Srbija zaista pridružila Evropskoj uniji, za takve zvaničnike više ne bi bilo mesta, ocenio je on.
Povodom dijaloga između Srbije i Kosova, Lene ističe političku nestabilnost u Prištini - od podizanja optužnice za ratne zločine protiv bivšeg predsednika Hašima Tačija do još jednih izbora u februaru, što znatno utiče i na tok pregovora između dve strane.
Lene se slaže da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić spreman za dogovor, međutim,"njegov teritorijalni zahtev za postizanje konačnog sporazuma ostaje neprihvatljiv za neke članice evropskog bloka", stoga Lene ne očekuje rešenje kosovskog pitanja u ovoj godini.
Lene dodatni uzrok usporavanja procesa u odnosu na početni tempo integracije objašnjava daleko manjim strateškim značajem Jugoistočne Evrope u poređenju sa Istočnom i Centralnom Evropom, koje su integrisane tokom ranih 2000-tih.
To se nije ponovilo sa Balkanom, jer region nije toliko važan. Obećanja su data i niko ne kaže da obećanja neće biti ispunjena. Ali, sa evropske strane nema dovoljno pritiska, dok na balkanskoj strani postoji ambivalentnost i nedovoljna odlučnost. Niko nije baš željan da to progura punom snagom, kaže Lene.
Šta se krije u pozadini Vučićeve posete Hilandaru, saznajte OVDE.
Izvor: FoNet
