Možda ovo i ne bi bila tako značajna vest da se ne radi o čoveku koji se maltene "proslavio", naročito među Albancima, upravo zbog svog nepokolebljivog stava kada je u pitanju nezavisnost južne srpske pokrajine, koji je "prištinsku stvar" branio na svakom koraku i koji, ne krijući, jednostavno drugu stranu nije želeo ni da vidi ni da čuje.

Priština bi bez Eliota Engela u Kongresu, gde je nebrojano puta otvoreno stajao na njenu stranu, mogla da ostane bez stamene podrške u američkom Kongresu, bez glasa koji je za nju govorio i bez onoga ko je za njen račun skupljao podršku za kosovsku nezavisnost.

Engel je 30 godina otvoreno lobirao za Prištinu a, iako je tvrdio da je bio vođen tek dobrom namerom, za te tri decenije se od svoje misije, spekuliše se, dobro okoristio - skućio se a zahvaljujući novcu Albanaca sa Kosova, a u isto vreme nije morao da brine ni o finansiranju svojih kampanja.

Ovoga puta mu, međutim, to nije pomoglo jer je u delu NJujorka gde se i kandidovao na demokratskim predizborima u leto 2020. godine, izgubio od direktora jedne tamošnje škole.

Engel (73) je, inače, predstavljao delove Bronksa, dela NJujorka sa velikim brojem i politički aktivnim albanskim stanovništvom, a od 1989. godine bio je glavni u Kongresu za prikupljanje podrške za priznavanje nezavisnosti Kosova od Srbije koja se i desila 2008. godine.

Upravo ta podrška tokom proteklih decenija učinila ga je slavnim na Kosovu, gde je dobio i ulicu koja nosi njegovo, pa i poštansku marku sa svojim likom, piše "Radio slobodna Evropa" (RSE).

Sa druge strane, u Srbiji je zbog svega toga, očekivano i opravdano, zaradio lošu reputaciju. To nije ni bilo naročito teško, jer se zalagao da SAD bude oštrija sa Beogradom, i da više izlazi u susret interesima Kosova.

Međutim, iako odlazi iz Kongresa, gde je bio i predsedavajući Odbrora za spoljne poslove, upitno je da li pralnira i da se potpuno povuče iz političkog života.

On sam je otkrio da su ga pitali da li želi da bude ambasador ili podsekretar u administraciji DŽoa Bajdena, rekavši da razmatra svoje mogućnosti.

- Postoji puno različitih stvari koje bih mogao raditi... Trenutno neću donositi nikakve odluke, ali, znate, razmišljam o tome. Možda da radim nešto u administraciji.... Neki ljudi su predložili da bi možda mogao biti ambasador - rekao je on početkom prošlog meseca za "Vašington Egzeminer".

Ambasador na Balkanu?

Bio je među prvim američkim zakonodavcima koji su 1998. godine pozvali administraciju Bila Klintona da interveniše kako bi zaustavili jugoslovenske i srpske snage na Kosovu i bio je najistaknutiji zagovornik u Kongresu za američko priznanje nezavisnosti zemlje deceniju kasnije.

Nakon toga, nastavlja da se bori za braću Bitići, trojicu Amerikanaca albanskog porekla čija smrt do danas nije rasvetljena, i koja će se pokazati u godinama koje dolaze pa sve do danas jedan od kamena spoticanja u odnosima Srbije i SAD.

- Kao što svi znate, Eliot je bio najveći borac za Kosovo u Kongresu SAD - rekao je predstavnik Kevin Mek Karti, republikanac iz Kalifornije, pripadnik manjine u Odboru za spoljne poslove, na saslušanju Predstavničkog doma 8. decembra.

Obzirom da Engel verovatno gleda na mesto ambasadora, neki su nagađali da li bi balkanska uloga mogla biti među kartama odlazećem zakonodavcu.

Postavljanje na Balkanu verovatno će se otvoriti početkom 2022. godine, dok američki ambasadori na Kosovu i u Bosni i Hercegovini završe svoje trogodišnje službe u nekoj zemlji.

Loša vest za Srbiju

Bajdenova administracija, takođe, može da imenuje posebne izaslanike u regionu, uključujući i onog za za pregovore između Beograda i Prištine, što je u Trampovoj administraciji bio Ričard Grenel.

Iz Engelovog kabineta, inače, nisu odgovorili na pitanje RSE da li je zainteresovan za mesto ambasadora i da li je imenovan za specijalnog izaslanika na Balkanu.

Ronald Nojman, predsednik Američke akademije za diplomatiju i bivši američki ambasador, rekao je da je izglednije da će neko u rangu Engelovog ugleda biti postavljen da vodi veliku ambasadu u zapadno-evropskoj prijestonici poput Londona ili Berlina, nego na nižu poziciju u balkanskom regionu.

Turski agresori ne odustaju! Stižu nova pojačanja! Više o tome OVDE.

Izvor: Blic