Piše: Andrej Tkačov, protojerej RPC
Ovo nije poziv za legalizaciju oružja. Ovo je poziv za bogaćenje sećanja i svesti čoveka koji se moli rečima psalama.
Obnavljanje života neće doći iz budžeta ili od zakonodavne delatnosti. Zato što je um pomračen. Obnavljanje će doći od „obnovljenja uma vašeg da iskustvom poznate šta je dobra i ugodna i savršena volja Božija“ (Rim. 12: 2). Zatim, ako se um obnovi, bića pravilno planirani budžet i normalni zakoni, koji neće postojati samo u pisanoj varijanti. Za obnavljanje uma je potrebna molitva, a za molitvu – Psaltir. To je posebna knjiga. NJenim rečima je Hristos razgovarao.
Na primer, u Jevanđelju po Jovanu Hristos pita Jevreje koji su Ga prekorevali zbog srodstva s Ocem:
„Nije li napisano u Zakonu vašemu: Ja rekoh: bogovi ste?… Kad one nazva bogovima, kojima reč Božija bi data, a Pismo se ne može ukinuti“ (Jn. 10: 34-35).“
A gde je rečeno: bogovi ste? Rečeno je u 81. psalmu. Tamo Gospod stoji u zboru „bogova“ (i postoji pouzdano mišljenje da su to sudije koje zaista, kao mali bogovi, upravljaju životima miliona). U ovom zboru On zapoveda da se štiti siromah, siroče i prosjak. Ovaj psalam treba okačiti u sudnice kao što se lekarska zakletva ističe na medicinskim fakultetima.
Znači, treba naučiti ovaj 81. psalam. I ne samo njega.
Evo, Hristos ulazi u Jerusalim i „uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to?“ (Mt. 21: 10). A mala deca kliču: „Osana sinu Davidovom!“ I rabini zahtevaju da im Isus zabrani. Ali On kaže:
„Zar nikada niste čitali: Iz usta dece i odojčadi načinio si sebi hvalu?“ (Mt. 21: 16).
Opet se postavlja pitanje: gde je to trebalo da pročitaju? Pa opet u psalmima. Evo, 8. psalam govori o tome i Hristos citira upravo ovaj psalam.
Znači, treba pažljivo da čitamo 8. psalam (posle 81) i zaista možemo da ga naučimo napamet.
Naravno, to ni iz daleka nije sve.
U hramu Gospod pita fariseje:
„Šta mislite za Hrista? Čiji je sin? Rekoše Mu: Davidov. Reče im: Kako, dakle, David NJega u Duhu naziva Gospodom govoreći: Reče Gospod Gospodu mojemu: Sedi Meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim? Kada, dakle, David naziva NJega Gospodom, kako mu je Sin?
I niko Mu ne mogaše odgovoriti ni reč“ (Mt. 22: 42-46).
O čemu se ovde radi? O tome da su postojali psalmi, koji su bili sveopšte priznati kao mesijanski, odnosno koji govore o Mesiji. Jedan od takvih psalama je 109. Tamo se pojavljuju neka „dva Gospoda“, iako se u „Šma, Israel“ jasno kaže: „Gospod Bog tvoj je Gospod jedan.“ A ovde: „Reče Gospod Gospodu mojemu: Sedi Meni s desne strane.“ Očigledno je reč o Ocu i Sinu Koji imaju jednako dostojanstvo. Još se govori o tome da je „Hristos rođen iz utrobe pre danice“, odnosno, pre početnih tvari. I rođen je iz bića, a nije stvoren, kao što i pevamo u Simvolu vere. Još se pominje tajanstveni Melhisedek koji je, kao praobraz Evharistije, izašao s hlebom i vinom da blagoslovi Avrama. O tome kasnije razmišlja Pavle u Poslanici Jevrejima.
To je tajanstveni, božanski, uzvišeni psalam, osim toga, vrlo kratak – sedam stihova. Zar ga je teško naučiti? I zar možemo smisliti izgovor da to ne učinimo?
Evo vam, bogoljupci, posao za sledeću nedelju: naučite napamet 8, 81. i 109. psalam. Tome dodajte Šestopsalmije – to su izabrani psalmi u kojima ovaploćeni Sin razgovara s Ocem. I to svi bez ikakvog izuzetka treba da znamo napamet.
Čak i na Krstu Hristos skoro da uopšte nije govorio u Svoje ime. Nastavio je da ispunjava napisano i predskazano. Sve do strašnog krika: „Bože Moj! Bože Moj! Zašto si Me ostavio?!“ (Mt. 27: 46). A i to je iz psalama. U 21. psalmu David opisuje stradanje Bogočoveka kao da ga je lično video. Pominje probadanje ruku i nogu, bacanje žreba za odeću ispod Krsta… I 21. psalam počinje upravo ovim strašnim rečima: „Bože moj! Bože moj! Čuj Me! Zašto si Me ostavio?“
Ako vaša ljubav savlada i ovaj psalam i nauči ga napamet, mir će biti na vama i na Izrailju Božjem. Vremenom, zrno po zrno, vaš um će biti „veliki trgovac“ koji u sebi nosi zlatne reči besmrtnog Pisma. Upravo ovo se zahteva od naroda Božjeg: da ne nosi Božje reči samo u knjigama, van sebe, već u sećanju i u sebi.
Tada će čovek biti bliži smirenju i pravednosti. A ako se hrišćanstvo umanjuje i ako se zapostavlja, ako nestaje ne samo svetost i pravednost, već čak i elementarna pristojnost, to je upravo zato što su ljudi zanemarili reči večno Živog. I rečeno je:
„Izgibe narod Moj, jer je bez znanja; kad si ti odbacio znanje, i Ja ću tebe odbaciti da Mi ne vršiš službe svešteničke; kad si zaboravio Boga svojega, i Ja ću zaboraviti sinove tvoje“ (Os. 4: 6).
Upravo to je naše oružje. I ne samo to, već i lek, i nebeski hleb, i svetilnik koji gori na tamnom mestu.
Zato, dok ima vremena – naoružavajte se.
Zašto se Vučić plaši vladike Joanikija, saznajte OVDE.
Izvor: Stanje stvari/Pravoslavie.ru
