Piše: Milan Vidojević

U junu 1974. godine, Fatahova obaveštajna služba došla je do pisma u kome izvesni Mustafa Murad (Abu Nizar) iz Bagdada, blizak saradnik Abu Nidala, daje instrukcije za praćenje Abu Mazina zbog priprema atentata na njega. Ovako upozoreni, obaveštajci Fataha počeli su da prate Nidalove simpatizere u Siriji i Libanu i kada je Abu Nizar doputovao u Damask u julu 1974, Fatah ga je uhapsio i smestio u zatvor u Hamuriji, blizu Bagdada.

Tri meseca kasnije održano je suđenje Abu Nizaru pred Fatahovim sudom. Kao dokaz prezentiran je pištolj sa prigušivačem, zajedno sa mapama koje su zaverenici napravili kako bi lako našli Abu Mazinovu kuću. U novembru je Abu Nizar osuđen na osamnaest meseci zatvora, a organizator zavere, Abu Nidal, je u odsustvu osuđen na smrt.

Smrtnu kaznu je potvrdio i Revolucionarni savet Fataha, uprkos žestokom protivljenju Abu Dauda i Nadži Aluša, radikalnog novinara, koji nisu krili neugasle simpatije za svog druga. Abu Daud je molio da se Abu Nidalu pruži još jedna šansa i lično je pozvao Nidala da dođe u Bejrut na razgovor, garantujući mu bezbednost. Abu Nidal je bio vrlo oprezan čovek. S velikim oklevanjem prihvatio je dolazak u Bejrut gde ga je Abu Daud lično dočekao na aerodromu i poveo na sigurno mesto. Plašeći se zamke, Abu Nidal je zahtevao da se Abu Daud ne odvaja od njega ni jednog trenutka. Da bi Nidalu dao šansu da se vrati u krilo Fataha, Abu Ijad je sem pitanja diplomatski naznačio i odgovore koji se očekuju od njega. Ali ovaj plan se nije ispunio. Abu Nidal više nije želeo da bude skroman i pokoran. Uz podršku Iraka, počeo je da se oseća moćnim i destruktivnim. U Bagdad se vratio ljut. Obe strane su prešle tačku posle koje nije bilo povratka.

Razlaz je formalizovan

Strašno iritiran odlukama Trećeg kongresa Fataha, Abu Nidal je odlučio da svoj novi pokret nazove "Fatah-Četvrti kongres" kako bi označio svoje totalno odbijanje svega što je usvojio Treći kongres. Ipak je u oktobru 1974. godine izabrao konačno ime, "Fatah-Revolucionarni savet." Arafat možda kontroliše vrh piramide ali njena baza, kako je verovao, bila je sa njim. NJegovo lice bilo je lice legitimiteta, Arafatovo je bilo lice izdaje! Mnogi članovi Fataha širom arapskog sveta su ga smatrali hrabrim i principijelnim političarem koji se usprotivio izdaji. Stvar je bila utoliko ubedljivija što su mu koreni bili u Fatahu a ne negde napolju. NJegova najjača karta bila je patronat jedne jake države, jer su mu Iračani predali celokupnu imovinu Fataha u Iraku. Tu je, na prvom mestu, bio logor za obuku u Ramadi, zapadno od Bagdada, zatim velika farma gde se gajila hrana za ljude, onda pasoši, najdragocenije bogatstvo za Palestince bez države, stipendije za studiranje u inostranstvu. Zatim radio stanica, novine, stok kineskog oružja vredan 15 miliona dolara, koje je Abu Daud naručio za svoju miliciju u Jordanu a koje nije stiglo dalje od Iraka, kada je počela kriza u septembru 1970. godine. Nidal je prodao nešto od tog oružja i to je bio početak njegovog bogatstva. Takođe je primao redovnu iračku pomoć koja je nekada bila namenjena Fatahu, 50.000 iračkih dinara mesečno (u to vreme oko 150.000 dolara). Kao lični bonus, Iračani su Nidalu dali između 3-5 miliona dolara. Svo ovo iznenadno bogatstvo donelo je moć i ugled. U vrlo kratkom vremenu, Abu Nidal je postao za Palestince nezamenljiv u Iraku, jer za sve što im je bilo potrebno morali su da se prvo obrate njemu.

NJegov glavni oslonac bio je predsednik Ahmed Hasan al-Bakr lično, a sem toga kao čovek kome je život sada bio ugrožen, Abu Nidal je uživao zaštitu iračke obaveštajne službe, sa čijim je šefom, Sadunom Šakirom, bio lični prijatelj.

Ubistvo Ahmeda Abdela Gafura

Ovaj događaj imao je dubok efekt na Abu Nidala, mnogi kažu da ga je smrt prijatelja navela da krene putem terora. Ahmed Abdul Gafur (ratno ime Abu Mahmud) bio je vatreni nacionalista i Fatahov kadar u usponu, a u isto vreme jedan od najvažnijih članova Nidalove tajne organizacije koju je ovaj formirao unutar Fataha, 1972-73. godine. Šezdesetih godina radio je na naftnim poljima u Libiji, gde je zaradio dosta novca i napravio mnogo korisnih poznanstava s mladim ljudima od kojih su mnogi učestvovali sa Moamerom al-Gadafijem u rušenju libijskog kralja Idrisa u septembru 1969. godine. Kao i mnoge druge, potresao ga je masakr Palestinaca u Jordanu 1970. godine. Dramatično se promenio, napustio sve i pridružio se Crnom septembru gde je postao jedan od najkrvoločnijih članova. Bio je odlučan da primeni vrlo opasnu terorističku teoriju, da timove ubica šalje u Evropu i da tu vrši atentate na nedužne ljude, po slučajnom izboru, kako bi tako skrenuo pažnju svetske javnosti na palestinski problem.

Abu Ijad je na vreme uočio ekstremističke ideje mladog revolucionara i pokušao da ga izoluje. Zato Gafur 1972. godine napušta Crni septembar, prelazi u Liban, osniva svoju grupu ali i dalje ostaje u vezi sa Abu Nidalom. Jedna od njegovih najmračnijih operacija je napad na aerodrom Fjumićino u Rimu, 17. decembra 1973. godine, kada je petorica mladih fedajina bacilo zapaljive bombe unutar aviona i ubilo dvadeset devetoro ljudi.

Onda je 1974. godine stigla nova vest koja je uznemirila rukovodstvo Fataha. Gafur i Abu Nidal su razmatrali ujedinjenje svojih organizacija, što bi bila opasna kombinacija jer je Nidala podupirao Irak a Gafura Libija. Bila je to neprihvatljiva pretnja dvojice ludih i destruktivnih ljudi, podržanih od strane ekstremnih režima i njihovim delovanjem bi politički kurs Fataha bio ozbiljno ugrožen.

Halil al-Vazir (poznat kao Abu DŽihad), vojni šef Fataha, odlučio je da Gafur mora biti zaustavljen. Krajem 1974. godine Gafur je izrešetan u Bejrutu, a njegov atentator je bio dosta mutna ličnost po imenu Azmi al-Suhajir, koji je jedno vreme radio za Izraelce, onda za gerilce, a poginuo je u borbama sa Izraelcima u južnom Libanu 1982. godine.

(nastaviće se)  

Tekst je pisan isključivo za portal Pravda, prenošenje je zabranjeno bez saglasnosti redakcije.

Abu Nidal - terorista u najam (8)! Više o tome OVDE.

Izvor: Pravda