U niskom startu. Tako bi se mogla opisati pozicija Beograda i Prištine, kada delegacija kosovskih Albanaca u Parizu traži francusku podršku za članstvo u Interpolu. Srpski šef diplomatije odgovara da je mnogo više od deset zemalja spremno da povuče priznanje nezavisnosti Kosova.

"Mi se ponašamo kao da je moratorijum i dalje na snazi, i mi sigurno nećemo biti prvi koji će ga prekršiti. Svako eventualno novo priznanje za nas će predstavljati kršenje moratorijuma. Druga crvena linija jeste formalna aplikacija prištinskih institucija za članstvo u nekoj od međunarodnih organizacija", ističe Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Ministarstvo spoljnih poslova u Prištini optužilo je srpsku stranu da krši Vašingtonski sporazum.

"Srbija kontinuirano radi na slabljenju pozicije Kosova u međunarodnoj areni. Ni ona nije poštovala dogovore i zvaničnici ove države su pozvali na otpriznavanje Kosova", navode iz Prištine.

Ni jedna ni druga strana, za sada, formalno, nije povukla potez suprotan potpisanom. Iako je prištinski premijer Aljbin Kurti sa imidžom nacionalnog lidera i pod pritiskom distanciranja od prethodnika Avdulaha Hotija, potpisnika sporazuma.

Priština neće okrenuti leđa Vašingtonu

Tamošnja skupštinska većina u avgustu nije izglasala Rezoluciju o primeni Vašingtonskog sporazuma. Ali poznavaoci tumače - Priština nije spremna da odbije poslušnost Vašingotnu.

"Aljbin Kurti mora nešto da poduzima jer je strahovito napadao Vašingtonski sporazum i to upravo zbog moratorijuma, ali on je već neko vreme na vlasti i dok on razmišlja ili da odobrovolji Vašington ili da ide u raskid sa politikom koju mu Vašington preporučuje, logično je da Beograd kaže – gospodo, neprijatno ćete se iznenaditi šta će vam se desiti ako idete u novu eskalaciju", navodi novinarka LJiljana Smajlović.

Milan Krstić sa Fakulteta političkih nauka veruje da bi Beograd mogao da dobije od toga što bi moratorijum bio ukinut.

"Beograd se obavezao da će obustaviti svoju kampanju koja je do tada bila vrlo uspešna dok prištinska kampanja nije bila uspešna za ulazak u međunarodne organizacije, ali ako se gleda širi interes, a to je normalizacija odnosa Beograda i Prištine, to bi moglo da bude narušeno", dodaje Krstić.

Vašington poziva da se primenjuje moratorijum

Vašington, sa kojim su Priština i Beograd odvojeno potpisale sporazum u spetembru 2020, na njegovu godišnjicu, pozvao je obe strane da i dalje primenjuju moratorijum. U narednim mesecima usledile su napetosti zbog registarskih oznaka i upada kosovskih specijalaca na sever Kosova.

Na slušanju u Kongresu, specijalni izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar naglašava - dijalog u Briselu i dalje je od presudne važnosti.

"Nadamo se da zemljama u procesu možemo da pomognemo da primene sporazume koje su već potpisale, da se pridržavaju usaglašenih sporazuma ili efikasno primene političke rezolucije. U međuvremenu, dok nismo deo dijaloga i procesa pregovora - blisko sarađujemo sa gospodinom Lajčakom. Podstičemo strane da budu pragmatične, praktične i orijentisane prema rešenjima", navodi Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan.

"Dijalog u Briselu koji je važniji je u stagnaciji, tako da ne mogu da kažem da bi sada ponovo kampanje povlačenja priznanja ili učlanjenja u međunarodne organizacije bio veliki korak unazad u odnosu na ono što je bilo pre Vaš sporazuma, zato što je pre Vašingtonskog sporazuma bilo manje-više isto što i sad", ističe Milan Krstić.

Pre Vašingtonskog sporazuma, 2018. Surinam je prvi povukao priznanje. Tim koracima u kampanji Srbije, krenulo je još 17 država.

Prema podacima sa sajta Kancelarije za Kosovo i Metohiju, situacija u UN je takva da Kosovo priznaje i ne priznaje jednak broj članica - 97.

O nameri Zorana Milanovića da pošalje hrvatsku vojsku u BiH pročitajte OVDE.

Izvor: RTS/Kosovo onlajn